Slavko Bokšan

Slavko Bokšan
Slavko Bokšan
	Portret Slavka Bokšana
Lični podaci
Datum rođenja	15. jun 1889.
Mesto rođenja	Đurđevo, Srbija
Datum smrti	6. februar 1953. (63 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Porodica
Supružnik	Helena Gertruda Jarius
Roditelji	otac Pavle Bokšan, majka Julijana Mušicki
Naučni rad
Polje	matematika, fizika, elektrotehnika

Slavko Bokšan (Đurđevo, 15. jun 1889 — Beograd, 6. februar 1953) bio je jugoslovenski i srpski inženjer i naučni radnik na polju elektrotehnike. Bio je jedan od osnivača Radio Beograda, a ostao je poznat i kao jedan od najeminentnijih boraca za istinu o Nikoli Tesli.^[1]

Biografija

Slavko Bokšan je bio jedno od devetoro dece Pavla i Julijane Bokšan (rođ. Mušicki). Odrastao je u Novom Sadu, gde je završio osnovnu školu i Srpsku veliku gimnaziju, čiji je bio stipendista. Maturirao je 1908. Studirao je elektrotehniku na berlinskom tehničkom fakultetu, gde je diplomirao 1913. Po završetku studija dobio je mesto u fabrici „Krup”, a potom u firmi „Bergman”.

U maju 1941. godine, po otpočinjanju Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, mađarski fašisti su mu u Somboru ubili brata, protu Hadži Dimitrija, a u januaru 1942. u Novom Sadu ubili i bacili u Dunav najstarijeg brata Miloša, advokata i dve sestre, Katicu, nastavnicu, i Kosaru, stomatološkinju.

Bio je oženjen Nemicom Gertrudom Jarius, sa kojom je imao dve ćerke, Kosaru i Jelenu. Umro je u Beogradu 1953. godine.^[1]^[2]

Stručni i naučni rad

Godine 1915. Bokšan prelazi u berlinski „Simens i Halske” gde ostaje sve do 1920. zaštićen od vojne obaveze kao austrijski podanik. Kao predstavnik „Simensa i Halskea” 1921. dolazi u Beograd i već 1922. osniva sopstveno preduzeće „Inž. Slavko Bokšan, mašinsko i elektrotehničko preduzeće” poznato po poslovima na elektrifikaciji. Podigao je električne centrale u Aranđelovcu, Bitolju, Loznici, Negotinu i drugim gradovima. Takođe je radio i na održavanju električnih centrala u Vojvodini. Pored praktičnog angažovanja radio je i na naučnom polju. Pišući stručne članke bavio se problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike i dr. Od 1924. započinje svoju borbu za Nikolu Teslu, posvetivši veliku pažnju proučavanju njegovog života i dela. Sa nekoliko kolega je 1927. godine osnovao Radio Beograd, tada Radio A. D. – Beograd. Godine 1935. bio je osnivač Društva Nikola Tesla – za unapređenje nauke i tehnike, a od 1941. do 1948. prvi urednik i saradnik časopisa Nauka i tehnika koje je ovo društvo izdavalo. Društvo je bilo inicijator osnivanja Instituta Nikola Tesla 1939. godine.^[3] Slavko Bokšan bio je prvi direktor ovog instituta.^[4] Takođe je bio i član književnog saveta Matice srpske od 1940. godine.^[2]

Borba za istinu o Tesli

Slavko Bokšan bio je veliki prijatelj i poštovalac Nikole Tesle. Borba za istinu o Tesli zauzima najistaknutije mesto u njegovom životu. Napisao je desetak knjiga i niz članaka u kojima je dokazivao istinu o ovom velikom naučniku. Najznačajnije Bokšanovo delo je knjiga Nikola Tesla und sein Werk, objavljena 1932. godine u Beču.^[5] Ova knjiga postala je veoma popularna u celom svetu i u naučnim krugovima pokrenula je široku diskusiju o patentnom sporu Tesla-Markoni. To je rezultiralo potpunom rehabilitacijom Teslinog imena i dela i poništenjem Markonijevih patenata u Patentnom birou u Vašingtonu.

Osim kroz knjige Bokšan se za priznanje Teslinog rada borio i živom rečju. Godine 1936. bio je jedan je od glavnih pokretača proslave 80-godišnjice rođenja Nikole Tesle, na kojoj se kroz govore najpoznatijih ličnosti iz sveta elektrotehnike snažno manifestovala istina o Tesli. Posle toga Bokšan putuje po najvećim evropskim centrima i drži predavanja o Tesli, boreći se za pobedu istine o njemu.^[1]

Prilikom osnivanja Instituta Nikola Tesla Slavko Bokšan, sekretar Društva Nikola Tesla i prvi direktor Instituta, dobio je pismeno odobrenje Nikole Tesle za korišćenje njegovog imena:

„

Slažem se sasvim jer sam osvedočen sudeći po sličnom američkom iskustvu da će Institut biti od velike koristi.^[6]

”

Bibliografija

Iako najistaknutije mesto u Bokšanovom životu zauzima borba za Teslu objavio je i knjige koje opisuju istorijski razvoj Elektrotehnike, život i delo Mihajla Pupina, Dmitrij Mendeljejeva, Tomasa Edisona. Pisao je stručne rasprave o problemima industrijalizacije, elektrifikacije, elektriciteta, zvuka, nuklearne fizike i druge.^[1]

Mihailo Pupin (1935)
Edison (1940)
Polifazni sistem i motori naizmenične struje : novi prilozi istoriji elektrotehnike (1940)
Materija i energija : osnovi savremene fizike (1942)
Isak Njutn i Njutnova Principija (sa Milutinom Milankovićem; 1946)
Mendelejev i periodni sistem elemenata (1947)
Svetlosne pojave i Borova teorija atoma (1947)
Mihailo Pupin i njegovo delo (1951)
Atomi i atomska energija (1952)
Istorija elektrotehnike (1952)

Knjige o Tesli

Nikola Tesla : život i dela (1926)
Nikola Tesla i njegov pionirski rad u elektrotehnici (1930)
Naš dug Nikoli Tesli (1936)
Nikola Tesla i njegova dela : povodom osamdesetogodišnjice (1936)
Pedeset godina primene Teslinih motora i njihov značaj za metalurgiju (1938)
Nikola Tesla i njegovo delo : osnovi elektrotehnike, visokih frekvencija i radiotehnike (1946; srpski prevod knjige Nikola Tesla und sein Werk iz 1932)^[7]
Delo Nikole Tesle : Polifazni sistem proizvođenja, prenošenja, razvođenja i iskorišćavanja električne energije^[8]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g „Slavko Bokšan”. Elektrotehničar. br. 4 (Varaždin Point - library.foi.hr). 1953. Pristupljeno 17. 11. 2023.
^ ^a ^b „Bokšan, Slavko (str. 48)” (PDF). biografije. Matica srpska. Pristupljeno 17. 11. 2023.
^ „Istorija Društva za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla“”. Društvo i fondacija Nikola Tesla. Pristupljeno 17. 11. 2023.
^ „Institut”. Elektrotehnički institut Nikola Tesla. Pristupljeno 21. 11. 2023.
^ Bokšan, Slavko (1932). Nikola Tesla und sein Werk : und die Entwicklung der Elektrotechnik, der Hochfrequenz - und Hochspannungstechnik und der Radiotechnik : mit 79 Abbildungen im Text. Leipzig ; Wien ; New York: Deutscher Verlag für Jugend und Volk. Pristupljeno 21. 11. 2023. COBISS.SR 8739079
^ „Nikola Tesla i INT”. Elektrotehnički institut Nikola Tesla. Pristupljeno 21. 11. 2023.
^ „SLAVKO BOKSAN : NIKOLA TESLA I NJEGOVO DELO”. antikvarijat-vremeplov. Pristupljeno 21. 11. 2023.
^ „Slavko Bokšan”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 21. 11. 2023.

Literatura

Ivanković, Radmilo (2007). Bokšan i Tesla. Beograd: ICNT. ISBN 978-86-86531-14-8. COBISS.SR 139063564
Roslavcev, Sanja (2006). Tesla, dodiri sa Srbijom : povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle (PDF). Beograd: Elektroprivreda Srbije. ISBN 86-7302-014-X. Pristupljeno 21. 11. 2023. COBISS.SR 134666764

Spoljašnje veze

Bovan, Slavko (2. 2. 2017). „REČ PO RIJEČ”. Pristupljeno 21. 11. 2023. </ref>
„Otvaranje Narodnog muzeja na "Blic" POKLON INŽENJERA BOKŠANA”. Blic. 11. 6. 2016. Pristupljeno 21. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Tesla, dodiri sa Srbijom (Povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle)

[Point-1] v ^g „Slavko Bokšan”. Elektrotehničar. br. 4 (Varaždin Point - library.foi.hr). 1953. Pristupljeno 17. 11. 2023.

[biografije-2] „Bokšan, Slavko (str. 48)” (PDF). biografije. Matica srpska. Pristupljeno 17. 11. 2023.

[Društvo_i_fondacija-3] „Istorija Društva za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla“”. Društvo i fondacija Nikola Tesla. Pristupljeno 17. 11. 2023.

[4] „Institut”. Elektrotehnički institut Nikola Tesla. Pristupljeno 21. 11. 2023.

[5] Bokšan, Slavko (1932). Nikola Tesla und sein Werk : und die Entwicklung der Elektrotechnik, der Hochfrequenz - und Hochspannungstechnik und der Radiotechnik : mit 79 Abbildungen im Text. Leipzig ; Wien ; New York: Deutscher Verlag für Jugend und Volk. Pristupljeno 21. 11. 2023. COBISS.SR 8739079

[6] „Nikola Tesla i INT”. Elektrotehnički institut Nikola Tesla. Pristupljeno 21. 11. 2023.

[7] „SLAVKO BOKSAN : NIKOLA TESLA I NJEGOVO DELO”. antikvarijat-vremeplov. Pristupljeno 21. 11. 2023.

[8] „Slavko Bokšan”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 21. 11. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]