Transportni avion
Teretni avion je vrsta aviona posebno konstruisana za prevoz tereta. Teretni avion obično karakterišu jedna ili više teretnih vrata, koja su najčešće u sklopu nosa aviona ili su postavljena sa jedne od strana aviona. Teretni avioni se mogu nalaziti u flotama avio-kompanija koje se bave prevozom putnika ili u avio-kompanijama koje se isključivo bave prevozom robe. Unutrašnjost većine aviona je konstruisana tako da bi se utovar i istovar kontejnera i paleta vršio brže.
Teretni avion se razlikuje od putničkog po tome što ima širi trup, dok se krila aviona najčešće nalaze iznad trupa. Ovaj avion takođe karakteriše veliki broj točkova, kako bi sletanje i poletanje bilo lakše i kako bi masa tereta bila raspoređenija. Kod nekih aviona rep se nalazi podignut u odnosu na trup, jer se teretna vrata mogu nalaziti na zadnjem delu aviona.
Istorija
[uredi | uredi izvor]
Avioni su još 1911. počeli da se koriste za prevoz tereta, odnosno pošte, iako im to nije bila prvenstvena namena. Kako je interes za teretne avione tokom 20-ih godina prošlog veka počeo da raste, konstruktori aviona su počeli da razvijaju avione koji bi se isključivo koristili za prevoz tereta.
Jedan od prvih teretnih aviona, Arado Ar 232, proizveden je u nemačkoj 1943. i imao je važnu ulogu u prevozu tereta tokom Drugog svetskog rata. Proizvedeno je oko 20 primerka. Do tada, za teretni prevoz se koristio avion Junkers Ju 52, koji je iz putničkog pretvoran u teretni avion. Najviše vojski je za prevoz tereta tada koristilo Daglas C-47/R4D Skajtrejn, avion koji je bio razvijen iz Daglasa DC-3. Posle Drugog svetskog rata teretni avioni su imali važnu ulogu, naročito tokom Hladnog rata. U vreme Blokade Berlina, organizovan je vazdušni most preko kojeg su teretni avioni dostavljali robu u Berlin, što je bio jedini izvor hrane u Berlinu tada.[1]
U godinama posle Drugog svetskog rata, došlo je do eksperimentisanja sa teretnim avionima. Na primer teretni prostor aviona C-82 Poket se mogao ukloniti od ostalog dela aviona, a i došlo je do konstruisanja aviona čija su krila i rep bila uzvišena u odnosu na trup. Pronalaskom turbo-propelernih mlaznih motora, dolazi do naglog razvoja teretnih aviona, kao što je Lokid C-130 Herkul koji je do danas u upotrebi i nikada nije izašao iz proizvodnje od 1954.[2]
Civilni teretni avion
[uredi | uredi izvor]
Najviše teretnih aviona nastalo je pretvaranjem starijih putničkih aviona, koji proizvode mnogo buke, tako da nisu pogodni za prevoz putnika. Na tržištu su u ponudi i novi, isključivo teretni avioni. Teretni avioni obično imaju ojačanu konstrukciju poda kabine i velika teretna vrata na trupu, dok je kabina najčešće bez prozora.[3]
Danas mogu biti naručene posebne varijante Boinga 747, koje su proizvedene isključivo za prevoz tereta. Ovaj avion karakteriše veliki otvor, tj. teretna vrata na nosu aviona, a unutrašnjost aviona je konstruisana tako da utovar i istovar tereta bude što brži.[4]
Vojni teretni avioni
[uredi | uredi izvor]Vojni teretni avioni su avioni i helikopteri koji se koriste za prevoz vojnika, oružja i druge vojne opreme u bilo koje područje vojnih operacija širom sveta, obično se koriste van komercijalnih ruta i u nekontrolisanim vazdušnim prostorima. Tokom Drugog svetskog rata korišćeni su bombarderi, za isporuku vojnih snaga i vuču vojnih jedrilica. Neki vojni transportni avioni su bili višenamenski, obavljajući zadatke kao što su dopuna rezervoara u vazduhu, uspostava taktičkih, operativnih i strateških vazdušnih mostova.[5]
Prvi teretni avioni
[uredi | uredi izvor]- Avro Lankastrijan (korišćen za prevoz pošte preko Atlantika)
- Avro Jork
- Boing C-7000
- Kertis JN-4
- Daglas M-2
Teretni avioni u svakodnevnoj upotrebi
[uredi | uredi izvor]Američki teretni avioni
[uredi | uredi izvor]- Aero Spejslajns Trudni gapi
- Aero Spejslajns Super gapi
- Aero Spejslajns Mini gapi
- Boing 727 (pretvoren iz putničkog u teretni avion)
- Boing 737 (pretvoren iz putničkog u teretni avion)
- Boing 747
- Boing 747-8
- Boing 757
- Boing 767
- Boing 777
- Daglas DC-3
- Daglas DC-8
- Daglas DC-9
- Lokid L-1011 Trajstar
- Makdonel Daglas DC-10
- Makdonel Daglas MD-11
Teretni avioni Evropskog konzorcijuma
[uredi | uredi izvor]- Erbas A300
- Erbas A310
- Erbas A320 (pretvoren iz putničkog u teretni avion)
- Erbas A330
- Erbas A380F (proizvodnja najavljena za 2015)
- Britiš Erospejs 146QT (pretvoren iz putničkog u teretni avion)
- Britiš Erospejs ATPF (pretvoren iz putničkog u teretni avion)
Ruski teretni avioni
[uredi | uredi izvor]Ukrajinski teretni avioni
[uredi | uredi izvor]- Antonov An-225 (Bio je najveći avion na svetu, i imao je nosivost od 250 tona)
- Antonov An-178
- Antonov An-140
- Antonov An-124 (drugi po veličini teretni avion na svetu)
- Antonov An-74
- Antonov An-72
- Antonov An-70
- Antonov An-32
- Antonov An-26
- Antonov An-22
- Antonov An-20
- Antonov An-12
Kineski teretni avioni
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „What is the Cargo aircraft-Aircraft & Air Cargo Container-JCtrans”. Pristupljeno 11. 1. 2013.
- ^ „Cargo_aircraft - Himatsubushi Wikipedia”. Pristupljeno 11. 1. 2013.
- ^ „Design Real”. Arhivirano iz originala 16. 01. 2013. g. Pristupljeno 11. 1. 2013.
- ^ „What is the Freight aircraft-Aircraft & Air Cargo Container-JCtrans”. Pristupljeno 11. 1. 2013.
- ^ „Military Transport Aircraft”. Pristupljeno 11. 1. 2013.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ričards, Džon; Sanders, Majk; Teg; Čabraja, Aleksandra (2006). "Mlazni avioni". Beograd: Knjiga komerc. ISBN 978-86-7712-143-3.
- Angelis, Sara; Brus, Džulija; Kusans, Tomas; Došen, Gavrilo (2007). "Činjenice nadohvat ruke". Beograd: Mladinska knjiga. ISBN 978-86-84213-92-3.
- Haris, Nikolas; Terner, Džoana; Aston, Kler; Okslejd, Kristofer (2005). "Razvoj transporta". Beograd: Knjiga komerc. ISBN 978-86-7712-049-8.
- Bender, Lajonel (2005). "Izumi". Beograd: Knjiga komerc. ISBN 978-86-7712-129-7.
- Let Amelije Erhart
