Такин
| Takin | |
|---|---|
| |
| Budorcas taxicolor | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Artiodactyla |
| Porodica: | Bovidae |
| Potporodica: | Caprinae |
| Rod: | Budorcas Hodgson, 1850 |
| Vrsta: | B. taxicolor
|
| Binomno ime | |
| Budorcas taxicolor Hodgson, 1850
| |
| Podvrste | |
|
Budorcas taxicolor bedfordi | |
| |
| Areal takina | |
Takin ili tibetska antilopa (lat. Budorcas taxicolor) je vrsta azijske divlje koze. Takin, koji se takođe naziva divokoza ili gnu koza,[2] je velika vrsta kopitara iz potfamilije Caprinae koja se nalazi na istočnim Himalajima. Obuhvata četiri podvrste: Mišmi takin (B. t. taxicolor), zlatni takin (B. t. bedfordi), tibetanski (ili sečuanski) takin (B. t. tibetana) i butanski takin (B. t. whitei).
Dok je takin ranije bio stavljen u grupu zajedno sa mošusnim govečetom, novija istraživanja mitohondrija pokazuju bližu vezu sa ovcama.[3] Zbog toga je njegova fizička sličnost sa mošusnim govečetom primer konvergentne evolucije.[4]
Takin je nacionalna životinja Butana.[5]
Izgled
[uredi | uredi izvor]Takin se takmiči sa mošusnim govečetom po veličini u potporodici Caprinae, koja uključuje koze, ovce i slične vrste. Njegove kratke noge podržavaju velika kopita sa dva prsta.[2] Ima zdepasto telo i jaka prsa. Njegova velika glava se odlikuje dugačkim, lučnim nosom i debelim rogovima. Rogovi su dugački su oko 30 cm, ali mogu da narastu do 64 cm. Dugačko, čupavo krzno je svetle boje sa tamnom prugom duž leđa.[6] Trenutno su prepoznate četiri podvrste takina, a one imaju tendenciju da pokazuju varijacije u boji dlake.
Visina takina je 97 do 140 cm, a dužina 160 do 220 cm, sa repom još dodatnih 12 do 21,6 cm. Težine takina variraju, ali prema većini izveštaja, mužjaci su nešto veći, težine 300 do 350 kg naspram ženki od 250 do 300 kg.[7]
Ponašanje
[uredi | uredi izvor]Takini se nalaze u malim porodičnim grupama od oko 20 jedinki, iako stariji mužjaci mogu više da žive usamljeno. U leto, krda do 300 jedinki okupljaju se visoko na planinskim padinama. Parenje se odvija u julu i avgustu. Odrasli mužjaci se takmiče za dominaciju tako što se međusobno bore sa protivnicima, a čini se da oba pola koriste miris sopstvenog urina kako bi ukazali na dominaciju. Jedno mladunče se rađa nakon oko osam meseci. Takini migriraju sa gornjih pašnjaka na niže, više pošumljene oblasti zimi i favorizuju sunčana mesta po izlasku sunca.[2] Kada su uznemireni, povlače se u guste bambusove šikare i leže na zemlji za kamuflaža.[8] Takini se hrane u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima, pasu razno lišće i travu, kao i izdanke i cveće bambusa. Primećeno je kako stoje na zadnjim nogama da se hrane visokim lišćem. So je takođe važan deo njihove ishrane, a grupe mogu da ostanu na nalazištima minerala nekoliko dana.
Rasprostranjenost
[uredi | uredi izvor]Takini se nalaze na teritorijama od šumovitih dolina do stenovitih alpskih zona prekrivenih travom, na visinama između 1000 i 4500 m iznad nivoa mora.[2] Areal tibetske antilope ograničen je na manji broj država. Vrsta ima stanište u Kini, Indiji, Burmi i Butanu.[1]
Stanište
[uredi | uredi izvor]Staništa vrste su šume, planine, bambusove šume i rečni ekosistemi.
Ugroženost
[uredi | uredi izvor]Ova vrsta se smatra ranjivom u pogledu ugroženosti vrste od izumiranja.[1] Preti mu prekomerni lov i uništavanje njegovog prirodnog staništa. Rogovi takina su se pojavili u ilegalnoj trgovini divljim životinjama u Mjanmaru; i tokom tri istraživanja sprovedena od 1999. do 2006. godine na tržištu u Mjanmaru, ukupno 89 kompleta rogova je otkriveno u prodaji.[9]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Song, Y.-L., Smith, A.T. & MacKinnon, J. (2008). „Budorcas taxicolor”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 6. 4. 2021. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ a b v g Animal Diversity Web (November, 2002) "Budorcas taxicolor" (University of Michigan Museum of Zoology) via arkive.org
- ^ Zhou, M; Yu, J; Li, B; Ouyang, B; Yang, J (2019). „The complete mitochondrial genome of Budorcas taxicolor tibetana (Artiodactyla: Bovidae) and comparison with other Caprinae species: Insight into the phylogeny of the genus Budorcas”. International Journal of Biological Macromolecules. 121: 223—232. PMID 30296464. S2CID 52940552. doi:10.1016/j.ijbiomac.2018.10.020. Pristupljeno 2021-04-20.
- ^ Groves, Pamela; Shields, Gerald F. (decembar 1997). „CytochromeBSequences Suggest Convergent Evolution of the Asian Takin and Arctic Muskox”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 8 (3): 363—374. Bibcode:1997MolPE...8..363G. PMID 9417894. doi:10.1006/mpev.1997.0423.
- ^ Tashi Wangchuk (2007). „The Takin - Bhutan's National Animal”. Ur.: Lindsay Brown; Stan Armington. Bhutan. Lonely Planet. str. 87. ISBN 978-1-74059-529-2. Pristupljeno 15. 9. 2011.
- ^ Macdonald, D. (2001) The New Encyclopedia of Mammals. Oxford University Press, Oxford. via arkive.org
- ^ WWF: Takin
- ^ Huffman, Brent. "Budorcas taxicolor" Ultimate Ungulate via arkive.org
- ^ Shepherd, C. R.; Nijman, V. (2016). „Observations of Takin from wildlife markets in Myanmar and a call for further research”. Caprinae, Newsletter for the Caprinae Specialist Group: 16—19. Nepoznati parametar
|name-list-style=ignorisan (pomoć)
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
