Pređi na sadržaj

Stojanka Radenović Petković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stojanka Radenović Petković
Lični podaci
Datum rođenja(1941-10-03)3. oktobar 1941.
Mesto rođenjaNiš, Srbija
Datum smrti14. jul 2019.(2019-07-14) (77 god.)
Mesto smrtiToronto, Kanada
Državljanstvosrpsko, kanadsko
Obrazovanjediplomirani filolog engleskog jezika i magistar sociologije rada
UniverzitetFilološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
Zanimanjeknjiževnik, prevodilac
Književni rad
Najvažnija dela„Ratna geografija” (1998)
„Virtualna stvarnost” (2006)
„Heroji iz senke” (2014)
„I posle rata rat” (2018)
NagradeNagrada „Rastko Petrović” Matice iseljenika Srbije (1998)
Nagrada Akademije „Ivo Andrić” (2007)
Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2017)

Stojanka Radenović Petković (Niš, 3. oktobar 1941 — Toronto, 14. jul 2019) bila je srpski književnik i prevodilac. Pisala je na srpskom i engleskom jeziku, a prevodila sa srpskog, engleskog i nemačkog jezika.[1][2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Obrazovanje i stvaralački rad[uredi | uredi izvor]

Stojanka Radenović Petković je rođena u Nišu, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju „Stevan Sremac”. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1964. godine, a magistrirala sociologiju rada na Fakultetu političkih nauka na temu „Uslovi rada jugoslovenskih radnika u evropskim zemljama sa kojima Jugoslavija ima zaključene sporazume o zapošljavanju” 1978. Od sredine 1960-ih do 1994. godine radila je kao tumač za engleski jezik za Robne kuće Beograd, zatim kao prevodilac i savetnik u Saveznom birou za poslove zaspošljavanja i u Saveznom ministarstvu za rad i kao savetnik za školstvo u Saveznom ministarstvu za prosvetu. U Kanadu se odselila 1994. godine.[1][2]

Pisanjem se bavila od najmlađih dana. Pionirske radove objavila je u „Niškim novinama” i prištinskim „Stremljenjima”. Njeni radovi se mogu naći u mnogim zbornicima, antologijama i časopisima u Srbiji, Crnoj Gori i rasejanju. Pesme su joj prevedene na ruski, švedski, arapski i francuski jezik. Zbirke „Jezik u jeziku”, „Virtuelna stvarnost”, „Performans 2” i „Rečeno, prećutano” su, osim na srpskom, pisane (ne prevođene) i na engleskom jeziku.[1][2]

Svoj prvi roman „Heroji iz senke”, posvećen balkanskim majkama, sestrama i ženama, po sopstvenoj je želji promovisala u čitaonici Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u rodnom gradu Nišu oktobra 2014. godine. Tom prilikom čitani su dijalozi iz ove knjige na izvornom dijalektu u prisustvu brojnih posetilaca, kojima je potom autorka poklanjala primerke svog dela sa posvetom.[3]

Udruženje književnika Srbije joj je 2017. dodelilo Povelju za životno delo.[4]

Društveni rad[uredi | uredi izvor]

Stojanka Radenović Petković se, odmah nakon preseljenja u Kanadu, angažovala u Srpskoj nacionalnoj akademiji u Torontu na poslovima pružanja stručne pomoći koordinacije za ljude koji su se u novu zemlju doselili iz tada ratom zahvaćenih područja u bivšoj Jugoslaviji.[1][2]

U Srpsko-kanadskom udruženju pisaca „Desanka Maksimović”, gde je bila sekretar, sprovodila je akcije za očuvanje srpskog jezika i pisma.[5] Podržavala je raznovrsne manifestacije i druga kulturna dešavanja srpskih udruženja u Kanadi i aktivno učestovala u njima.[6] Apelovala je na mlade ljude iz Srbije da život na Zapadu ne shvataju olako i da dobro razmisle pre nego što napuste svoju otadžbinu.[7][8]

Uvršćena je u „Biografski leksikon Srpski pisci u rasejanju 1914–2014” urednice Milene Milanović[2] i posthumno u „Enciklopediju nacionalne dijaspore” urednika Ivana Kalauzovića Ivanusa.[9]

Bila je član Udruženja književnika Srbije, Književnog društva prosvetnih radnika Srbije i Srpsko-kanadskog udruženja pisaca „Desanka Maksimović” iz Toronta.[1][2]

Preminula je 2019. u svojoj 78. godini.[10] Sahranjena je u rodnom Nišu.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Poezija[uredi | uredi izvor]

  • Pesmarica (Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991)
  • Primenjena lirika (Dečje novine, Gornji Milanovac, 1993)
  • Razgovori (Dečje novine, Gornji Milanovac, 1994)
  • Ratna geografija (Dositej, Gornji Milanovac, 1997)
  • Jezik u jeziku – dvojezično: na srpskom i engleskom (Dositej, Gornji Milanovac, 2002)
  • Virtualna stvarnost – dvojezično: na srpskom i engleskom (Dositej, Gornji Milanovac, 2006)
  • Performans – poetske beleške sa puta po srpskim zemljama 2007 (Đuro Salaj, Beograd, 2008)
  • Izabrane pesme (Partenon, Beograd 2011)
  • Glasovi, reči, slova... (Đuro Salaj i Književno društvo prosvetnih radnika Srbije, Beograd, 2011)[11]
  • Performans 2 – o putu po svetu – dvojezično: na srpskom i engleskom (Partenon, Beograd, 2013)
  • Kazalice i druge pesme (Đuro Salaj, Beograd, 2013)
  • Rečeno, prećutano – poetske beleške o svakodnevici – dvojezično: na srpskom i engleskom (Partenon, Beograd, 2016)
  • Pesme nenapisane (Udruženje književnika Srbije, Beograd i Srpsko-kanadsko udruženje pisaca „Desanka Maksimović”, Toronto, 2017)

Proza[uredi | uredi izvor]

  • Priče iz daljine, kratka proza (Đuro Salaj, Beograd, 2010)
  • Heroji iz senke – žene u ratovima na Balkanu, roman (Partenon, Beograd, 2014)
  • I posle rata rat, roman (Udruženje književnika Srbije, Beograd i Srpsko-kanadsko udruženje pisaca „Desanka Maksimović”, Toronto, 2018)
  • Kad glas utihne vekovaće delo – podsetnik za nenapisana dela Stojanke Radenović Petković – dvojezično: na srpskom i engleskom (Književno društvo prosvetnih radnika Srbije, Beograd, 2019)

Knjige za decu[uredi | uredi izvor]

  • Spomenar – pesme za Nikolu (Đuro Salaj, Beograd, 2010)
  • Spomenar 2 – porastao je Nikola (Đuro Salaj, Beograd, 2013)
  • Spomenar 3 – Nikola upoznaje svet (Književno društvo prosvetnih radnika Srbije, Beograd, 2015)

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada „Rastko Petković” Matice iseljenika Srbije za zbirku pesama „Ratna geografija” (1998)
  • Priznanje za najbolju zbirku pesama napisanu na srpskom jeziku u rasejanju „Ratna geografija” na Saboru književnih stvaralaca iz dijaspore Srbije (1998)
  • Nagrada Akademije „Ivo Andrić” za zbirku pesama „Virtualna stvarnost” (2007)
  • Priznanje pokrajine Ontario za volonterski rad
  • Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije (2017)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Biografija Stojanke Radenović Petković, Srpsko-kanadsko udruženje pisaca „Desanka Maksimović”. Posećeno 23. marta 2023.
  2. ^ a b v g d đ Milanović, M. (2015). Srpski pisci u rasejanju – 1914–2014 – biografski leksikon. Beograd: Milena Milanović. str. 310. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  3. ^ „Omaž heroinama iz senke u delu Stojanke Radenović Petković”, Kancelarija za saradnju sa dijasporom Grada Niša, 24. oktobar 2014. Posećeno 23. marta 2024.
  4. ^ „Dodeljena vredna priznanja našim književnicima”, RTS, 11. decembar 2017. Posećeno 23. marta 2024.
  5. ^ „Knjige za čitanje i uživanje, novac za kosmetske mališane”, Vesti, 1. novembar 2011. Posećeno 23. marta 2024.
  6. ^ „Zbirka pesama Stojanke Radenović Petković – Htedoh da ti kažem, al’ ne rekoh”, Novine Toronto, 7. mart 2014. Posećeno 23. marta 2024.
  7. ^ „Skajp konferencija pisaca dijaspore”, RTS, 25. novembar 2014. Posećeno 23. marta 2024.
  8. ^ „Stojanka Radenović Petković: Dijaspora i mladi”, Kancelarija za saradnju sa dijasporom Grada Niša, 24. decembar 2014. Posećeno 23. marta 2024.
  9. ^ Kalauzović, I. (2024). Enciklopedija nacionalne dijaspore. Niš: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 
  10. ^ „In memoriam: Stojanka Radenović Petković”, SAN, br. 18, jesen 2019, str. 42. Posećeno 23. marta 2024.
  11. ^ „Glasovi, reči, slova...”, RTS, 11. oktobar 2011. Posećeno 23. marta 2024.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Milanović, M. (2015). Srpski pisci u rasejanju – 1914–2014 – biografski leksikon. Beograd: Milena Milanović. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  • Kalauzović, I. (2024). Enciklopedija nacionalne dijaspore. Niš: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стојанка_Раденовић_Петковић&oldid=27869653”