Sedmi kongres SK Bosne i Hercegovine
| Sedmi kongres SK Bosne i Hercegovine | |
|---|---|
.svg) Amblem Saveza komunista Jugoslavije | |
| Datum(i) | 9—11. maj 1978. |
| Trajanje | tri dana |
| Lokacija | Sarajevo, SR Bosna i Hercegovina |
| Prethodno | Šesti kongres |
| Sledeće | Osmi kongres |
| Učesnici | 799 delegata |
| Organizator | Savez komunista Bosne i Hercegovine |
Sedmi kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine održan je od 9. do 11. maja 1978. u velikoj dvorani Kulturno-sportskog centra Skenderija u Sarajevu. Kongresu je prisustvovalo 799 delegata.[1]
Kongres je otvorio Branko Mikulić predsednik Centralnog komiteta SK Bosne i Hercegovine, koji je u svom uvodnom izlaganju naglasio da se kongres održava u godini kada se navršava 40 godina od Četvrte pokrajinske konferencije KPJ za Bosnu i Hercegovinu, održane jula 1938. u Mostaru i 30 godina od Prvog osnivačkog kongresa KP Bosne i Hercegovine, održanog novembra 1948. u Sarajevu. U ime Centralnog komiteta SKJ delegate Kongresa pozdravio je Josip Vrhovec, član Predsedništva CK SKJ, a u ime oko 3.000 učesnika Omladinske radne akcije „Šamac—Sarajevo ’78” Boro Sukara.[2]
Nakon izbora radnog predsedništva, Mikulić je podneo referat Savez komunista Bosne i Hercegovine u borbi za socijalistički samoupravni razvoj, a dalji rad Kongres je nastavio u pet komisija — Komisija za razvoj socijalističkih samoupravnih odnosa (uvodno izlaganje Draško Popović), Komisija za razvoj političkog sistema (Seid Maglajlija), Komisija za idejno-političko i akciono osposobljavanje Saveza komunista (Hrvoje Ištuk), Komisija za međunarodnu aktivnost (Raif Dizdarević) i Komisija za razvoj poljoprivrede i sela (Ivan Brigić).[3]
Poslednjeg dana rada, Kongres je usvojio izveštaj o radu Centralnog komiteta SK Bosne i Hercegovine između Šestog i Sedmog kongresa, kao i izveštaje o radu Statutarne i Nadzorne komisije. Nikola Stojanović obrazložio je Rezoluciju o ulozi i zadacima Saveza komunista Bosne i Hercegovine u daljem socijalističkom samoupravnom razvoju. Izabran je novi Centralni komitet SK Bosne i Hercegovine od 127 članova, Komisija za statutarna pitanja od 35 i Nadzorna komisija od 15 članova. Izabrani su i kandidati za organe Saveza komunista Jugoslavije — Centralni komitet SKJ, Statutarnu i Nadzornu komisiju. Na prvoj sednici Centralnog komiteta SK BiH za predsednika Centralnog komiteta izabran je Nikola Stojanović, a za sekretara Predsedništva CK SK BiH Hrvoje Ištruk.[4]
Centralni komitet
[uredi | uredi izvor]Članovi Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine izabrani na Sedmom kongresu SK Bosne i Hercegovine 12. maja 1978. godine:[5]
- Fikret Abdić
- Nisim Albahari
- Mato Andrić
- Junuz Aršinović
- Živko Babić
- Ljubo Babić
- Nikola Babić
- Rudo Bartolović
- Miladin Begić
- Alojz Benac
- Zdravko Besarović
- Mladen Bevanda
- Anto Biošić
- Ivica Blažević
- Emerik Blum
- Radmila Bodirogić
- Radomir Bogdanović
- Miodrag Bogićević
- Ivan Brigić
- Ante Budimir
- Anđelko Vasić
- Đuro Vekić
- Omer Višić
- Milan Vučićević
- Jozo Vukadin
- Hasan Grabčanović
- Sead Grabić
- Bećir Granov
- Slobodanka Grbavac
- Nenad Guzina
- Alija Delić
- Abaz Deronja
- Dževad Derviškadić
- Raif Dizdarević
- Petar Dodik
- Rato Dugonjić
- Mihajlo Đonović
- Hajrudin Đulbić
- Paula Đunisavljević
- Božidar Žan
- Nada Zjakić
- Suljo Zulić
- Petar Iljić
- Alija Isaković
- Hrvoje Ištuk
- Slavojka Janković
- Kažimir Jelčić
- Ljuba Jurošević
- Smajo Kadribegović
- Huso Kamberović
- Nasiha Kantić
- Momir Kapor
- Kemal Karačić
- Jovo Kerkez
- Čedomir Kisić
- Fedrija Kojčić
- Muhamed Berberović
- Fadil Kreho
- Ismet Kreso
- Alija Latić
- Radojka Lazarević
- Sreten Lopandić
- Ivan Lovrić
- Stanko Lovrić
- Dušanka Lukić
- Seid Maglajlija
- Milan Malbašić
- Nedeljko Mandić
- Joco Marić
- Krešimir Markić
- Savo Marković
- Mujo Mesić
- Munir Mesihović
- Fatima Midžić
- Marija Mihajlović
- Niko Mihaljević
- Vojislav Milijaš
- Branko Miljuš
- Suada Muminagić
- Hajrudin Muminović
- Mehmed Mutevelić
- Drago Nikolić
- Milorad Nikolić
- Ivan Nosić
- Omer Omerdić
- Milenko Ostojić
- Augustin Papić
- Obrad Piljak
- Sabrija Pojskić
- Ljiljana Poljak
- Draško Popović
- Hakija Pozderac
- Mićo Rakić
- Luka Reljić
- Milanko Renovica
- Čazim Sadiković
- Himzo Salihbašić
- Mirza Salihspahić
- Mustafa Sefo
- Nevenka Selimović
- Salko Selimović
- Refik Slatina
- Vahida Srzić
- Nikola Stojanović
- Vlado Sultanović
- Salih Suljagić
- Arif Tanović
- Ljiljana Terzić
- Ljudevit Tomić
- Stanko Tomić
- Milan Uzelac
- Vlatko Ćosić
- Tahir Hadžić
- Adem Hadžić
- Osman Hašimbegović
- Esad Horozić
- Dževad Hozo
- Avdo Čampara
- Savo Čečur
- Vojo Čolović
- Suljo Džanić
- Franjo Šantić
- Ahmet Šehović
- Mirko Šimić
- Milan Škoro
- Zora Šolaja Malović
- Ljiljana Šurbat
Predsedništvo CK
[uredi | uredi izvor]Članovi Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine izabrani na prvoj sednici Centralnog komiteta održanoj 12. maja 1978. godine:[5]
- Mato Andrić
- Ante Budimir
- Hasan Grabčanović
- Raif Dizdarević
- Rato Dugonjić
- Hrvoje Ištuk
- Slavojka Janković
- Alija Latić
- Seid Maglajlija
- Munir Mesihović
- Niko Mihaljević
- Brane Miljuš
- Suada Numinagić
- Draško Popović
- Milanko Renovica
- Nikola Stojanović
- Stanko Tomić
- Vojo Čolović
- Ahmet Šehović
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Hronologija 3 1980, str. 418.
- ^ „Počeo Sedmi kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 10. 5. 1978. str. 1.
- ^ „Sedmi kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 10. 5. 1978. str. 6.
- ^ „Završen Sedmi kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 12. 5. 1978. str. 1.
- ^ a b „Članovi organa SK Bosne i Hercegovine”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 12. 5. 1978. str. 7.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
.svg)
