Маузолеј у Халикарнасу

Маузолеј у Халикарнасу (грч. Μαυσωλεῖον Ἁλικαρνασσεύς), један од седам светских чуда, био је надгробни споменик каријског краља Маузола. Био је изграђен на површини од 30 x 40 m, а висок 45 m. Слично Великој пирамиди у Египту, и ово место представља гроб једног античког владара. Ипак, Маузолеј се разликује од пирамида по много чему - између осталог, лепота грађевине је та која је, више него њена величина, задивила милионе људи од времена изградње па све до данас. Маузолеј се налазио у граду Бодруму (у старогрчко доба Халикарнас), на обали Егејског мора, у југозападном делу данашње Турске. Ову грађевину су дизајнирали грчки архитекти Сатирос и Питијус.^[1]^[2] Ова надгробна структура је изведена из гробова суседне Ликије.^[3]

Када су Персијанци проширили своје античко царство обухвативши Месопотамију, северну Индију, Сирију, Египат и Малу Азију, њихов владар више није био у стању да контролише своје огромно царство без помоћи локалних управника или владара - сатрапа. Као и многе друге провинције, краљевина Карија у западном делу Мале Азије (данас Турска) била је толико удаљена од персијске престонице да је практично била самостална. Од 377. до 353. п. н. е., каријски краљ Маузол преместио је своју престоницу у град Халикарнас. Пројекат гробнице за Маузола био је поверен његовој жени и сестри Артемизији и претпоставља се да је њена градња започела још за краљевог живота. Грађевина, прозвана Маузолеј, завршена је око 350. п. н. е., три године након Маузолове смрти и годину дана након Артемизијине смрти.

Током 16 векова Маузолеј је опстајао у одличном стању све док снажан земљотрес није оштетио његов кров и колонаде (стубове). Почетком 15. века, Витезови светог Јована окупирали су околину и сам Халикарнас и изградили огромни крсташки замак. Када су одлучили да га ојачају и утврде 1494. године, искористили су материјал од којег је био изграђен тада већ значајно оштећен Маузолеј. До 1522. године готово свака цигла из Маузолеја била је уклоњена и искоришћена за изградњу више разних грађевина. Данас, масивни крсташки замак и даље постоји у Бодруму, а обрађени камени и мермерни блокови Маузолеја се могу јасно уочити у структури његових зидова. Неке од скулптура из Маузолеја су сачуване, као и више унутрашњих мермерних декорација на којима је приказана битка између старих Грка и Амазонки. На самој локацији где се некада налазио Маузолеј данас се могу видети само остаци његових темеља.

Сама конструкција Маузолеја била је правоугаона у основи, димензија 40 m x 30 m. Гробница и саркофаг израђени су од алабастера и украшени златом и постављени у централном делу Маузолеја, на уздигнутом подијуму поплочаном мермером и окруженом колонадама (стубовима) у јонском стилу. Колонаде су подупирале пирамидални кров такође украшен статуама и киповима. На врху крова налазила се статуа која је представљала кочије које су вукла четири коња. Укупна висина Маузолеја била је 45 m, од чега је централни подијум са гробницом био висок 20 m, 12 m су биле високе колонаде, 7 m пирамидални кров и 6 m статуа кочија на врху крова.

Нарочита лепота грађевине није била само у његовој структури, већ и у декорацијама и статуама које су украшавале њену спољашњост на разним нивоима грађевине, од пода до самог крова. На грађевини се налазило неколико десетина статуа људи, лавова, коња и других животиња у природној величини и већих. Исклесали су их четири грчка скулптора - Бриаксос, Леохарес, Скопас и Тимотеус, при чему је сваки од њих украшавао по једну страну Маузолеја.^[4] Посебно место у историји припада овој грађевини не само због бројних статуа људи и животиња, већ и због чињенице да она није била посвећена ниједном од богова старе Грчке. Данас се по имену ове грађевине све велике и раскошне гробнице називају маузолејима.

Маузолеј је садржао укупно 400 самостојећих скулптура.^[5] Сматрало се да је маузолеј толики естетски тријумф да га је Антипатар Сидонски идентификовао као једно од својих седам светских чуда старог века. Уништен је узастопним земљотресима од 12. до 15. века;^[6]^[7] било је последње преживело од шест уништених чуда.

Галерија слика

Реконструкција Амазоманчија се може видети лево у позадини. Британски музеј соба 21
Ова статуа се идентификује као Артемисија; реконструкција Амазоманчија се може видети лево у позадини. Британски музеј соба 21
Плоча из Амазоманчи за коју се сматра да показује Херкулеса како хвата косу Амазонске краљице Хиполите.

Види још

Напомена

Преузето са интернет презентације https://web.archive.org/web/20090226211926/http://www.zvrk.co.yu/%3C/small>

Референце

^ Kostof, Spiro (1985). A History of Architecture. Oxford: Oxford University Press. стр. 9. ISBN 978-0-19-503473-8.
^ Gloag, John (1969) [1958]. Guide to Western Architecture (Revised изд.). The Hamlyn Publishing Group. стр. 362.
^ André-Salvini, Béatrice (2005). Forgotten Empire: The World of Ancient Persia (на језику: енглески). University of California Press. стр. 46. ISBN 9780520247314.
^ Smith, William (1870). „Dictionary of Greek and Roman Antiquities”. стр. 744. Архивирано из оригинала 18. 6. 2006. г. Приступљено 21. 9. 2006.
^ „National Geographic – How this massive tomb became a wonder of the ancient world”. TidyMails (на језику: енглески). 02. 01. 2023. Архивирано из оригинала 03. 01. 2023. г. Приступљено 03. 01. 2023.
^ „The Mausoleum at Halicarnassus”. unmuseum.org. Приступљено 5. 2. 2014.
^ „The Mausoleum of Halicarnassus”. bodrumpages.com. Приступљено 5. 2. 2014.

Литература

Kostof, Spiro (1985). A History of Architecture. Oxford: Oxford University Press. стр. 9. ISBN 978-0-19-503473-8.
Jean-Pierre Thiollet (2010). Bodream. Anagramme Ed. ISBN 978-2-35035-279-4.
Fergusson, James (1862). "The Mausoleum at Halicarnassus restored in conformity with the recently discovered remains." J. Murray, London
Brandt, J. Rasmus, Erika Hagelberg, Gro Bjørnstad, and Sven Ahrens. 2017. Life and Death in Asia Minor in Hellenistic, Roman, and Byzantine Times: Studies In Archaeology and Bioarchaeology. Philadelphia: Oxbow Books.
Cook, B. F., Bernard Ashmole, and Donald Emrys Strong. 2005. Relief Sculpture of the Mausoleum At Halicarnassus. Oxford: Oxford University Press.
Dmitriev, Sviatoslav. 2005. City Government In Hellenistic and Roman Asia Minor. Oxford: Oxford University Press.
Jeppeson, Kristian. 2002. The Maussolleion at Halikarnassos: Reports of the Danish archaeological expedition to Bodrum: The superstructure, a comparative analysis of the architectural, sculptural, and literary evidence. Vol. 5. Aarhus, Denmark: Aarhus University Press.
Steele, James, and Ersin Alok. 1992. Hellenistic Architecture In Asia Minor. London: Academy Editions.
Clayton, Peter; Martin J. Price (1990). The Seven Wonders of the Ancient World. Routledge. стр. 4. ISBN 978-0-415-05036-4.
Anon. (1993). The Oxford Illustrated Encyclopedia (First изд.). Oxford: Oxford University.
Hereward Carrington (1880–1958) (2003). The Seven Wonders of the World: ancient, medieval and modern, reprinted in the Carington Collection. ISBN 0-7661-4378-3.
Carrington, Hereward (септембар 2010). The Carrington Collection. Kessinger. ISBN 9781169692169. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 29. 10. 2014.
Evans, I H (reviser (1975). Brewer's Dictionary of Phrase and Fable (Centenary edition Fourth impression (corrected) изд.). London: Cassell.
Latham, Edward (1904). A Dictionary of Names, Nicknames and Surnames, of Persons, Places and Things. OCLC 01038938.
Miller, Francis Trevelyan (1915). America, the Land We Love. стр. 201. OCLC 00334597. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020.
The Complete Idiot's Guide to the Crusades. 2001.
Herbermann, Charles George, ур. (1913). Cluny Abbey. The Catholic Encyclopedia. 4. стр. 73. OCLC 06974688. Архивирано из оригинала 1. 12. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020.
The Rough Guide To England. 1994.
„American Society of Civil Engineers Seven Wonders”. ASCE.org. 19. 7. 2010. Архивирано из оригинала 2. 8. 2010. г. Приступљено 30. 8. 2010.
American Society of Civil Engineers. „Seven Wonders of the Modern World”. ASCE.org. Архивирано из оригинала 02. 04. 2010. г.
„USGS: Three Gorges Dam is bigger than Itaipu Dan but annual output is about the same because of river variability”. Архивирано из оригинала 27. 4. 2020. г. Приступљено 9. 10. 2019.
„New Seven Wonders panel”. USA Today. 27. 10. 2006. Приступљено 31. 7. 2010.
Clark, Jayne (22. 12. 2006). „The world's 8th wonder: Readers pick the Grand Canyon”. USA Today. Архивирано из оригинала 19. 6. 2012. г. Приступљено 3. 5. 2013.
„The multimedia campaign to choose the New 7 Wonders of the World is in its final stage.”. New7Wonders. Архивирано из оригинала 3. 1. 2007. г. Приступљено 10. 6. 2015.
„Egypt's pyramids out of seven wonders contest”. Daily News Egypt. 20. 4. 2007. Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018.
„Reuters via ABC News Australia "Opera House snubbed as new Wonders unveiled" 7 July 2007”. Australia: ABC. 8. 7. 2007. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2010.
„Great Wall of China”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 2. 5. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2012.
„Underwater Wonders of the World”. Wonderclub. Архивирано из оригинала 13. 6. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2010.
Kumar, Manjit (7. 11. 2003). „Review: Seven Wonders of the Industrial World by Deborah Cadbury”. The Guardian. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2016.
Cadbury, Deborah (17. 2. 2011). „British History in Depth: Seven Wonders of the Industrial World”. Архивирано из оригинала 27. 12. 2019. г. Приступљено 2015-03-25.
„Seven Wonders of the Solar System Video”. Aaa.org. 1999. Архивирано из оригинала 1. 4. 2014. г. Приступљено 22. 02. 2014.

Спољашње везе

Маузолова гробница (Реконструкциија маузолеја, 1908)
„Livius.org: Mausoleum of Halicarnassus”. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2009)

[Kostof-1] Kostof, Spiro (1985). A History of Architecture. Oxford: Oxford University Press. стр. 9. ISBN 978-0-19-503473-8.

[Gloag-2] Gloag, John (1969) [1958]. Guide to Western Architecture (Revised изд.). The Hamlyn Publishing Group. стр. 362.

[3] André-Salvini, Béatrice (2005). Forgotten Empire: The World of Ancient Persia (на језику: енглески). University of California Press. стр. 46. ISBN 9780520247314.

[Smith-4] Smith, William (1870). „Dictionary of Greek and Roman Antiquities”. стр. 744. Архивирано из оригинала 18. 6. 2006. г. Приступљено 21. 9. 2006.

[5] „National Geographic – How this massive tomb became a wonder of the ancient world”. TidyMails (на језику: енглески). 02. 01. 2023. Архивирано из оригинала 03. 01. 2023. г. Приступљено 03. 01. 2023.

[6] „The Mausoleum at Halicarnassus”. unmuseum.org. Приступљено 5. 2. 2014.

[7] „The Mausoleum of Halicarnassus”. bodrumpages.com. Приступљено 5. 2. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Сједињене Државе Чешка Кореја
Географске	Pleiades Structurae
Остале	Енциклопедија Британика IdRef