Pređi na sadržaj

Urušavanje nadstrešnice Železničke stanice Novi Sad

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Urušavanje nadstrešnice
Železničke stanice Novi Sad
Mesto nesreće, urušena nadstrešnica uslikana nedugo po urušavanju
MestoŽeleznička stanica Novi Sad,
Novi Sad, Srbija
Datum1. novembar 2024.
11.56č (CET)
Mrtvo15
Povređeno2

Urušavanje nadstrešnice Železničke stanice Novi Sad je nesreća koja se desila 1. novembra 2024. godine u 11.56 časova, na Železničkoj stanici Novi Sad, kada se urušila nadstrešnica iznad glavnog ulaza. Na licu mesta je stradalo 14 osoba a 16 dana kasnije još jedna osoba u bolnici. Među poginulima je bilo i troje dece. Dve mlade osobe su teško povređene i u životnoj opasnosti. Četrnaest žrtava su državljani Srbije, a jedna Severne Makedonije.

Pozadina

[uredi | uredi izvor]
Nadstrešnica pre urušavanja
Ulaz na železničku stanicu, sa betonskom nadstrešnicom iznad ulaza
Avgust 2024: nadstrešnica je ploča koja visi iznad ulaza, koja je obešena o konzolni krov nizom elemenata pod tenzijom u obliku latiničnog slova „V”, povezana sa stubovima zgrade nizom horizontalnih betonskih greda.[1]
Železnička stanica pod izgradnjom
Armirane betonske grede sa tenzionim elementima su ugrađene 1963. ili 1964; fotografisano tokom izgradnje zajedno sa stubovima

Gradsko veće Novog Sada je 1960. raspisalo javni poziv za projektovanje putničke železničke i autobuske stanice. Pošto nijedan od dostavljenih predloga nije ispunjavao uslove, zadatak je dodeljen arhitektonskom birou „Arhitekta” iz Novog Sada. Za glavnog projektanta imenovan je Imre Farkaš.[2] Posao izvođača radova bio poveren novosadskom građevinskom preduzeću „Neimar“, a stanica je puštena u rad 31. maja 1964. godine.[3]

Vlada Srbije je 2021. predstavila planove za renoviranje i proširenje stanice kao deo nastojanja za revitalizaciju i modernizaciju železnice širom zemlje da uvede brzi železnički saobraćaj u zemlji.[4] Planom je predviđena rekonstrukcija koloseka 1, 2, 3, 10 i 11, izgradnja nove platforme i kompletna obnova glavne zgrade sa dodatnim liftovima za invalidna lica. Rekonstrukcija železničke stanice počela je u septembru 2021. godine.[5] Preduslov za renoviranje stanice bila je demontaža Mosta Boška Peroševića i rekonstrukcija Žeželjevog mosta, po projektu Aleksandra Bojovića, a koji je izgradio međunarodni konzorcijum JV Azvi - Taddei – Horta Coslada international u periodu od 2012. do 2018. godine. Rekonstrukciju železničke stanice uradile su China Railway International i China Communications Construction Company (CCCC) u okviru projekta pruge Budimpešta—Beograd, prve faze planirane međunarodne železničke pruge Budimpešta—Beograd—Skoplje—Atina.[6] Rekonstruisana zgrada železničke stanice otvorena je 19. marta 2022. uz 75 km pruge za brzinu do 200 km/h između Beograda i Novog Sada.[7] Izgradnja 107,4 km duge deonice između Novog Sada i Subotice (državna granica) započeta je 7. aprila 2022. i trebalo bi da bude završena do kraja 2024. godine.[8] Druga rekonstrukcija zgrade železničke stanice završena je 5. jula 2024.[9][10] U Železničku stanicu sveukupno je uloženo 65 miliona evra dok je 16 miliona evra uloženo u samu zgradu.[11] Ugovor koji je potpisan za radove rekonstrukcije je tajna, s obzirom da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije odbilo da ga objavi, uz objašnjenje da „kineski partneri to ne žele”.[12]

Po nesreći, u tabloidima se pojavila informacija da rekonstrukcija nadstrešnice nije bila dozvoljena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, što je ta ustanova demantovala, te da su naveli da je „precizirano da je potrebno sanirati nadstrešnicu iznad glavnog ulaza”.[13]

Nesreća

[uredi | uredi izvor]

Dana 1. novembra 2024, u 11.56 č,[14] 48 metara dugačka[15] betonska nadstrešnica iznad glavnog ulaza na Železničkoj stanici Novi Sad se urušila.[16] Ispod nadstrešnice su se nalazile klupe, na kojima se nalazilo više ljudi.[17] Na licu mesta je stradalo je 14 osoba, uključujući i troje dece,[18] a 3 osobe su teže povređene, od kojih je jedna podlegla povredama nakon 16 dana.[19][20] Devet žrtava je identifikovano do kraja dana.[21][22] Do sledećeg jutra, 13 žrtava je identifikovano,[23] a do kraja 2. novembra, svi su identifikovani. Među žrtvama je bilo 14 građana Srbije i jedan Severne Makedonije.[24][25]

Pre pada nadstrešnice u zgradi su se postavljale šipke i naizgled pripremali novi radovi. Očevici su rekli da je nadstrešnica naglo pala i da je zvuk bio nalik eksploziji.[26]

Ubrzo nakon nesreće na teren su izašla kola hitne pomoći, vatrogasci i policija.[27] U akciji spasavanja učestvovalo je oko 80 vatrogasaca-spasioca iz više gradova, uz pomoć teške mehanizacije otklanjali ruševine.[28] Hitna pomoć je taj dan intervenisala 10 puta od 12 sati. Prvi zbrinut muškarac star 18 godina, sa povredama amputirane noge. Između 16 i 17 časova istog dana, ispod ruševina izvučene dve ženske osobe od 23 i 21 godinu, bez svesti sa politraumatskim povredama.[29] 17. novembra Anja Radonjić, 23-ogodišnja devojka koja izvučena iz ruševina, preminula od posledica zadobijenih povreda u Kliničkom centru.[30][31]

Građevinski inženjer Danijel Dašić tvrdi da se nadstrešnica urušila zato što je tokom rekonstrukcije na nju dodata masovna čelična konstrukcija sa teškim staklima.[32] Veb-sajt gradnja.rs je u julu 2024. godine, po rekonstrukciji, objavio tekst u kome se tvrdi da je po rekonstrukciji urađena „nova čelična nadstrešnica”, da bi taj tekst bio izmenjen na dan nesreće, pa ponovo vraćen.[33] Predstavnici vlasti tvrdili su da nadstrešnica nije rekonstruisana, da bi se potom pojavili snimci na društvenim mrežama koji prikazuju radnike koji rade reparaciju keramike na istoj.[34] Inžinjer geologije Zoran Đajić, koji je bio deo tima koji je rekonstruisao železničku stanicu, takođe tvrdi da je na nadstrešnici rađeno, te da je u martu 2023. tražio da se mermerne ploče sa pročelja zgrade skinu, kako bi se proverilo stanje podloge i utega, te da je to bilo predviđeno projektom. Takođe tvrdi da je razlog pada ili dodatni teret naslonjen na nadstrešnicu tokom rekonstrukcije, ili korozija utega.[35][36]

Posledice

[uredi | uredi izvor]
Žrtve[37][38]
  • Milica Adamović (2008), Kać
  • Sanja Arbutina Ćirić (1989), Kać
  • Mileva Karanović (1948), Kać
  • Nemanja Komar (2007), Stepanovićevo
  • Miloš Milosavljević (2003), Knićanin
  • Anja Radonjić (2000), Paraćin
  • Vukašin Raković (1955), Bukovac
  • Goranka Raca (1966), Novi Sad
  • Anđela Ruman (2004), Stara Pazova
  • Vasko Sazdovski (1979), Sveti Nikola, MKD
  • Valentina Firić (2014), Kovilj
  • Đorđe Firić (1971), Kovilj
  • Sara Firić (2018), Kovilj
  • Stefan Hrka (1997), Beograd
  • Đuro Švonja (1947), Stepanovićevo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da traži i političku i krivičnu odgovornost i da lica koja su odgovorna za nesreću „budu strogo kažnjena”.[39][40] Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu je, u saradnji sa Policijskom upravom u Novom Sadu, izvršio uviđaj na licu mesta i naredio potrebna veštačenja i pokrenuo istragu.[41]

Paralelno sa veštačenjima koja se „sprovode u najkraćem roku”, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je u punom kapacitetu angažovano na prikupljanju svih obaveštenja i informacija, te je naloženo da se u tu svrhu u toku dana sasluša najmanje dvadeset lica, između ostalih odgovornih iz Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, kao i nadležnog ministra, odgovornih lica iz preduzeća Železnice Srbije, odgovornih lica Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, kao i drugih lica, a u cilju utvrđivanja svih bitnih elemenata krivičnih dela i krivične odgovornosti lica.[42]

Dana 4. novembra 2024, ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Goran Vesić je podneo ostavku na tu poziciju, ističući da je to odluka „iz moralnih razloga”, kao i da nije odgovoran za nesreću.[43]

Reakcije

[uredi | uredi izvor]
Minut ćutanja na početku utakmice između KK Partizan i KK Fenerbahče u Istanbulu, 1. novembar 2024.

Domaće

[uredi | uredi izvor]

Vlada Srbije je povodom ove nesreće proglasila 2. novembar 2024. godine danom žalosti, dok je u Novom Sadu i na teritoriji AP Vojvodine proglašena trodnevna žalost.[44][45][46] Porodicama nastradalih, saučešće je uputio premijer Miloš Vučević, predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković, kao i drugi državni zvaničnici.[47] Saučešće je uputio i patrijarh Porfirije.[48] Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić izjavio je da će grad Novi Sad platiti sahrane nastradalima.[45] U srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji spuštene su zastave na pola koplja zbog Dana žalosti.[49] Predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas je u ime Skupštine AP Vojvodine, izrazio najdublje saučešće porodicama i prijateljima poginulih.[50] Predsednik Opštine Paraćin je proglasio trodnevnu žalost 19, 20. i 21. novembra nakon smrti sugrađanke Anje Radonjić.[51][52]

Protesti

[uredi | uredi izvor]

Dana 3. novembra 2024. je održan protest ispred Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na kom se pozvalo na hapšenje onih koje učesnici protesta smatraju odgovornima.[53] Dana 9. novembra parlamentarna opozicija organizovala je protest ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, pod nazivom „Korupcija ubija”. Zahtevi protesta bili su odgovornost za nesreću u Novom Sadu, ostavke predsednika Vlade i gradonačelnika Novog Sada, objavljivanje tajnih ugovora u vezi sa rekonstrukcijom stanice, provera svih radova na javnim objektima u poslednjih deset godina i puštanje svih uhapšenih. Dodatni zahtev je bio opoziv Vlade Srbije.[54] Od pada nadstrešnice, protesti su postali učestali, uključujući proteste krvavih ruku i akcije „Zastani Srbijo” svakog petka.[55][56] Bilo je više incidenata između učesnika protesta i ljudi optuženih da su aktivisti i funkcioneri Srpske napredne stranke, koji su se pretvarali da su obični građani kojima protesti otežavaju kretanje kroz grad.[57][58][59] U više slučajeva, učesnici protesta su fizički napadnuti, ili su neki vozači pokušali da ih pregaze.[58][60][61][62] Univerzitet u Beogradu podržao je studentske proteste.[63] Dana 22. decembra 2024. je održan najveći protest u istoriji Srbije, kada je 100.000 ljudi protestovalo na trgu Slavija i u okolnim ulicama, prema proceni Arhiva javnih skupova, nadmašujući proteste 5. oktobra 2000. godine,[64] dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije procenilo broj učesnika na između 28.000 i 29.000.[65]

Zaključno sa 13. decembrom 2024, 55 fakulteta u Srbiji je zvanično u blokadi rada, uključujući sve fakultete Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Beogradu.[66] Blokadama rada i protestima su se pridružile i neke srednje škole, uključujući srednje škole u Nišu, Beogradu i Kragujevcu.[67]

Međunarodne

[uredi | uredi izvor]
  •  Grčka – Ministar saobraćaja i infrastrukture Grčke Hristos Stajkuras uputio je saučešće.[72]
  •  Japan – Ambasador Japana u Srbiji Akira Imamura izrazio je saučešće.[68]
  •  Crna Gora – Predsednik Crne Gore Jakov Milatović i ministarka saobraćaja Crne Gore Maja Vukićević izjavili su saučešće.[72][80] Vlada Crne Gore proglasila je 3. novembar za dan žalosti. Odluka je doneta na telefonskoj sednici, na osnovu pribavljene saglasnosti većine članova. „Dan žalosti označava se obaveznim isticanjem zastave na pola koplja na svim zgradama državnih organa i zgradama organa lokalne samouprave i javnih ustanova, u skladu sa Zakonom o državnim simbolima i Danu državnosti Crne Gore”, navodi se u odluci Vlade.[81]
  •  Kina – Konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC, који је изводио радове реконструкције железничке станице, изјавио је да изражава саучешће породицама погинулих, али и да надстрешница није била део реконструкције, у складу са грађевинском дозволом.[82]

Референце

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Arhitekta za Euronews: Nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu bila smelo i neuobičajeno arhitektonsko rešenje” [Architect for Euronews: The Canopy of Novi Sad's Railway Station Was a Bold and Unusual Architectural Solution]. Euronews.rs (на језику: српски). 1. 11. 2024. Приступљено 3. 11. 2024. 
  2. ^ „Železnička stanica Novi Sad - Rail4V4+V” (на језику: српски). Приступљено 2024-11-02. 
  3. ^ Marković, Stojan (2024-11-01). „Kako je izgledala Železnička stanica u Novom Sadu nakon obnove”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). Приступљено 2024-11-02. 
  4. ^ „Kako će izgledati železnička stanica u Novom Sadu i dokle se stiglo s radovima”. gradnja.rs. 21. 12. 2021. Приступљено 1. 11. 2024. 
  5. ^ Conić, Igor (14. 2. 2022). „Šta se sve radi na Železničkoj stanici kako bi Novi Sad dočekao brzi voz”. gradnja.rs. Приступљено 23. 9. 2023. 
  6. ^ Жигић Деспотовић, Радославка (1. 11. 2024). „Ко је одговоран за то што није реконструисана надстрешница?”. Инсајдер. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г. 
  7. ^ Цонић, Игор (2022-03-18). „Kako izgleda rekonstruisana stanica i polazak brzog voza iz Novog Sada (video)”. Gradnja (на језику: српски). Приступљено 2024-11-01. 
  8. ^ Pruga od Novog Sada do Subotice menja geografiju - vijadukt kod Vrbasa biće dug 1.600 metara (The railway from Novi Sad to Subotica is changing its geography - the viaduct near Vrbas will be 1,600 meters long), 11 April 2022, SatTV.
  9. ^ „Završena rekonstrukcija zgrade Železničke stanice u Novom Sadu”. 021.rs. 5. 7. 2024. Приступљено 9. 7. 2024. 
  10. ^ Gojkov, Stevan (17. 7. 2024). „Kako izgleda Železnička stanica u Novom Sadu nakon obnove”. gradnja.rs. Приступљено 1. 11. 2024. 
  11. ^ Kosanović, Stefan (1. 11. 2024). „Za provladine medije srušila se „stara nadstrešnica” Železničke stanice. Prethodno milioni evra uloženi u rekonstrukciju”. Raskrikavanje. Приступљено 2024-11-01. 
  12. ^ Prica Kovačević, Dragana (2024-01-26). „Obnova železničke stanice u Novom Sadu tajna: Kinezi tako žele, a ministarstvo poslušno”. Portal 021 (на језику: српски). Приступљено 2024-11-01. 
  13. ^ „Zavod za zaštitu spomenika kulture: Laž je da nismo dozvolili sanaciju nadstrešnice”. N1. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  14. ^ Vujović, Marija (2024-11-01). „Snimak tragedije u Novom Sadu”. Radio-Televizija Nikšić (на језику: српски). Приступљено 2024-11-15. 
  15. ^ „Čistoća oprala crni flor koji je Pijanista oslikao na Trgu republike”. N1 (на језику: српски). 2024-11-24. Приступљено 2024-11-30. 
  16. ^ Vasovic, Aleksandar (1. 11. 2024). „Serbian railway station roof collapse in Novi Sad leaves 14 dead” (на језику: енглески). Reuters. Приступљено 2. 11. 2024. 
  17. ^ „U urušavanju nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 14 osoba”. Vijesti.me. 1. 11. 2024. Приступљено 1. 11. 2024. 
  18. ^ „Preminule Sara (5) i Tina (9): Devojčice povređene u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu umrle u bolnici”. Nova S. 1. 11. 2024. 
  19. ^ RTS (2024-11-17). „Preminula žena povređena u padu nadstrešnice Železničke stanice: Još jedna žrtva nesreće koja se dogodila u Novom Sadu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-11-17. 
  20. ^ „Dačić o nesreći u Novom Sadu: Završena akcija spasavanja u Novom Sadu, bilans 14 poginulih i troje povređenih”. Данас (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-01. 
  21. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom „Н1-Дачић”.
  22. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom „Н1-Вучић”.
  23. ^ „Osim jedne ženske osobe, sve ostale žrtve tragedije u Novom Sadu su identifikovane”. Moj Novi Sad. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  24. ^ P, K. (2024-11-02). „U tragediji u Novom Sadu poginuo naučnik iz Severne Makedonije: Iza sebe ostavio ženu i dvoje dece”. Telegraf.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02. 
  25. ^ „Identifikovani svi preminuli i povređeni u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu”. Danas (на језику: српски). 2024-11-02. Архивирано из оригинала 12. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02. 
  26. ^ „U Železničkoj stanici pre pada bili radovi: Šta se (ne) zna o rekonstrukciji?”. www.021.rs (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02. 
  27. ^ „Urušila se nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu: Više ekipa Hitne na terenu, ima povređenih”. N1 (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02. 
  28. ^ „Осам особа настрадало у несрећи на Железничкој станици у Новом Саду”. Министарство унутрашњих послова. 1. 11. 2024. 
  29. ^ „Urušio se deo Železničke stanice u Novom Sadu: Četrnaestoro poginulih, među njima državljanin Severne Makedonije i devojčica od šest godina”. Danas (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-02. 
  30. ^ „Preminula ženska osoba, broj poginulih u Novom Sadu popeo se na 15”. Autonomija (на језику: српски). 2024-11-17. Приступљено 2024-11-30. 
  31. ^ Ogarević, Iva (2024-11-18). Možete li da zamislite kroz šta su prošli ti roditelji? U kom stanju su gledali svoje dete 17 dana?”: Građani se opraštaju od Anje Radonjić”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-11-30. 
  32. ^ „Građevinski inženjer objasnio kako je došlo do rušenja nadstrešnice u Novom Sadu”. Данас. 1. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  33. ^ „Korisnici društvenih mreža tvrde da je sa sajta gradnja.rs nestala nadstrešnica Železničke stanice Novi Sad”. Нова С. 1. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  34. ^ „Predstavnici vlasti horski – nadstrešnica nije rekonstruisana: „Ako političar laže, Gugl ne laže. N1. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  35. ^ TV, Insajder (2024-12-04). „Insajder: „Novi Sad – hronologija pada. insajder.net (на језику: српски). Приступљено 2024-12-17. 
  36. ^ „Bivši nadzornik na projektu za N1: Na nadstrešnici je rađeno, Vesić ne govori istinu”. N1. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  37. ^ „Ovo su imena stradalih u velikoj tragediji u Novom Sadu”. Nova S. 2. 11. 2024. Приступљено 3. 11. 2024. 
  38. ^ Огаревић, Ива (17. 11. 2024). „Anja (24) preminula 17 dana nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu”. Nova S. Приступљено 17. 11. 2024. 
  39. ^ С., С. (1. 11. 2024). „Вучић о трагедији у Новом Саду: Тражим и политичку и кривичну одговорност”. Н1. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г. 
  40. ^ „РТС :: Политика :: Председник Вучић: Тражим политичку, а пре тога кривичну одговорност за трагедију у Новом Саду”. rts.rs. Архивирано из оригинала 02. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02. 
  41. ^ „Završena akcija spasavanja u Novom Sadu: Muškarac i dve žene izvučeni živi iz ruševina”. НИН (на језику: српски). 1. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  42. ^ „Дачић: Већ данас ће бити саслушано 20 лица у вези са јучерашњом несрећом у Новом Саду”. Politika Online. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02. 
  43. ^ „Goran Vesić podnosi ostavku zbog nesreće u Novom Sadu, kroz suze se obratio kolegama iz stranke”. N1. 4. 11. 2024. Приступљено 4. 11. 2024. 
  44. ^ Зелић, Нада (1. 11. 2024). „Четрнаест особа погинуло у обрушавању дела зграде железничке станице; Дачић: Завршена акција спасавања”. РТВ. Танјуг; Фонет. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г. 
  45. ^ а б „Đurić: Grad Novi Sad će snositi troškove sahrane poginulih na Železničkoj stanici”. N1. 1. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  46. ^ Srbija, Euronews (2024-11-02). „Trodnevna žalost proglašena u Vojvodini, nakon pogibije 14 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu”. Euronews.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02. 
  47. ^ Plus, RTS/Kontakt (2024-11-01). „Četrnaest osoba poginulo u padu nadstrešnice u Novom Sadu, strahuje se da ima još žrtava”. Kontakt Plus (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02. 
  48. ^ „Изјава саучешћа Патријарха српског г. Порфирија”. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. 
  49. ^ „НА КОСОВУ СПУШТЕНЕ ЗАСТАВЕ НА ПОЛА КОПЉА: Дан жалости у српским срединама (ФОТО/ВИДЕО)”. NOVOSTI (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02. 
  50. ^ „Саучешће председника Скупштине АП Војводине поводом трагедије у Новом Саду - Скупштина Аутономне Покрајине Војводине”. www.skupstinavojvodine.gov.rs. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2024-11-02. 
  51. ^ „Trodnevna žalost u Paraćinu zbog smrti teško povređene prilikom pada nadstrešnice u Novom Sadu”. N1 (на језику: српски). 2024-11-18. Приступљено 2024-11-30. 
  52. ^ „Dani žalosti u Paraćinu zbog tragično nastradale Anje Radonjić u nesreći u Novom Sadu”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2024-11-30. 
  53. ^ „Protesters demand arrests over train station roof collapse that killed 14 people in Serbia”. Associated Press (на језику: енглески). 4. 11. 2024. Приступљено 4. 11. 2024. 
  54. ^ Nova, T. V. (2024-11-11). „"Korupcija ubija": Pogledajte kako je bilo na večerašnjem protestu u Beogradu”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-11-12. 
  55. ^ „Gojko Božović: „Zastani, Srbijo“ u 11.52 – nemaju samo žrtve ime, i odgovornost mora da ga ima”. Nova S. 10. 12. 2024. Приступљено 12. 12. 2024. 
  56. ^ Milica Radenković Jeremić, Slobodan Maričić (2. 12. 2024). „Ko sve protestuje u Srbiji i zbog čega”. BBC na srpskom. Приступљено 12. 12. 2024. 
  57. ^ Iva Gajić, Miloš Katić, Jelena Janković (28. 11. 2024). „Funkcioneri vladajuće stranke u grupi koja je napala aktiviste u Beogradu”. Radio slobodna Evropa. Приступљено 12. 12. 2024. 
  58. ^ а б Davor Lukač (4. 12. 2024). „Policija pohapsila SNS batinaše”. Vreme. Приступљено 12. 12. 2024. 
  59. ^ „Pogačar: Privedena deca aktivisti, dok huligani iz prostorija SNS-a nisu uhapšeni”. Vreme. 6. 11. 2024. Приступљено 12. 12. 2024. 
  60. ^ „Vozač „poršea“ gazio ljude koji mirno stoje na pešačkom prelazu: Incident u Novom Sadu VIDEO”. Nova S. 13. 12. 2024. Приступљено 13. 12. 2024. 
  61. ^ „Uhapšen osumnjičeni da je tokom skupa "Zastani Srbijo" udario šamar studentu”. EuroNews Serbia. 10. 12. 2024. Приступљено 12. 12. 2024. 
  62. ^ „Privedan vozač koji se zaleteo ka učesnicima skupa "Zastani Srbijo" i povredio četiri osobe”. EuroNews Serbia. 6. 12. 2024. Приступљено 12. 12. 2024. 
  63. ^ „Univerzitet u Beogradu snažno podržava studente, traži od nadležnih ispunjenje njihovih zahteva”. N1. 10. 12. 2024. Приступљено 12. 12. 2024. 
  64. ^ „Arhiv javnih skupova: Protest na Slaviji najveći ikad održan u Srbiji, koliko ljudi je bilo na skupu u Nišu?”. Данас. 23. 12. 2024. Приступљено 23. 12. 2024. 
  65. ^ „Oglasio se MUP o protestu: Izneo procenu koliko ljudi je bilo na Slaviji”. Данас. 22. 12. 2024. Приступљено 23. 12. 2024. 
  66. ^ „Više od 50 blokiranih fakulteta u Srbiji: Pogledajte najnoviji presek po gradovima”. Nova S. 13. 12. 2024. Приступљено 14. 12. 2024. 
  67. ^ Jelena Bulajić, Sanja Radovanović, Nataša Latković, Ana Marković (13. 12. 2024). „Studenti stali sa glumcima u Novom Sadu, poljoprivrednici blokirali Ibarsku: Na ulicama i srednjoškolci”. Nova S. Приступљено 13. 12. 2024. 
  68. ^ а б в г д ђ „Zvaničnici EU i više država izrazili saučešće građanima Srbije povodom nesreće u Novom Sadu - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2. 11. 2024. 
  69. ^ „Picula u EP: Žalimo za žrtvama u Novom Sadu, građani zahtevaju odgovornost”. N1. 13. 11. 2024. Приступљено 17. 11. 2024. 
  70. ^ „Vulin nazvao Piculu „ustaškim đubretom“, Stefanović Vulina „radikalskom kukavicom. Данас. 14. 11. 2024. Приступљено 17. 11. 2024. 
  71. ^ Саосјећамо са болом породица страдалих” У Републици Српској сутра дан жалости поводом трагедије у Новом Саду”. Српска инфо. СРНА. 1. 11. 2024. Архивирано из оригинала 1. 11. 2024. г. 
  72. ^ а б в г „Министри Грчке, Црне Горе, БиХ и Републике Српске изразили саучешће поводом трагедије у Новом Саду”. Politika Online. Архивирано из оригинала 2. 11. 2024. г. Приступљено 2. 11. 2024. 
  73. ^ „МАЂАРСКИ ПРЕМИЈЕР ОРБАН ИЗРАЗИО САУЧЕШЋЕ поводом трагедије у Новом Саду: "Наше мисли и молитве су уз породице жртава" - Dnevnik”. dnevnik.rs (на језику: српски). 2024-11-01. Приступљено 2024-11-01. 
  74. ^ „Вучић примио саучешће од председника Казахстана поводом трагедије у Новом Саду”. politika.rs (на језику: српски). 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  75. ^ „Zvaničnici EU i drugih država izrazili saučešće građanima povodom nesreće u Novom Sadu”. 021.rs. 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  76. ^ „Путин писао Вучићу: Руски председник упутио саучешће Србији због трагедије у Новом Саду”. Novosti (на језику: српски). Приступљено 2. 11. 2024. 
  77. ^ TANJUG (2. 11. 2024). „Predsednik Putin i Državna duma Rusije uputili saučešće Srbiji povodom tragedije u Novom Sadu”. tanjug.rs (на језику: српски). Приступљено 2. 11. 2024. 
  78. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Saučešća Srbiji iz zemalja u regionu povodom tragedije u Novom Sadu”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2. 11. 2024. 
  79. ^ „"Jedan svet, jedna borba": Studenti u Zagrebu i Rijeci održali mirne skupove podrške studentima u Srbiji - Nedeljnik”. Nedeljnik (на језику: српски). Приступљено 2024-12-13. 
  80. ^ Milatović: Crna Gora je mislima uz građane Novog Sada i deli bol zbog tragedije blic.rs 2. 11. 2024.
  81. ^ „U nedelju dan žalosti u Crnoj Gori zbog tragedije na Železničkoj stanici Novi Sad”. Blic.rs (на језику: српски). 2. 11. 2024. Приступљено 2. 11. 2024. 
  82. ^ „Kineski konzorcijum o Železničkoj u Novom Sadu: Nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije”. N1. 1. 11. 2024. 
Greška kod citiranja: <ref> tag sa imenom „Н1-Дачић” definisan u <references> nije upotrebljen u prethodnom tekstu.