Pređi na sadržaj

Svetionik u Aleksandriji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Faros u Aleksandriji na ručno bojenoj graviri Martina Hemskerka.

Svetionik u Aleksandriji (grč. ὁ Φάρος τῆς Ἀλεξανδρείας) jedno je od sedam svetskih čuda. Napravljen je između 300. i 280. p. n. e. na poluostrvu Farosu.[1]‍:p. 11 Napravio ga je grčki arhitekta Sostrat.[2][3] Od svih svetskih čuda,[4][5][6] jedino je svetionik u Aleksandriji, pored svoje arhitektonske čudesnosti, imao i praktičnu namenu — omogućavao je brodovima bezbedan povratak u Veliku luku Aleksandrije. U arhitektonskom smislu, ovaj svetionik je ipak imao najveći značaj — to je bila najviša građevina na svetu u to vreme i njena svetlost se mogla videti na 50 km od aleksandrijske obale.[1]‍:p. 147

Nedugo nakon smrti Aleksandra Velikog (Makedonskog), njegov namesnik Ptolemej I Soter preuzeo je vlast nad Egiptom. Podigao je i uzeo za svoju prestonicu Aleksandriju u čijoj se blizini nalazi ostrvo Faros, a za čije ime se veruje da potiče od reči Pharao’s, što znači „faraonovo ostrvo“. Ostrvo je sa obalom bilo povezano pomoću nasipa nazvanog Heptastadion koji je postao druga luka Aleksandrije. Usled nepovoljnih uslova za pristajanje brodova i plitke obale tog regiona, izgradnja svetionika je bila neophodna.

Izgradnju je započeo Ptolemej I Soter oko 290. godine p. n. e, a ona je završena nakon njegove smrti, tokom vladavine njegovog sina Ptolemeja Filadelfa. Sostratus, Euklidov savremenik, bio je arhitekta svetionika, ali su detaljne proračune za građevinu izvršili naučnici aleksandrijske biblioteke-muzeja. Kako svedoči grčki pisac Strabon troškovi izgradnje svetionika bili su izuzetno veliki. Legenda kaže da je Sostrat, dugo tragao za građevinskim materijalom za temelj, koji bi mogao odupreti morskoj vodi. Najzad je svoj džinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove. Svetionik je bio visok preko 117 m i u podnožju imao oko 300 soba.. Na najvišem spratu noću je gorela vatra, a danju se signaliziralo ogledalima. Faros je moreplovcima iz svih krajeva sveta omogućavao da bezbedno uplove u luku Aleksandrije.

Svetionik je bio posvećen bogovima spasiteljima — Ptolemeju Soteru (u prevodu znači spasitelj) i njegovoj ženi Berenici. Vekovima je Faroski svetionik bio znamenje aleksandrijske luke koji je noću svetleo pomoću upaljene vatre, a danju je ogledalima reflektovao sunčevu svetlost. Ovaj svetionik je bio prikazan i na rimskim novčićima.

Kada su Arapi pokorili Egipat, divili su se Aleksandriji i njenom bogatstvu. Svetionik nastavlja da se pominje u njihovim spisima i putničkim izveštajima. Ipak, novi vladari su prestonicu premestili u Kairo, s obzirom da nisu imali nikakvih veza sa Mediteranom. Kada je greškom veliko ogledalo svetionika razbijeno, ono nije bilo ni zamenjeno. Veliki zemljotres 956. godine n. e. potresao je Aleksandriju i naneo manja oštećenja svetioniku, a zatim su dva još jača zemljotresa (1303. i 1323. godine n. e.) nanela nova, još veća oštećenja. Kada je poznati arapski putnik Ibn Batuta posetio Aleksandriju 1349. godine n. e., nije mogao da uđe u ruinirani svetionik, čak ni da priđe njegovom glavnom ulazu. Poslednje poglavlje u istoriji svetionika dogodilo se 1480. godine n. e. kada je egipatski sultan Mameluk Ćatbej odlučio da ojača odbrambene zidine grada Aleksandrije — izgradio je srednjovekovnu tvrđavu na istom mestu na kojem se nalazio svetionik, koristeći njegov građevinski materijal, pre svega mermer. Deo tvrđave su 1882. godine srušili britanski brodovi prilikom zauzimanja Aleksandrije. Danas se tu nalazi Pomorski muzej.

Od šest uništenih svetskih čuda, svetionik je nestao poslednji. U spisima savremenika, Straboa i Plinija starijeg, mogu se naći detaljni opisi svetionika i načina njegovog funkcionisanja. Oni opisuju na koji način je ogledalo reflektovalo svetlost desetinama kilometara na pučinu i iznose legendu po kojoj je ogledalo takođe korišćeno i za spaljivanje neprijateljskih brodova pre nego što bi se uopšte i približili luci. Arhitektonski, ovaj svetionik je ostavio velikog traga i uticaja na kasnije izgrađene svetionike duž Mediterana i u Španiji, a danas se u romanskim jezicima (francuskom, italijanskom, španskom) svetionik kaže „faros“.

Napomene[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Clayton, Peter A. (2013). „Chapter 7: The Pharos at Alexandria”. Ur.: Peter A. Clayton; Martin J. Price. The Seven Wonders of the Ancient World. London: Routledge. ISBN 9781135629281. 
  2. ^ Tomlinson, Richard Allan (1992). From Mycenae to Constantinople: the evolution of the ancient city. Routledge. str. 104—105. ISBN 978-0-415-05998-5. 
  3. ^ Paul Jordan (2014). Seven Wonders of the Ancient WorldNeophodna slobodna registracija. Routledge. str. 42. ISBN 978-1-317-86885-9. 
  4. ^ „The Seven Wonders of the Ancient World”. Arhivirano iz originala 04. 07. 2009. g. Pristupljeno 14. 09. 2009. 
  5. ^ „History of the Past: World History”. 
  6. ^ Lunde, Paul (1980). „The Seven Wonders”. Saudi Aramco World. Arhivirano iz originala 13. 10. 2009. g. Pristupljeno 12. 09. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Svetionik u Aleksandriji na Vikimedijinoj ostavi.
Bibliotečki resursi o
Lighthouse of Alexandria
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светионик_у_Александрији&oldid=27799703”