Пређи на садржај

Стојанка Раденовић Петковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стојанка Раденовић Петковић
Лични подаци
Датум рођења(1941-10-03)3. октобар 1941.
Место рођењаНиш, Србија
Датум смрти14. јул 2019.(2019-07-14) (77 год.)
Место смртиТоронто, Канада
Држављанствосрпско, канадско
УниверзитетФилолошки факултет Универзитета у Београду
Факултет политичких наука Универзитета у Београду
Занимањекњижевник, преводилац
Књижевни рад
Најважнија дела„Ратна географија” (1998)
„Виртуална стварност” (2006)
„Хероји из сенке” (2014)
„И после рата рат” (2018)
НаградеНаграда „Растко Петровић” Матице исељеника Србије (1998)
Награда Академије „Иво Андрић” (2007)
Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2017)
дипломирани филолог енглеског језика и магистар социологије рада

Стојанка Раденовић Петковић (Ниш, 3. октобар 1941 — Торонто, 14. јул 2019) била је српски књижевник и преводилац. Писала је на српском и енглеском језику, а преводила са српског, енглеског и немачког језика.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Образовање и стваралачки рад

[уреди | уреди извор]

Стојанка Раденовић Петковић је рођена у Нишу, где је завршила основну школу и Гимназију „Стеван Сремац”. Дипломирала је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду 1964. године, а магистрирала социологију рада на Факултету политичких наука на тему „Услови рада југословенских радника у европским земљама са којима Југославија има закључене споразуме о запошљавању” 1978. Од средине 1960-их до 1994. године радила је као тумач за енглески језик за Робне куће Београд, затим као преводилац и саветник у Савезном бироу за послове заспошљавања и у Савезном министарству за рад и као саветник за школство у Савезном министарству за просвету. У Канаду се одселила 1994. године.[1][2]

Писањем се бавила од најмлађих дана. Пионирске радове објавила је у „Нишким новинама” и приштинским „Стремљењима”. Њени радови се могу наћи у многим зборницима, антологијама и часописима у Србији, Црној Гори и расејању. Песме су јој преведене на руски, шведски, арапски и француски језик. Збирке „Језик у језику”, „Виртуелна стварност”, „Перформанс 2” и „Речено, прећутано” су, осим на српском, писане (не превођене) и на енглеском језику.[1][2]

Свој први роман „Хероји из сенке”, посвећен балканским мајкама, сестрама и женама, по сопственој је жељи промовисала у читаоници Народне библиотеке „Стеван Сремац” у родном граду Нишу октобра 2014. године. Том приликом читани су дијалози из ове књиге на изворном дијалекту у присуству бројних посетилаца, којима је потом ауторка поклањала примерке свог дела са посветом.[3]

Удружење књижевника Србије јој је 2017. доделило Повељу за животно дело.[4]

Друштвени рад

[уреди | уреди извор]

Стојанка Раденовић Петковић се, одмах након пресељења у Канаду, ангажовала у Српској националној академији у Торонту на пословима пружања стручне помоћи координације за људе који су се у нову земљу доселили из тада ратом захваћених подручја у бившој Југославији.[1][2]

У Српско-канадском удружењу писаца „Десанка Максимовић”, где је била секретар, спроводила је акције за очување српског језика и писма.[5] Подржавала је разноврсне манифестације и друга културна дешавања српских удружења у Канади и активно учестовала у њима.[6] Апеловала је на младе људе из Србије да живот на Западу не схватају олако и да добро размисле пре него што напусте своју отаџбину.[7][8]

Увршћена је у „Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014” уреднице Милене Милановић[2] и постхумно у „Енциклопедију националне дијаспоре” уредника Ивана Калаузовића Ивануса.[9]

Била је члан Удружења књижевника Србије, Књижевног друштва просветних радника Србије и Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић” из Торонта.[1][2]

Преминула је 2019. у својој 78. години.[10] Сахрањена је у родном Нишу.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Поезија

[уреди | уреди извор]
  • Песмарица (Дечје новине, Горњи Милановац, 1991)
  • Примењена лирика (Дечје новине, Горњи Милановац, 1993)
  • Разговори (Дечје новине, Горњи Милановац, 1994)
  • Ратна географија (Доситеј, Горњи Милановац, 1997)
  • Језик у језику – двојезично: на српском и енглеском (Доситеј, Горњи Милановац, 2002)
  • Виртуална стварност – двојезично: на српском и енглеском (Доситеј, Горњи Милановац, 2006)
  • Перформанс – поетске белешке са пута по српским земљама 2007 (Ђуро Салај, Београд, 2008)
  • Изабране песме (Партенон, Београд 2011)
  • Гласови, речи, слова... (Ђуро Салај и Књижевно друштво просветних радника Србије, Београд, 2011)[11]
  • Перформанс 2 – о путу по свету – двојезично: на српском и енглеском (Партенон, Београд, 2013)
  • Казалице и друге песме (Ђуро Салај, Београд, 2013)
  • Речено, прећутано – поетске белешке о свакодневици – двојезично: на српском и енглеском (Партенон, Београд, 2016)
  • Песме ненаписане (Удружење књижевника Србије, Београд и Српско-канадско удружење писаца „Десанка Максимовић”, Торонто, 2017)

Проза

[уреди | уреди извор]
  • Приче из даљине, кратка проза (Ђуро Салај, Београд, 2010)
  • Хероји из сенке – жене у ратовима на Балкану, роман (Партенон, Београд, 2014)
  • И после рата рат, роман (Удружење књижевника Србије, Београд и Српско-канадско удружење писаца „Десанка Максимовић”, Торонто, 2018)
  • Кад глас утихне вековаће дело – подсетник за ненаписана дела Стојанке Раденовић Петковић – двојезично: на српском и енглеском (Књижевно друштво просветних радника Србије, Београд, 2019)

Књиге за децу

[уреди | уреди извор]
  • Споменар – песме за Николу (Ђуро Салај, Београд, 2010)
  • Споменар 2 – порастао је Николa (Ђуро Салај, Београд, 2013)
  • Споменар 3 – Никола упознаје свет (Књижевно друштво просветних радника Србије, Београд, 2015)

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Награда „Растко Петковић” Матице исељеника Србије за збирку песама „Ратна географија” (1998)
  • Признање за најбољу збирку песама написану на српском језику у расејању „Ратна географија” на Сабору књижевних стваралаца из дијаспоре Србије (1998)
  • Награда Академије „Иво Андрић” за збирку песама „Виртуална стварност” (2007)
  • Признање покрајине Онтарио за волонтерски рад
  • Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2017)

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Биографија Стојанке Раденовић Петковић, Српско-канадско удружење писаца „Десанка Максимовић”. Посећено 23. марта 2023.
  2. ^ а б в г д ђ Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. стр. 310. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  3. ^ „Омаж хероинама из сенке у делу Стојанке Раденовић Петковић”, Канцеларија за сарадњу са дијаспором Града Ниша, 24. октобар 2014. Посећено 23. марта 2024.
  4. ^ „Додељена вредна признања нашим књижевницима”, РТС, 11. децембар 2017. Посећено 23. марта 2024.
  5. ^ „Књиге за читање и уживање, новац за косметске малишане”, Вести, 1. новембар 2011. Посећено 23. марта 2024.
  6. ^ „Збирка песама Стојанке Раденовић Петковић – Хтедох да ти кажем, ал’ не рекох”, Новине Торонто, 7. март 2014. Посећено 23. марта 2024.
  7. ^ „Скајп конференција писаца дијаспоре”, РТС, 25. новембар 2014. Посећено 23. марта 2024.
  8. ^ „Стојанка Раденовић Петковић: Дијаспора и млади”, Канцеларија за сарадњу са дијаспором Града Ниша, 24. децембар 2014. Посећено 23. марта 2024.
  9. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 8. септембра 2024.
  10. ^ „In memoriam: Стојанка Раденовић Петковић”, САН, бр. 18, јесен 2019, стр. 42. Посећено 23. марта 2024.
  11. ^ „Гласови, речи, слова...”, РТС, 11. октобар 2011. Посећено 23. марта 2024.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милановић, М. (2015). Српски писци у расејању – 1914–2014 – биографски лексикон. Београд: Милена Милановић. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  • Калаузовић, И. (2025). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стојанка_Раденовић_Петковић&oldid=28901230”