Urušavanje nadstrešnice Železničke stanice Novi Sad

Urušavanje nadstrešnice Železničke stanice Novi Sad
Mesto nesreće, urušena nadstrešnica uslikana nedugo po urušavanju
Mesto	Železnička stanica Novi Sad, Novi Sad, Srbija
Datum	1. novembar 2024. 11.56 č (CET)
Mrtvo	15
Povređeno	2

Urušavanje nadstrešnice Železničke stanice Novi Sad je nesreća koja se desila 1. novembra 2024. godine u 11.56 časova, na Železničkoj stanici Novi Sad, kada se urušila nadstrešnica iznad glavnog ulaza. Na licu mesta je stradalo 14 osoba a 16 dana kasnije još jedna osoba u bolnici. Među poginulima je bilo i troje dece. Dve mlade osobe su teško povređene i u životnoj opasnosti. Četrnaest žrtava su državljani Srbije, a jedna Severne Makedonije.

Pozadina

Nadstrešnica pre urušavanja

Avgust 2024: nadstrešnica je ploča koja visi iznad ulaza, koja je obešena o konzolni krov nizom elemenata pod tenzijom u obliku latiničnog slova „V”, povezana sa stubovima zgrade nizom horizontalnih betonskih greda.

Armirane betonske grede sa tenzionim elementima su ugrađene 1963. ili 1964; fotografisano tokom izgradnje zajedno sa stubovima

Gradsko veće Novog Sada je 1960. raspisalo javni poziv za projektovanje putničke železničke i autobuske stanice. Pošto nijedan od dostavljenih predloga nije ispunjavao uslove, zadatak je dodeljen arhitektonskom birou „Arhitekta” iz Novog Sada. Za glavnog projektanta imenovan je Imre Farkaš. Posao izvođača radova bio poveren novosadskom građevinskom preduzeću „Neimar“, a stanica je puštena u rad 31. maja 1964. godine.

Vlada Srbije je 2021. predstavila planove za renoviranje i proširenje stanice kao deo nastojanja za revitalizaciju i modernizaciju železnice širom zemlje da uvede brzi železnički saobraćaj u zemlji. Planom je predviđena rekonstrukcija koloseka 1, 2, 3, 10 i 11, izgradnja nove platforme i kompletna obnova glavne zgrade sa dodatnim liftovima za invalidna lica. Rekonstrukcija železničke stanice počela je u septembru 2021. godine. Preduslov za renoviranje stanice bila je demontaža Mosta Boška Peroševića i rekonstrukcija Žeželjevog mosta, po projektu Aleksandra Bojovića, a koji je izgradio međunarodni konzorcijum JV Azvi - Taddei – Horta Coslada international u periodu od 2012. do 2018. godine. Rekonstrukciju železničke stanice uradile su China Railway International i China Communications Construction Company (CCCC) u okviru projekta pruge Budimpešta—Beograd, prve faze planirane međunarodne železničke pruge Budimpešta—Beograd—Skoplje—Atina. Rekonstruisana zgrada železničke stanice otvorena je 19. marta 2022. uz 7004750000000000000♠75 km pruge za brzinu do 7001555555555555555♠200 km/h između Beograda i Novog Sada. Izgradnja 7005107400000000000♠107,4 km duge deonice između Novog Sada i Subotice (državna granica) započeta je 7. aprila 2022. i trebalo bi da bude završena do kraja 2024. godine. Druga rekonstrukcija zgrade železničke stanice završena je 5. jula 2024. U Železničku stanicu sveukupno je uloženo 65 miliona evra dok je 16 miliona evra uloženo u samu zgradu. Ugovor koji je potpisan za radove rekonstrukcije je tajna, s obzirom da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije odbilo da ga objavi, uz objašnjenje da „kineski partneri to ne žele”.

Po nesreći, u tabloidima se pojavila informacija da rekonstrukcija nadstrešnice nije bila dozvoljena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, što je ta ustanova demantovala, te da su naveli da je „precizirano da je potrebno sanirati nadstrešnicu iznad glavnog ulaza”.

Nesreća

Dana 1. novembra 2024, u 11.56 č, 48 metara dugačka betonska nadstrešnica iznad glavnog ulaza na Železničkoj stanici Novi Sad se urušila. Ispod nadstrešnice su se nalazile klupe, na kojima se nalazilo više ljudi. Na licu mesta je stradalo je 14 osoba, uključujući i troje dece, a 3 osobe su teže povređene, od kojih je jedna podlegla povredama nakon 16 dana. Devet žrtava je identifikovano do kraja dana. Do sledećeg jutra, 13 žrtava je identifikovano, a do kraja 2. novembra, svi su identifikovani. Među žrtvama je bilo 14 građana Srbije i jedan Severne Makedonije.

Pre pada nadstrešnice u zgradi su se postavljale šipke i naizgled pripremali novi radovi. Očevici su rekli da je nadstrešnica naglo pala i da je zvuk bio nalik eksploziji.

Ubrzo nakon nesreće na teren su izašla kola hitne pomoći, vatrogasci i policija. U akciji spasavanja učestvovalo je oko 80 vatrogasaca-spasioca iz više gradova, uz pomoć teške mehanizacije otklanjali ruševine. Hitna pomoć je taj dan intervenisala 10 puta od 12 sati. Prvi zbrinut muškarac star 18 godina, sa povredama amputirane noge. Između 16 i 17 časova istog dana, ispod ruševina izvučene dve ženske osobe od 23 i 21 godinu, bez svesti sa politraumatskim povredama. 17. novembra Anja Radonjić, 23-ogodišnja devojka koja izvučena iz ruševina, preminula od posledica zadobijenih povreda u Kliničkom centru.

Uzrok

Građevinski inženjer Danijel Dašić tvrdi da se nadstrešnica urušila zato što je tokom rekonstrukcije na nju dodata masovna čelična konstrukcija sa teškim staklima. Veb-sajt gradnja.rs je u julu 2024. godine, po rekonstrukciji, objavio tekst u kome se tvrdi da je po rekonstrukciji urađena „nova čelična nadstrešnica”, da bi taj tekst bio izmenjen na dan nesreće, pa ponovo vraćen. Predstavnici vlasti tvrdili su da nadstrešnica nije rekonstruisana, da bi se potom pojavili snimci na društvenim mrežama koji prikazuju radnike koji rade reparaciju keramike na istoj. Inžinjer geologije Zoran Đajić, koji je bio deo tima koji je rekonstruisao železničku stanicu, takođe tvrdi da je na nadstrešnici rađeno, te da je u martu 2023. tražio da se mermerne ploče sa pročelja zgrade skinu, kako bi se proverilo stanje podloge i utega, te da je to bilo predviđeno projektom. Takođe tvrdi da je razlog pada ili dodatni teret naslonjen na nadstrešnicu tokom rekonstrukcije, ili korozija utega.

Posledice

Žrtve

• Milica Adamović (2008), Kać
• Sanja Arbutina Ćirić (1989), Kać
• Mileva Karanović (1948), Kać
• Nemanja Komar (2007), Stepanovićevo
• Miloš Milosavljević (2003), Knićanin
• Anja Radonjić (2000), Paraćin
• Vukašin Raković (1955), Bukovac
• Goranka Raca (1966), Novi Sad
• Anđela Ruman (2004), Stara Pazova
• Vasko Sazdovski (1979), Sveti Nikola, MKD
• Valentina Firić (2014), Kovilj
• Đorđe Firić (1971), Kovilj
• Sara Firić (2018), Kovilj
• Stefan Hrka (1997), Beograd
• Đuro Švonja (1947), Stepanovićevo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da traži i političku i krivičnu odgovornost i da lica koja su odgovorna za nesreću „budu strogo kažnjena”. Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu je, u saradnji sa Policijskom upravom u Novom Sadu, izvršio uviđaj na licu mesta i naredio potrebna veštačenja i pokrenuo istragu.

Paralelno sa veštačenjima koja se „sprovode u najkraćem roku”, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je u punom kapacitetu angažovano na prikupljanju svih obaveštenja i informacija, te je naloženo da se u tu svrhu u toku dana sasluša najmanje dvadeset lica, između ostalih odgovornih iz Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, kao i nadležnog ministra, odgovornih lica iz preduzeća Železnice Srbije, odgovornih lica Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, kao i drugih lica, a u cilju utvrđivanja svih bitnih elemenata krivičnih dela i krivične odgovornosti lica.

Dana 4. novembra 2024, ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Goran Vesić je podneo ostavku na tu poziciju, ističući da je to odluka „iz moralnih razloga”, kao i da nije odgovoran za nesreću.

Reakcije

Minut ćutanja na početku utakmice između KK Partizan i KK Fenerbahče u Istanbulu, 1. novembar 2024.

Domaće

Vlada Srbije je povodom ove nesreće proglasila 2. novembar 2024. godine danom žalosti, dok je u Novom Sadu i na teritoriji AP Vojvodine proglašena trodnevna žalost. Porodicama nastradalih, saučešće je uputio premijer Miloš Vučević, predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković, kao i drugi državni zvaničnici. Saučešće je uputio i patrijarh Porfirije. Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić izjavio je da će grad Novi Sad platiti sahrane nastradalima. U srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji spuštene su zastave na pola koplja zbog Dana žalosti. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas je u ime Skupštine AP Vojvodine, izrazio najdublje saučešće porodicama i prijateljima poginulih. Predsednik Opštine Paraćin je proglasio trodnevnu žalost 19, 20. i 21. novembra nakon smrti sugrađanke Anje Radonjić.

Protesti

Dana 3. novembra 2024. je održan protest ispred Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na kom se pozvalo na hapšenje onih koje učesnici protesta smatraju odgovornima. Dana 9. novembra parlamentarna opozicija organizovala je protest ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, pod nazivom „Korupcija ubija”. Zahtevi protesta bili su odgovornost za nesreću u Novom Sadu, ostavke predsednika Vlade i gradonačelnika Novog Sada, objavljivanje tajnih ugovora u vezi sa rekonstrukcijom stanice, provera svih radova na javnim objektima u poslednjih deset godina i puštanje svih uhapšenih. Dodatni zahtev je bio opoziv Vlade Srbije. Od pada nadstrešnice, protesti su postali učestali, uključujući proteste krvavih ruku i akcije „Zastani Srbijo” svakog petka. Bilo je više incidenata između učesnika protesta i ljudi optuženih da su aktivisti i funkcioneri Srpske napredne stranke, koji su se pretvarali da su obični građani kojima protesti otežavaju kretanje kroz grad. U više slučajeva, učesnici protesta su fizički napadnuti, ili su neki vozači pokušali da ih pregaze. Univerzitet u Beogradu podržao je studentske proteste. Dana 22. decembra 2024. je održan najveći protest u istoriji Srbije, kada je 100.000 ljudi protestovalo na trgu Slavija i u okolnim ulicama, prema proceni Arhiva javnih skupova, nadmašujući proteste 5. oktobra 2000. godine, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije procenilo broj učesnika na između 28.000 i 29.000.

Zaključno sa 13. decembrom 2024, 55 fakulteta u Srbiji je zvanično u blokadi rada, uključujući sve fakultete Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Beogradu. Blokadama rada i protestima su se pridružile i neke srednje škole, uključujući srednje škole u Nišu, Beogradu i Kragujevcu.

Međunarodne

• EU – Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji i Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre izjavili su saučešće. Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izjavio je tokom sednice parlamenta da žali za žrtvama i da im odaje počast. Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin je to osudio i nazvao ga „ustaškim đubretom”.

• Austrija – Austrijski kancelar Karl Nehamer izjavio je saučešće.

• Bosna i Hercegovina – U Republici Srpskoj je 2. novembar proglašen danom žalosti. Ministar komunikacija, saobraćaja i transporta Bosne i Hercegovine Edin Forto, kao i predsedavajući predsedništva BiH Denis Bećirović i članica predsedništva Željka Cvijanović izjavili su saučešće. Ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović uputio je saučešće.

• Mađarska – Predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban je uputio saučešće zbog tragedije.

• Grčka – Ministar saobraćaja i infrastrukture Grčke Hristos Stajkuras uputio je saučešće.

• Japan – Ambasador Japana u Srbiji Akira Imamura izrazio je saučešće.

• Kazahstan – Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev uputio je saučešće.

• Norveška – Ambasadorka Norveške u Srbiji Kristin Melsom izjavila je saučešće.

• Rumunija – Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je da izražava saučešće.

• Rusija – Predsednik Rusije Vladimir Putin je istakao da građani Rusije „dele tugu bratskog srpskog naroda”. Predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin izrazio je saučešće.

• Francuska – Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je saučešće.

• Hrvatska – Premijer Hrvatske Andrej Plenković je naveo da „sa iskrenim žaljenjem prati strašne vesti iz Novog Sada” i uputio saučešće. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i Filozofskom fakultetu u Rijeci organizovani su 13. decembra 2024. skupovi podrške blokadi srpskih studenata na kojima se održalo 15 minuta ćutanja od 11:52 do 12:07 sati.

• Crna Gora – Predsednik Crne Gore Jakov Milatović i ministarka saobraćaja Crne Gore Maja Vukićević izjavili su saučešće. Vlada Crne Gore proglasila je 3. novembar za dan žalosti. Odluka je doneta na telefonskoj sednici, na osnovu pribavljene saglasnosti većine članova. „Dan žalosti označava se obaveznim isticanjem zastave na pola koplja na svim zgradama državnih organa i zgradama organa lokalne samouprave i javnih ustanova, u skladu sa Zakonom o državnim simbolima i Danu državnosti Crne Gore”, navodi se u odluci Vlade.

• Kina – Konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC, који је изводио радове реконструкције железничке станице, изјавио је да изражава саучешће породицама погинулих, али и да надстрешница није била део реконструкције, у складу са грађевинском дозволом.