Такин
| Такин | |
|---|---|
| |
| Budorcas taxicolor | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Artiodactyla |
| Породица: | Bovidae |
| Потпородица: | Caprinae |
| Род: | Budorcas Hodgson, 1850 |
| Врста: | B. taxicolor
|
| Биномно име | |
| Budorcas taxicolor Hodgson, 1850
| |
| Подврсте | |
|
Budorcas taxicolor bedfordi | |
| |
| Ареал такина | |
Такин или тибетска антилопа (лат. Budorcas taxicolor) је врста азијске дивље козе. Такин, који се такође назива дивокоза или гну коза,[2] је велика врста копитара из потфамилије Caprinae која се налази на источним Хималајима. Обухвата четири подврсте: Мишми такин (B. t. taxicolor), златни такин (B. t. bedfordi), тибетански (или сечуански) такин (B. t. tibetana) и бутански такин (B. t. whitei).
Док је такин раније био стављен у групу заједно са мошусним говечетом, новија истраживања митохондрија показују ближу везу са овцама.[3] Због тога је његова физичка сличност са мошусним говечетом пример конвергентне еволуције.[4]
Такин је национална животиња Бутана.[5]
Изглед
[уреди | уреди извор]Такин се такмичи са мошусним говечетом по величини у потпородици Caprinae, која укључује козе, овце и сличне врсте. Његове кратке ноге подржавају велика копита са два прста.[2] Има здепасто тело и јака прса. Његова велика глава се одликује дугачким, лучним носом и дебелим роговима. Рогови су дугачки су око 30 цм, али могу да нарасту до 64 цм. Дугачко, чупаво крзно је светле боје са тамном пругом дуж леђа.[6] Тренутно су препознате четири подврсте такина, а оне имају тенденцију да показују варијације у боји длаке.
Висина такина је 97 до 140 цм, а дужина 160 до 220 цм, са репом још додатних 12 до 21,6 цм. Тежине такина варирају, али према већини извештаја, мужјаци су нешто већи, тежине 300 до 350 кг наспрам женки од 250 до 300 кг.[7]
Понашање
[уреди | уреди извор]Такини се налазе у малим породичним групама од око 20 јединки, иако старији мужјаци могу више да живе усамљено. У лето, крда до 300 јединки окупљају се високо на планинским падинама. Парење се одвија у јулу и августу. Одрасли мужјаци се такмиче за доминацију тако што се међусобно боре са противницима, а чини се да оба пола користе мирис сопственог урина како би указали на доминацију. Једно младунче се рађа након око осам месеци. Такини мигрирају са горњих пашњака на ниже, више пошумљене области зими и фаворизују сунчана места по изласку сунца.[2] Када су узнемирени, повлаче се у густе бамбусове шикаре и леже на земљи за камуфлажа.[8] Такини се хране у раним јутарњим и касним поподневним сатима, пасу разно лишће и траву, као и изданке и цвеће бамбуса. Примећено је како стоје на задњим ногама да се хране високим лишћем. Со је такође важан део њихове исхране, а групе могу да остану на налазиштима минерала неколико дана.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Такини се налазе на територијама од шумовитих долина до стеновитих алпских зона прекривених травом, на висинама између 1000 и 4500 м изнад нивоа мора.[2] Ареал тибетске антилопе ограничен је на мањи број држава. Врста има станиште у Кини, Индији, Бурми и Бутану.[1]
Станиште
[уреди | уреди извор]Станишта врсте су шуме, планине, бамбусове шуме и речни екосистеми.
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста се сматра рањивом у погледу угрожености врсте од изумирања.[1] Прети му прекомерни лов и уништавање његовог природног станишта. Рогови такина су се појавили у илегалној трговини дивљим животињама у Мјанмару; и током три истраживања спроведена од 1999. до 2006. године на тржишту у Мјанмару, укупно 89 комплета рогова је откривено у продаји.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Song, Y.-L., Smith, A.T. & MacKinnon, J. (2008). „Budorcas taxicolor”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. 4. 2021. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ а б в г Animal Diversity Web (November, 2002) "Budorcas taxicolor" (University of Michigan Museum of Zoology) via arkive.org
- ^ Zhou, M; Yu, J; Li, B; Ouyang, B; Yang, J (2019). „The complete mitochondrial genome of Budorcas taxicolor tibetana (Artiodactyla: Bovidae) and comparison with other Caprinae species: Insight into the phylogeny of the genus Budorcas”. International Journal of Biological Macromolecules. 121: 223—232. PMID 30296464. S2CID 52940552. doi:10.1016/j.ijbiomac.2018.10.020. Приступљено 2021-04-20.
- ^ Groves, Pamela; Shields, Gerald F. (децембар 1997). „CytochromeBSequences Suggest Convergent Evolution of the Asian Takin and Arctic Muskox”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 8 (3): 363—374. Bibcode:1997MolPE...8..363G. PMID 9417894. doi:10.1006/mpev.1997.0423.
- ^ Tashi Wangchuk (2007). „The Takin - Bhutan's National Animal”. Ур.: Lindsay Brown; Stan Armington. Bhutan. Lonely Planet. стр. 87. ISBN 978-1-74059-529-2. Приступљено 15. 9. 2011.
- ^ Macdonald, D. (2001) The New Encyclopedia of Mammals. Oxford University Press, Oxford. via arkive.org
- ^ WWF: Takin
- ^ Huffman, Brent. "Budorcas taxicolor" Ultimate Ungulate via arkive.org
- ^ Shepherd, C. R.; Nijman, V. (2016). „Observations of Takin from wildlife markets in Myanmar and a call for further research”. Caprinae, Newsletter for the Caprinae Specialist Group: 16—19. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
