Пређи на садржај

Славко Бокшан

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Славко Бокшан
Портрет Славка Бокшана
Лични подаци
Датум рођења(1889-06-15)15. јун 1889.
Место рођењаЂурђево, Србија
Датум смрти6. фебруар 1953.(1953-02-06) (63 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Породица
СупружникХелена Гертруда Јариус
Родитељиотац Павле Бокшан, мајка Јулијана Мушицки
Научни рад
Пољематематика, физика, електротехника

Славко Бокшан (Ђурђево, 15. јун 1889 — Београд, 6. фебруар 1953) био је југословенски и српски инжењер и научни радник на пољу електротехнике. Био је један од оснивача Радио Београда, а остао је познат и као један од најеминентнијих бораца за истину о Николи Тесли.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Славко Бокшан је био једно од деветоро деце Павла и Јулијане Бокшан (рођ. Мушицки). Одрастао је у Новом Саду, где је завршио основну школу и Српску велику гимназију, чији је био стипендиста. Матурирао је 1908. Студирао је електротехнику на берлинском техничком факултету, где је дипломирао 1913. По завршетку студија добио је место у фабрици „Круп”, а потом у фирми „Бергман”.

У мају 1941. године, по отпочињању Другог светског рата у Југославији, мађарски фашисти су му у Сомбору убили брата, проту Хаџи Димитрија, а у јануару 1942. у Новом Саду убили и бацили у Дунав најстаријег брата Милоша, адвоката и две сестре, Катицу, наставницу, и Косару, стоматолошкињу.

Био је ожењен Немицом Гертрудом Јариус, са којом је имао две ћерке, Косару и Јелену. Умро је у Београду 1953. године.[1][2]

Стручни и научни рад

[уреди | уреди извор]

Године 1915. Бокшан прелази у берлински „Сименс и Халске” где остаје све до 1920. заштићен од војне обавезе као аустријски поданик. Као представник „Сименса и Халскеа” 1921. долази у Београд и већ 1922. оснива сопствено предузеће „Инж. Славко Бокшан, машинско и електротехничко предузеће” познато по пословима на електрификацији. Подигао је електричне централе у Аранђеловцу, Битољу, Лозници, Неготину и другим градовима. Такође је радио и на одржавању електричних централа у Војводини. Поред практичног ангажовања радио је и на научном пољу. Пишући стручне чланке бавио се проблемима индустријализације, електрификације, електрицитета, звука, нуклеарне физике и др. Од 1924. започиње своју борбу за Николу Теслу, посветивши велику пажњу проучавању његовог живота и дела. Са неколико колега је 1927. године основао Радио Београд, тада Радио А. Д. – Београд. Године 1935. био је оснивач Друштва Никола Тесла – за унапређење науке и технике, а од 1941. до 1948. први уредник и сарадник часописа Наука и техника које је ово друштво издавало. Друштво је било иницијатор оснивања Института Никола Тесла 1939. године.[3] Славко Бокшан био је први директор овог института.[4] Такође је био и члан књижевног савета Матице српске од 1940. године.[2]

Борба за истину о Тесли

[уреди | уреди извор]

Славко Бокшан био је велики пријатељ и поштовалац Николе Тесле. Борба за истину о Тесли заузима најистакнутије место у његовом животу. Написао је десетак књига и низ чланака у којима је доказивао истину о овом великом научнику. Најзначајније Бокшаново дело је књига Nikola Tesla und sein Werk, објављена 1932. године у Бечу.[5] Ова књига постала је веома популарна у целом свету и у научним круговима покренула је широку дискусију о патентном спору Тесла-Маркони. То је резултирало потпуном рехабилитацијом Теслиног имена и дела и поништењем Марконијевих патената у Патентном бироу у Вашингтону.

Осим кроз књиге Бокшан се за признање Теслиног рада борио и живом речју. Године 1936. био је један је од главних покретача прославе 80-годишњице рођења Николе Тесле, на којој се кроз говоре најпознатијих личности из света електротехнике снажно манифестовала истина о Тесли. После тога Бокшан путује по највећим европским центрима и држи предавања о Тесли, борећи се за победу истине о њему.[1]

Приликом оснивања Института Никола Тесла Славко Бокшан, секретар Друштва Никола Тесла и први директор Института, добио је писмено одобрење Николе Тесле за коришћење његовог имена:

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Иако најистакнутије место у Бокшановом животу заузима борба за Теслу објавио је и књиге које описују историјски развој Електротехнике, живот и дело Михајла Пупина, Дмитриј Мендељејева, Томаса Едисона. Писао је стручне расправе о проблемима индустријализације, електрификације, електрицитета, звука, нуклеарне физике и друге.[1]

  • Михаило Пупин (1935)
  • Едисон (1940)
  • Полифазни систем и мотори наизменичне струје : нови прилози историји електротехнике (1940)
  • Материја и енергија : основи савремене физике (1942)
  • Исак Њутн и Њутнова Принципија (са Милутином Миланковићем; 1946)
  • Менделејев и периодни систем елемената (1947)
  • Светлосне појаве и Борова теорија атома (1947)
  • Михаило Пупин и његово дело (1951)
  • Атоми и атомска енергија (1952)
  • Историја електротехнике (1952)

Књиге о Тесли

[уреди | уреди извор]
  • Никола Тесла : живот и дела (1926)
  • Никола Тесла и његов пионирски рад у електротехници (1930)
  • Наш дуг Николи Тесли (1936)
  • Никола Тесла и његова дела : поводом осамдесетогодишњице (1936)
  • Педесет година примене Теслиних мотора и њихов значај за металургију (1938)
  • Никола Тесла и његово дело : основи електротехнике, високих фреквенција и радиотехнике (1946; српски превод књиге Nikola Tesla und sein Werk из 1932)[7]
  • Дело Николе Тесле : Полифазни систем произвођења, преношења, развођења и искоришћавања електричне енергије[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Slavko Bokšan”. Elektrotehničar. br. 4 (Varaždin Point - library.foi.hr). 1953. Приступљено 17. 11. 2023. 
  2. ^ а б „Бокшан, Славко (str. 48)” (PDF). biografije. Matica srpska. Приступљено 17. 11. 2023. 
  3. ^ „Istorija Društva za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla“”. Društvo i fondacija Nikola Tesla. Приступљено 17. 11. 2023. 
  4. ^ „Институт”. Електротехнички институт Никола Тесла. Приступљено 21. 11. 2023. 
  5. ^ Bokšan, Slavko (1932). Nikola Tesla und sein Werk : und die Entwicklung der Elektrotechnik, der Hochfrequenz - und Hochspannungstechnik und der Radiotechnik : mit 79 Abbildungen im Text. Leipzig ; Wien ; New York: Deutscher Verlag für Jugend und Volk. Приступљено 21. 11. 2023. COBISS.SR 8739079
  6. ^ „Никола Тесла и ИНТ”. Електротехнички институт Никола Тесла. Приступљено 21. 11. 2023. 
  7. ^ „SLAVKO BOKSAN : NIKOLA TESLA I NJEGOVO DELO”. antikvarijat-vremeplov. Приступљено 21. 11. 2023. 
  8. ^ „Славко Бокшан”. COBISS. Народна библиотека Србије. Приступљено 21. 11. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славко_Бокшан&oldid=28783050”