Pređi na sadržaj

Tupoljev ANT-3

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev ANT-3 / R-3

Tupoljev ANT-3
Opšte
Namena višenamenski avion izviđački i transportni
Posada 2 člana
Zemlja porekla  SSSR
Proizvođač projektant:Tupoljev, proizvođač: Fabrika aviona GAZ No 22
Prvi let 6. avgusta 1926.
Početak proizvodnje 1926. do 1929.
Uveden u upotrebu 1926.
Povučen iz upotrebe 1940-tih godina
Status neoperativan
Prvi korisnik  SSSR- Sovjetsko Vojno Vazduhoplovstvo
Broj primeraka 103
Dimenzije
Dužina 9,40 m
Razmah krila 13,00 m
Visina 2,95 m
Površina krila 37,00 m²
Masa
Prazan 1.335 do 1.412 kg
Maks. težina pri uzletanju 2.085 do 2.400 kg
Maks. spoljni teret 200 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 h Liberty L12/Микулин М-5

1 h Napier Lion

1 h Lorraine Dietrich 12Eb

Snaga 298 / 330 / 330 kW
Performanse
Brzina krstarenja 175 / 136 / 175 km/h
Maks. brzina na Hopt 207 / 218 do 226 /226 km/h
Dolet 880 km
Plafon leta 4.400 do 5.110 m
Brzina penjanja 120 do 294 m/min

Tupoljev ANT-3/R-3, (rus. Туполев АНТ-3/Р-3), je jednomotorni dvokrilni avion na klipno elisni pogon potpuno metalne konstrukcije ruskog proizvođača OKB 156 Tupoljev (Opitni konstrukcioni biro - Tupoljev) višenamenski avion - predviđen za izviđača i transport. To je bio prvi sovjetski avion potpuno metalne konstrukcije koji se serijski proizvodio.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)
popštanska marka sa avionom Tupoljev ANT-3

Radovi na projektovanju aviona ANT-3 su počeli 1. avgusta 1924. godine za vreme testiranja prethodnog aviona ANT-2 od svog prethodnika avion ANT-3 je nasledio kompletan trup, a za razliku od njega bio je jednomotorini dvokrilac sa snažnijim motorom. Avion ANT-3 je kao i prethodnik bio potpuno metalne konstrukcije i prvenstveno je namenjen za izviđanje sovjetskog Vojnog Vazduhoplovstva. Prototip aviona je bio gotov u julu mesecu 1925. godine a 6. avgusta 1925. pilot V. N. Filipov je obavio prvi probni let. Fabričko testiranje ovog aviona je trajalo do oktobra 1925. godine u toku tog testiranja napravljen je let Moskva-Kijev-Moskva. Na osnovu rezultata testiranja i predloga probnog pilota M. Gromova napravljen je drugi prototip kod koga je motor Liberty od 400 KS zamenjen je motorom Napier Lion od 450 KS, povećani rezervoari za gorivo i uz izmene krilnih upornica dobijen je avion sa mnogo boljim karakteristikama.[1] Avion je dobio ime „proleter“ i kasnije je služio za propagandne letove. Na osnovu izmena i daljeg poboljšanja konstrukcije aviona napravljen je serijski izviđački borbeni avion koji je dobio oznaku R-3. U toku proizvodnje menjali su se motori tako da su postojali avioni sa motorima Liberty L-12/Mikulin M-5*, Napier Lion i Lorraine Dietrich 12Eb. Pored ovih motora koji su se ugrađivali u serijske avione, vršen je eksperiment sa ugradnjom BMW VI motora ali je to ostalo samo na prototipu.

Napomena: * motor Mikulin M-5 je rađen po licenci američkog motora Liberty L-12 snage 400 KS.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev ANT-3 je bio jednomotorni dvokrilac metalne konstrukcije, sa jednim klipno elisnim, tečnošću hlađenim dvanaesto cilindričnim linijskim motorom, snage od 400 do 450 KS, koji je postavljen na nosu aviona. Motor je imao dvokraku drvenu elisu sa fiksnim korakom. Avion je imao fiksni (neuvlačeći) stajni trap sa dva nezavisna točka postavljenih na sistem poluga vezanih za trup aviona. Na vertikalnoj poluzi stajnog trapa nalazio se amortizer za ublažavanje udara pri sletanju aviona. Treća oslona tačka je bila drljača koja se nalazi na repu aviona. Trup aviona je preuzet od prethodnika aviona ANT-2, izmena je izvršena u prednjem delu trupa nastala zbog ugradnje znatno većeg motora tako da je pilotska kabina koja se nalazila ispred krila sada smeštena iz krila aviona. Ovaj položaj pilotske kabine je smanjio preglednost pilotu tako da je već kod drugog prototipa pilotsko sedište podignuto, dobila se bolja preglednost ali sa druge strane povećala se izloženost pilota. Pošto je ANT-3 bio borbeni izviđački avion, u prostor putničke kabine kod aviona ANT-2 pored pilotske kabine bio je i prostor za smeštaj izviđača sa mitraljezom koji je služio za zaštitu aviona od lovaca. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu aviona, iza krila aviona, zaštićen vetrobranom od pleksiglasa, a izviđač se nalazio odmah iza pilotovih leđa i bio je u stojećem stavu.[2][3] Donji deo trupa je izveden u obliku čamca s tom razlikom što se ka repu trup sužavao. Noseća struktura aviona je napravljena od cevi i profila napravnjenih od koljčugaluminijuma, dok je oplata trupa bila je od valovitog aluminijumskog lima. Konstrukcija krila takođe bila izrađena od koljčugaluminijuma. Donje krilo je bilo manjih dimanzija od gornjeg a upornica koja je povezivala gornje i donje krilo je bila napravljena takođe od aluminijuma u obliku slova K. Gornje krilo je bilo postavljeno odmah iznad trupa aviona a donja ivica donjeg krila je bila poravnata sa donjom površinom trupa aviona. Donje krilo je nakon fabričkog testiranja podignuto na više i time popravljene letne karakteristike aviona.[1][4]

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • ANT-3-1 - prvi prototip aviona ANT-3 sa motorom Liberty L-12 snage 298kW,
  • ANT-3-1 (R-3NL**) - drugi prototip aviona ANT-3 sa motorom Napier Lion snage 336kW
  • R-3 - serijski proizveden vojni izviđački avion sa motorom Liberty L-12 snage 298kW (12 primeraka), sa motorom M-5 (18 primeraka aviona),
  • R-3LD** - serijski proizveden vojni izviđački avion sa motorom Lorraine Dietrich snage 336kW (proizvedeno 79 primeraka),
  • R-7 - prototip aviona ANT-3 sa motorom BMW VI snage 336kW, poznat takođe pod imenom ANT-10 (proizveden samo 1 primerak),
  • PS-3 - putnička verzija aviona ANT-3, nastala konverzijom od aviona R-3.[5]

Napomena: ** slovne oznake potiču od početnih slova naziva motora koji su ugrađeni u avion.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • streljačko: 1 h 7,62mm mitraljez sinhronizovan sa elisom, (u kasnijim serijama ugrađivano je po dva mitraljeza na prednjoj strani aviona)
  • streljačko: 2 h 7,62mm udvojeni (dvocevni) mitraljez koji se nalazi iza kokpita pilota kojim strelac-izviđač štiti zadnju sferu aviona,
  • bombardersko: slobodno padajuće bombe 8 h 32 kg najviše do 256 kg ovešane na krilnim nosačima kojih je bilo osam.[4]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Tupoljev ANT-3

Proizvodnja aviona ANT-3 je trajala od 1926 do 1929. godine i u tom periodu je u GAZ (državnoj fabrici aviona) kasnije poznatoj pod brojem No 22, proizvedeno zajedno sa prototipovima 103 primerka ovih aviona. Koristili su se prilično dugo iako ne samo za osnovnu namenu za koju su projektovani. Avion dvokrilac kao izviđač tehnološki je vrlo brzo zastareo pre svega zbog brzine i pokretljivosti u vazduhu, ali je našao druge primene (VIP avion, avion za vezu, transport i slično).

Avion ANT-3 je korišćen pre svega za namenu za koju je projektovan, bio je izviđač, zatim služio je kao laki bombarder, u civilne svrhe je služio kao poštanski avion za prevoz pošte, novina i tereta ili kao putnički avion varijanta PS-3. Pored ovoga ovaj avion je obavio i ne tako beznačajnu propagandnu ulogu sa ovim avionom je napravljeno nekoliko letova koji su zadivili svet i služili na čast sovjetskom vazduhoplovstvu.

Sa pojavom aviona ANT-3 rodila se ideja o postavljanju rekordnih letova. Već kod fabričkog testiranja avion je leteo na relaciji Moskva-Kijev-Moskva to je bio početak, 17. aprila 1926. godine probni pilot M. M. Gromov je sa ovim avionom i 830 kg tereta prevalio put na relaciji Moskva-Tula-Kaluga-Moskva prešavši razdaljinu od 430 km prosečnom brzinom od 146 km/h.

Nakon izvršenih poboljšanja aviona ANT-3 i intenzivnim letenjem piloti i konstruktori su se uverili da je avion dobar i pouzdan i da se sa njim nogu praviti i duži letovi. U to vreme se u svetu obarali rekordi svih mogućih vrsta pa je odlučeno da se avionom ANT-3 napravi jedan promotivan let po evropskim prestonicama. Tako su od 30. avgusta do 2. septembra avionom ANT-3 pilot M. M. Gromov i mehaničar E. V. Radzevič napravili let na relaciji Moskva-Berlin-Pariz-Rim-Beč-Prag-Varšava-Moskva iako ih nije pratilo optimalno vreme za let, njih dvojica su prevalili 7.150 km za 34 sata i 15 minuta. Time su pokazali da je sovjetska industrija u stanju da napravi dobar avion i da ima vešte i neustrašive pilote.[1]

Maršruta leta aviona ANT-3 na letu Moskva-Tokio 1927.

Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo 1927. godine prekinulo diplomatske odnose sa SSSR-om i uvela trgovinski embargo koji je trebalo najviše da pogodi vazduhoplovstvo jer je prekinuta isporuka avionskih motora Napier Lion, Sovjeti su preduzeli let na relaciji Moskva-Tokio pod nazivom „Naš odgovor“, let je obavljen od 20. avgusta do 1. septembra 1927. godine. Pilot je bio S. Šestakov sa mehaničarem D. V. Fufaevim, a avion je bio opremljen motorom Mikulin M-5 koji se u Sovjetskom Savezu proizvodio po uzoru na američki motor Liberty L-12. Maršruta leta je bila Moskva-Saratov-Omsk-Novosibirsk-Irkutsk-Čita-Blagovješčensk-Spask-Daljni-Nanjang (Koreja)-Jokohama-Tokio, tim istim putem su se i vratili u Moskvu. Put je trajao oko 12 dana vreme trajanja leta je bilo 153 sati leta, pređeno je 22.140 km. Bio je to izuzetno naporan put i za avion i posadu. Cilj ovog leta je postignut, svetu je pokazan nivo sovjetskog aviograditeljstva i visoka obučenost pilota i posada aviona.[4]

Sa ovakvom vrstom letova se nastavilo kasnije novim tipovima aviona kao što je to bio let Moskva-Njujork avionom ANT-4, a zatim i serija rekordnih letova postignuti avionom ANT-25. Postavljanje rekorda je postala tradicija u sovjetskom vazduhoplovstvu tako da je retko naći avion kojim nije postavljen neki rekord. Većina rekorda je obično postavljana još u fazi testiranja novih aviona, uvek je to bila na neki način provera kvaliteta nove letilice.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Tupolev ANT-3 Proletariй”. Pristupljeno 27. 4. 2013. 
  2. ^ „OAO «Tupolev»”. Pristupljeno 27. 4. 2013. 
  3. ^ „Tupolev ANT-3 / R-3 - reconnaissance”. Pristupljeno 27. 4. 2013. 
  4. ^ a b v „Tupolev R-3”. Pristupljeno 27. 4. 2013. 
  5. ^ „Tupolev ANT-3 :: Tupolev :: USSR / Successional Countries USSR (SOV)”. Pristupljeno 27. 4. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Gordon, Yefim; Rigament,, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). „ANT-17”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 60. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tupoljev ANT-3 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_АНТ-3&oldid=27888409”