Pređi na sadržaj

Ustavni referendum u Srbiji 2022.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ustavni referendum u Srbiji 2022.
Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?
LokacijaSrbija i srpska dijaspora[a]
Datum16. januar 2022. (2022-01-16)
Rezultati
Glasovi %
Da 1.189.460 60,24%
Ne 785.163 39,76%
Validni glasovi 1.974.623 98,97%
Nevalidni glasovi 20.592 1,03%
Ukupni glasovi 1.995.215 100,00 %
Izlaznost ? 6.510.323 30,65%
Rezultati po opštinama
Mapa sa rezultatima ustavnog referenduma u Srbiji 2022.

Ustavni referendum je održan 16. januara 2022. godine u Srbiji na kome su glasači odlučili o izmeni Ustava u delu koji se odnosi na sudsku vlast.

U cilju usklađivanja sudske vlasti sa zakonodavstvom Evropske unije, Vlada je ranije predlagala izmenu načina izbora sudija i javnih tužilaca, a Narodna skupština je to usvojila dvotrećinskom većinom 7. juna 2021. godine, neposredno pre parlamentarnih izbora u kojom je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osvojila apsolutnu poslaničkih mesta. Proglašenju referenduma je prethodilo usvajanje izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, što je prvobitno trebalo da bude sprovedeno ubrzo nakon donošenja Ustava iz 2006. godine. Zakon je ukinuo izlaznost od 50 odsto koliko je bilo potrebno da bi se referendumi smatrali validnim, a naišao je na protivljenje nevladinih organizacija i aktivista. Nakon eskalacije tekućih ekoloških protesta, demonstranti su tražili ukidanje zakona. Predsednik Aleksandar Vučić izmenio je Zakon nakon eskalacije aktuelnih ekoloških protesta u decembru 2021. godine.

Predložene izmene čine ukidanje nekoliko funkcija, proširenje funkcije javnog tužilaštva u kolektivni organ, kao i promene u pogledu izbora sudija. Vladini zvaničnici su izrazili podršku ovakvim promenama, dok je opozicija ostala podeljena — većina je iznela primedbu na referendum, dok su neki čak pozvali na bojkot ili odlaganje referenduma.

Opcija „da” je na referendumu preovladala nad opcijom „ne”, iako je prijavljeno da je izlaznost bila najniža od ponovnog uvođenja parlamentarizma 1990. godine, svega 30% upisanih birača. Nevladine organizacije su prijavile nepravilnosti na biračkim mestima, a takođe su tvrdile i izbornu krađu. Ustavne izmene usvojila je Narodna skupština 9. februara.

Pozadina i hronologija[uredi | uredi izvor]

U januaru 2020. godine počele su da se šire glasine o promenama u polju sudske vlasti nakon što je državni sekretar Radomir Ilić pozvao na promenu ustava da bi se uspostavila „eksterna kontrola” kojom bi se predsedniku Republike Srbije dala ovlašćenja da imenuje i razrešava sudije.[1] Ova izjava naišla je na protivljenje nekoliko bivših sudija, koji su tvrdili da bi takva promena umanjila nezavisnost sudske vlasti.[2][3][4] Ministarstvo pravde tvrdi da će „eksternu kontrolu kontrolisati građani kroz izbor članova Visokog saveta sudstva”.[3]

Posle parlamentarnih izbora 2020. godine, Srpska napredna stranka osvojila je apsolutnu većinu mandata u Narodnoj skupštini.[5] Ubrzo potom Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini podnosi predlog za promenu ustava.[6] Prvobitno je završetak ustavne reforme, kojom bi se obezbedila nezavisnost i razdvajanje sudske od političke vlasti, planiran za 2017. godinu.[7] Ove promene su bile planirane nakon što je Narodna skupština usvojila Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa 2013. godine,[8] a koju je Vlada potvrdila 2015. godine.[7] Prema tom dokumentu, Srbija je trebalo da završi izradu amandmana na tekst Ustava do kraja 2016.[7] Vlada Srbije je 3. decembra 2020. usvojila predlog izmena ustava.[9][10] Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izjavio je da bi u slučaju vanrednih izbora referendum trebalo da bude održan pre njih.[11] Predlog je upućen na usvajanje u Skupštini krajem aprila 2021. godine,[12][13] a usvojen je 7. juna 2021. godine.[14][15]

Zakon o referendumu[uredi | uredi izvor]

Da bi se predložene izmene sprovele u delo neophodno je održavanje obavezujućeg referenduma.[16] Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji se nalazio na listi čekanja od početka primene ustava iz 2006. godine,[17] Narodna skupština usvojila je 11. novembra 2021. godine.[18] Ovaj zakon su oštro kritikovale nevladine organizacije i opozicioni političari zbog ukidanja cenzusa i mogućnosti zloupotrebe zakona u slučajevima kao što je Rio Tinto.[19][20] Zakon je Narodna skupština potvrdila kao usvojen 25. novembra 2021. godine,[21][22] a istog dana ga je potpisao i Vučić.[23] Nakon eskalacije ekoloških protesta, demonstranti su tražili da se zakon o referendumu ukine.[24] Vučić je 8. decembra najavio izmene zakona,[25][26] a 10. decembra Narodna skupština usvaja izmene.[27][28]

Sprovođenje[uredi | uredi izvor]

Pravo glasa i učešća na referendumu u Srbiji imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji za koju se raspisuje referendum, a upisani su u birački spisak. lista.[29] Referendumi se ne mogu održavati tokom vanrednog ili ratnog stanja.[29] Građani glasaju tajnim glasanjem.[29]

Vlada Republike Kosova je odbila da organizuje referendum na teritoriji Kosova,[30][b] ali je kasnije otkriveno da Vlada Republike Srbije nije ni tražila da se referendum održi na ovoj teritoriji.[31] Predsednik Vlade Aljbin Kurti izjavio je da „referendum neće biti održan na teritoriji Kosova”,[32] kao i da će Skupština Republike Kosova 15. januara raspravljati o tome da li referendum bude održan na Kosovu.[33] Skupština je tada jednoglasno donela rezoluciju kojom se odbija održavanje referenduma na njenoj teritoriji.[34][35] Državljanima Srbije sa Kosova je zabranjeno da glasaju poštom ili preko Kancelarije za vezu Srbije,[36][37] ali je Republička izborna komisija (RIK) kasnije najavila da će moći da glasaju u Kuršumliji, Raškoj, Vranju i Novom Pazaru.[38][39] Zvaničnici srpske vlade izjavili su da „to [za nas] nije iznenađenje” i tvrdili da Kurti navodno „maltretira Srbe”,[40][41] dok je pro-SNS Srpska lista organizovala manje proteste.[42]

Pravo glasa imala je i srpska dijaspora, ali ovoga puta samo u jedanaest zemalja, uključujući Kosovo.[43]

Predložene izmene[uredi | uredi izvor]

Slika referendumskog listića
Referendumski listić sadrži pitanje i dva odgovora, „da” i „ne”.

Vlada Republike Srbije se obavezala na ove ustavne promene u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.[44][45] Posle nekoliko odlaganja, promene su predstavljene u vidu dokumenta u decembru 2020. godine.[44] Da bi se predložene izmene sprovele, potreban je referendum.[46] Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izjavio je da bi u slučaju vanrednih izbora referendum trebalo da bude održan pre izbora.[47] Referendum je prvobitno trebalo da bude održan u jesen 2021. godine,[48] ali je Dačić 30. novembra 2021. godine najavio održavanje referenduma 16. januara.[49][50]

Nakon usvajanja ustavnih promena, Narodna skupština bi imala manji uticaj na izbor pojedinih pravosudnih faktora, kao što su predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predsednici sudova, javni tužioci, sudije i zamenici javnih tužilaca. Narodna skupština bi tada birala samo četiri člana Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaca i Vrhovnog javnog tužilaštva.[44][51] Umesto toga, Visoki savet sudstva bi dobio značajniju ulogu birajući sve sudije, dok bi Visoki savet tužilaca birao tužioce.[51] Naziv Vrhovnog kasacionog suda bi bio promenjen u „Vrhovni sud” i njegov rad bi bio uređeniji.[52] Pet članova Visokog saveta tužilaca birali bi javni tužioci, četiri Narodna skupština na predlog nadležnog odbora dvotrećinskom većinom, dok će vrhovni javni tužilac i ministar pravde biti članovi po službenoj dužnosti.[44][53] Sudije koje bi prvi put stupile na dužnost imaju mandat od tri godine, ali bi ovim izmenama ukinute granice mandata, a sudije bi obavljale dužnost do penzionisanja ili razrešenja.[51][54] Izmenama je predviđena i „zabrana političkog delovanja sudija”, kao i da bi Visoki savet sudstva bio nezavisno telo koje bi obezbedilo nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika.[55] Imao bi jedanaest članova od kojih bi šest sudija birale već izabrane sudije, četiri advokata bi birala Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Advokati bi morali da imaju najmanje 10 godina iskustva da bi bili izabrani.[55] Najmoćnije javno tužilaštvo postalo bi Vrhovno javno tužilaštvo, kolektivni organ svih tužilaca koje bi birala Narodna skupština na šest godina.[55][56] Šef tužilaštva imaće mogućnost izdavanja naloga preostalim tužiocima, ali će postojati i pravni lekovi protiv ovlašćenja koja poseduju, što će isključiti mogućnost zloupotrebe.[55]

Pitanje na referendumskom papiru bi se postavilo kao „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?”.[44]

Odaziv[uredi | uredi izvor]

Analitičari su zaključili da su izlaznost i uspeh na referendumu podjednako važni za vladu, ali da će zbog opštih izbora u aprilu kampanja za ustavne promene biti svedena na minimum.[57] Stručnjaci su takođe primetili da su „promene dobre i ključne, iako i dalje postoji mogućnost zloupotrebe”.[58]

Evropska unija, kao i vlade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država, pozdravile su referendum.[59][60] Pored toga, Žozep Borelj je pozvao Kosovo „da dozvoli prikupljanje glasova na svojoj teritoriji pod nadzorom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju”.[61][62]

Kampanja za[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Vučić je izjavio da „ako ne prođe referendum, gubimo godinu u evropskim integracijama”,[63][64] dok je Ivica Dačić izrazio nadu da će referendum proći.[65] Vučić je 11. januara pozvao građane da se izjasne na referendumu,[66][67] a poručio je da će on glasati za opciju „da”.[68][69] Predsednica Vlade Ana Brnabić je takođe izjavila da podržava opciju „da”,[70][71] uključujući stranke kao što su Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Jedinstvena Srbija, Stranka pravde i pomirenja i Socijaldemokratska partija Srbije.[72][73][74]

Aktuelna ministarka pravde Maja Popović, koja je učestvovala u razgovorima i formiranju završnog dokumenta,[75] podržava ove izmene.[76][77] Podršku je izrazila i Venecijanska komisija,[78] koja je izjavila da su promene u skladu sa većinom njihovih preporuka.[79] Podršku referendumu izrazio je i advokat Milan Antonijević.[80]

Kampanja protiv[uredi | uredi izvor]

Protivljenje izmenama Ustava izrazili su i pojedini poslanici iz vladajućih stranaka, kao što su Vladimir Đukanović (SNS) i Toma Fila (SPS),[81][82] kao i poslanici opozicije, Šaip Kamberi i Vladan Glišić.[83][84][85] Nezadovoljstvo su izrazile i vanparlamentarne stranke kao što su Pokret slobodnih građana,[86][87] Ne davimo Beograd,[88] Zajedno za Srbiju,[89] Liga socijaldemokrata Vojvodine,[90] Socijaldemokratska stranka, Nova stranka, Građanski demokratski forum[91] i Srpska stranka Zavetnici.[92][93] Ovakvim izmenama se protive i Demokratska stranka Srbije i POKS,[94] koji su pozvali građane da na referendumu glasaju protiv.[95][96] Podršku opciji „ne” izneli su i politički aktivisti Srđan Škoro, Đorđe Vukadinović i Boris Malagurski,[97] među kojima je i nekoliko univerzitetskih profesora.[98][99]

Dosta je bilo i Zdrava Srbija takođe su se izjasnile protiv referenduma,[100][101] a 30. novembra su formirale „Suverenistički blok”,[102] dok su nedugo nakon toga počele i zvanično kampanju.[103] Ubrzo su se njihovoj kampanji pridružili istoričar Čedomir Antić i antivakserska aktivistkinja, Jovana Stojković.[104] Oni su tvrdili da bi Rio Tinto, ako referendum prođe, imenovao svoj „tim sudija” koji bi poništio svaku odluku koja je u njihovom interesu[72] i da bi sudska vlast izgubila svu moć. Naveli su i da „iza referenduma stoji Džordž Soros”.[105] Funkcioneri Dveri i Srpske radikalne stranke naveli su i da građani treba da glasaju za opciju „ne”,[106][107] a da „Srbija ne treba da se povinuje zahtevima Evropske unije”.[72][108]

Miroslav Parović, vođa Norodnog slobodarskog pokreta i Pokreta oslobođenja, koji predvodi Mlađan Đorđević, umesto toga su zatražili odlaganje referenduma.[109][110] Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Stranka demokratske akcije Sandžaka pozvale su na bojkot,[111][112] dok se Narodna stranka protivi ustavnim promenama,[113][114] iako su pojedini pojedinci poput Miroslava Aleksića i Vuka Jeremića za bojkot,[115][116] a Vladimir Gajić i drugi su se izjasnili da glasaju za opciju „ne”.[116][117]

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Biračka mesta su bila otvorena od 07.00 (UTC+01.00) do 20.00 časova,[118] a upisana su ukupno 6.510.233 birača.[119] Zbog pandemije kovida 19 u Srbiji i povećanja broja zaraženih,[120] na biračkim mestima primenjivane su epidemiološke mere.[121] Kako prenosi RIK, birači koji su zaraženi kovidom 19 mogli su da glasaju ispred svojih ulaznih vrata u indirektnom kontaktu sa biračkim pomoćnikom.[121]

Prema RIK-u, u većim gradovima poput Beograda,[122][123] Niša[124] i Novog Sada preovladala je opcija „ne”.[125] Pored toga, u dijaspori je većina birača glasala za opciju „ne”.[126][127] Ponovljeno je glasanje na devet biračkih mesta 23. januara,[128][129] dok je 2. februara ponovljeno glasanje na jednom biračkom mestu na Voždovcu.[130] Zvanični rezultati objavljeni su 4. februara.[131]

Glas Glasovi %
DaY Da 1.189.460 60,24
NeN Ne 785.163 39,76
Važeći glasovi 1.939.887 98,97
Nevažeći/prazni glasovi 20.592 1,03
Ukupno 1.995.215 100
Registrovani birači/izlaznost 6.510.323 30,65
Izvor: [131]

Posledice[uredi | uredi izvor]

CeSID je u početku prijavio da u prvih nekoliko sati nije bilo većih incidenata,[132] iako su se kasnije tokom dana dešavale nepravilnosti i incidenti na biračkim mestima.[133] Nevladina organizacija CRTA saopštila je da je „uočena velika nepripremljenost biračkih odbora”.[134] Prijavljeno je da je neregistrovanom biraču dozvoljeno da glasa.[135] Bivši poslanik Srđan Nogo razbio je glasačku kutiju nakon glasanja, a ubrzo potom uhapšen i priveden.[136][137] Nešto pre ponoći grupa aktivista organizacije „1 od 5 miliona” legitimisana je nakon pokušaja da uđe u zgradu RIK.[138][139] U Vršcu je saopšteno da članovi Izborne komisije snimaju birače.[140] U pojedinim gradovima širom Srbije prijavljeno je i da članovi biračkih odbora potpisuju birače.[141][142] U Novom Pazaru, gde je 88% birača glasalo za opciju „da”,[143] prijavljene su nepravilnosti na više biračkih mesta širom grada.[144]

Vučić je nešto posle 22 sata (UTC+01.00) saopštio „preliminarne rezultate” na konferenciji na kojoj je naveo da je za opciju „da” otišlo 60,48%glasova, a „ne” 39,52%.[145][146] Tokom konferencije, zvanični preliminarni rezultati još uvek nisu bili dostupni.[147] On je naveo i da je u Beogradu 54 odsto glasova otišlo za opciju „ne”.[148] Prema CRTA, svoj glas je dalo 29,6% birača sa pravom glasa, pri čemu je „da” dobilo 57,4% glasova, a „ne” 41,6% glasova.[149] Na jednom biračkom mestu prijavljeno je da je izlaznost bila 100%.[150]

Prvobitno je prijavljeno da je izlaznost na referendumu bila 3,6 odsto u 10.00 časova, što je u poređenju sa parlamentarnim izborima 2020. bilo tri puta manje.[151] Rečeno je da je izlaznost najniža od ponovnog uvođenja parlamentarizma 1990. godine.[152][153] Prema RIK, u većim gradovima kao što su Beograd,[154][155] Niš[156] i Novi Sad preovladavala je opcija „ne”.[157] Nekoliko stranaka i pokreta poput Dveri, Dosta je bilo i 1 od 5 miliona optužilo je Vladu za izbornu krađu.[158][159][160] Protesti koje su organizovale Dveri, Srpska stranka Zavetnici, Zdrava Srbija i POKS održani su dan kasnije posle referenduma ispred zgrade RIK.[161] Poslanik Vladan Glišić podneo je prigovor RIK u kojem tvrdi da su glasovi falsifikovani na 3.393 biračka mesta, ali RIK to nije prihvatio.[162][163]

Analitičari su naknadno zaključili da „rezultati referenduma pokazuju da postoji potencijal za promene, ali i potencijalni mamac za opoziciju”, te da je „vlast rezultate tumačila više kao svoju pobedu, a manje kao referendumsko rešenje za pitanja sudske vlasti”.[164][165] Neki su konstatovali i da „rezultati referenduma odgovaraju i vlasti i opoziciji”,[166][167] a da je „rekordno mala izlaznost postavila pitanje legitimnosti ustavnih izmena”.[168]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Predsednica Vlade Brnabić je čestitala građanima i dodala da će Srbija „prvi put u novijoj istoriji dobiti nezavisno pravosuđe”.[169][170] Predstavnici Evropske unije pozdravili su promene.[171][172] Oliver Varhelji je izjavio da su „birači u Srbiji podržali promenu ustava radi jačanja nezavisnosti pravosuđa”.[173]

Miloš Jovanović i Pavle Grbović, predsednici Demokratske stranke Srbije i Pokreta slobodnih građana, izjavili su da je „SNS poražena na referendumu” i istakli da će „kontrola biračkih mesta biti od ključnog značaja za izbore 3. aprila”.[174] Pokret Ne davimo Beograd saopštio je da je „moguće da se dođe do promena u budućnosti”.[175] Đorđe Vukadinović je naveo da je „izlaznost očekivana zbog slabog interesovanja javnosti” i da je „relativna pobeda građana koji su pokazali snagu na koju moraju da računaju i vlast i opozicija”.[176] Politikolog Cvijetin Milivojević izjavio je da „nisu pobedili ni vlast ni opozicija, a građani su najveći gubitnici”.[177]

Napomene i reference[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Građani dijaspore će moći da glasaju samo u Belgiji, Italiji, Kosovo, u Luksemburgu, Nemačkoj, Norveškoj, Rusiji, Severnoj Makedoniji, Francuskoj, Hrvatskoj i Švajcarskoj.
  2. ^ Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Radomir Ilić: Srbija mora da promeni Ustav, pravosuđu potrebna eksterna kontrola”. Danas (на језику: српски). 19. 1. 2020. Приступљено 2021-12-01. 
  2. ^ „Vlast u Srbiji želi poslušnije pravosuđe”. Deutsche Welle (на језику: српски). 21. 1. 2020. Приступљено 2021-12-01. 
  3. ^ а б „Ministarstvo za RSE: Predlog eksterne kontrole pravosuđa nije nov”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 20. 1. 2020. Приступљено 2021-12-01. 
  4. ^ „Reakcije struke na predlog državnog sekretara da predsednik bira tužioce i sudije: Dodatni pritisak na pravosuđe”. Insajder (на језику: српски). 20. 1. 2020. Приступљено 2021-12-01. 
  5. ^ „Freedom in the World 2021, Serbia”. Freedom House. 2021. Архивирано из оригинала 01. 05. 2021. г. Приступљено 30. 11. 2021. 
  6. ^ „Predlog za promenu Ustava Republike Srbije” (PDF). National Assembly of the Republic of Serbia. 10. 7. 2020. 
  7. ^ а б в „Ustavnim promenama do gubitka nezavisnosti pravosuđa - Progovori o pregovorima”. eupregovori.bos.rs. 1. 7. 2020. Приступљено 2021-11-30. 
  8. ^ „Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine” (PDF). National Assembly of the Republic of Serbia. 1. 7. 2013. 
  9. ^ „Vlada predlaže promenu Ustava u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva”. Danas (на језику: српски). 3. 12. 2020. Приступљено 2021-11-30. 
  10. ^ „Усвојен предлог за промену Устава у делу правосуђа”. www.srbija.gov.rs (на језику: српски). 3. 12. 2020. Приступљено 2021-11-30. 
  11. ^ „Dačić: U slučaju vanrednih izbora, referendum o izmenama Ustava održati pre njih”. N1 (на језику: српски). 16. 4. 2021. Приступљено 2021-12-01. 
  12. ^ „Dačić: Otvaramo dijalog i rasprave u vezi sa ustavnim promenama”. rs.n1info.com. N1. 8. 4. 2021. 
  13. ^ „Vučić: Pokrenut postupak promene Ustava, vlast se nada referendumu pre novih izbora”. N1. 16. 4. 2021. 
  14. ^ „Poslanici usvojili Predlog za promenu Ustava Srbije”. danas.rs. Danas. 7. 6. 2021. 
  15. ^ „Srbija, pravosuđe i evropske integracije: Zašto se menja Ustav”. bbc.com. BBC News. 7. 6. 2021. 
  16. ^ „Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendum”. European Western Balkans (на језику: српски). 5. 12. 2020. Приступљено 2021-11-30. 
  17. ^ „Dačić: Skupština Srbije 25. novembra o zakonu o referendumu o ustavnim promenama”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-25. 
  18. ^ „Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi”. Danas (на језику: српски). 9. 11. 2021. Приступљено 2021-11-25. 
  19. ^ „Predlog o ukidanju cenzusa na referendumu: NVO strahuju od zloupotreba”. N1 (на језику: српски). 2021-11-10. Приступљено 2021-11-25. 
  20. ^ „Jovanović (Narodna stranka): Zakon o referendumu priprema za Rio Tinto”. N1 (на језику: српски). 2021-11-13. Приступљено 2021-11-25. 
  21. ^ „Izglasan Zakon o referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-11-25. Приступљено 2021-11-25. 
  22. ^ „Serbian Lawmakers Pass Law Removing Turnout Threshold In Referendums”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). 26. 11. 2021. Приступљено 2021-11-30. 
  23. ^ „Zakon o referendumu stupio na snagu, Vučić "misli da ga je potpisao"”. N1 (на језику: српски). 2021-11-29. Приступљено 2021-11-29. 
  24. ^ „Serbian President Urged to Withdraw Expropriation Law After Protests”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2021-11-29. Приступљено 2021-12-13. 
  25. ^ „Mediji u regionu: Vučić ispunio zahteve građana u protestu”. Danas (на језику: српски). 8. 12. 2021. Приступљено 2021-12-12. 
  26. ^ „Vučić ispunio sve zahteve protesta: Izašao sam u susret narodu, ne političarima”. N1 (на језику: српски). 2021-12-08. Приступљено 2021-12-12. 
  27. ^ „Skupština jednoglasno usvojila izmene Zakona o referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-12-10. Приступљено 2021-12-13. 
  28. ^ „Pre 15 dana dva glasa protiv, a onda na remont - poslanici hitno popravili zakon”. N1 (на језику: српски). 2021-12-10. Приступљено 2021-12-14. 
  29. ^ а б в Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi (на језику: српски). Belgrade: National Assembly of Serbia. 2021. стр. 1. 
  30. ^ „Vučić: Priština ne da održavanje referenduma 16. januara”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-12-14. Приступљено 2022-01-12. 
  31. ^ „Vlada Kosova: Srbija nije tražila da se na Kosovu glasa na referendumu”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-12. 
  32. ^ „Kurti: Nema glasanja na Kosovu za referendum koji organizuje Srbija”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-01-16. 
  33. ^ „Kurti: Skupština Kosova će raspravljati o srpskom referendumu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). 14. 1. 2022. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-16. 
  34. ^ „Kosovo bans Serbian vote on constitutional changes on its soil”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). 15. 1. 2022. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-16. 
  35. ^ Bajrami, Florent; Semini, Llazar (15. 1. 2022). „Kosovo lawmakers reject holding Serb referendum in Kosovo”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2022-01-16. 
  36. ^ „Glasanje sa Kosova na srpskom referendumu samo na daljinu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-12. 
  37. ^ „Serbia criticises modality for Serb voting in Kosovo - Serbia”. ANSAMed (на језику: енглески). 2022-01-12. Архивирано из оригинала 15. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-13. 
  38. ^ „RIK: Srbi sa Kosova mogu na referendumu da glasaju u Kuršumliji, Raški, Vranju i Novom Pazaru”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-15. 
  39. ^ „Kosovo ne dozvoljava birališta za srpski referendum | DW | 16.01.2022”. Deutsche Welle (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16. 
  40. ^ „Vučić: Zabrana Kosova da Srbi glasaju na referendumu imaće dalekosežne posledice”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  41. ^ „Brnabić: Kurti ne dozvoljava referendum jer ne želi jaču Srbiju”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-16. 
  42. ^ „Srpska lista okupila građane u Mitrovici zbog zabrane referenduma”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  43. ^ „Референдум - гласање у иностранству у десет држава”. Министарство спољних послова (на језику: српски). Приступљено 2022-01-16. 
  44. ^ а б в г д Bogdanović, Nevena (8. 12. 2020). „Pet odgovora o promeni Ustava Srbije”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-30. 
  45. ^ „Raspisan referendum o promeni Ustava Srbije - na glasanje 16. januara”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-11-30. Приступљено 2021-11-30. 
  46. ^ „Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendum”. European Western Balkans (на језику: српски). 5. 12. 2020. Приступљено 30. 11. 2021. 
  47. ^ „Dačić: U slučaju vanrednih izbora, referendum o izmenama Ustava održati pre njih”. N1 (на језику: српски). 16. 4. 2021. Приступљено 1. 12. 2021. 
  48. ^ „Dačić: Referendum o promeni Ustava možda na jesen”. rs.n1info.com (на језику: српски). N1. 6. 6. 2021. 
  49. ^ „Raspisan referendum za 16. januar”. N1 (на језику: српски). 30. 11. 2021. Приступљено 1. 12. 2021. 
  50. ^ „Serbia’s parliament speaker calls for referendum to amend Constitution”. www.euractiv.com (на језику: енглески). 2021-12-02. Приступљено 2022-01-13. 
  51. ^ а б в „Vodič za početnike: Šta se tačno menja referendumom, zašto se menja i šta misle istaknuti pojedinci?”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-13. 
  52. ^ „Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije” (PDF). mpravde.gov.rs (на језику: српски). Ministry of Justice of the Republic of Serbia. 2021. 
  53. ^ Stojanović, Milica (2022-01-16). „Serbia Votes ‘Yes’ to Judiciary Constitution Changes”. Balkan Insight (на језику: енглески). Belgrade. Приступљено 2022-01-23. 
  54. ^ „Referendum o ustavnim promenama: Šta treba da znate”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-14. 
  55. ^ а б в г „Nova.rs otkriva: Ovako će izgledati pravosuđe nakon izmene Ustava”. NOVA portal (на језику: српски). 6. 9. 2021. Приступљено 14. 12. 2021. 
  56. ^ „Izmene Ustava ponovo u proceduri, konačno se zna i šta se menja”. www.rts.rs. Radio televizija Srbije (Radio Television of Serbia). Приступљено 14. 12. 2021. 
  57. ^ „Opozicija i referendum o promeni Ustava: Ignorisati ili ne, pitanje je sad”. N1 (на језику: српски). 2021-12-08. Приступљено 2021-12-14. 
  58. ^ „Stručnjaci: Izmene zakona dobre i ključne, ali ima još prostora za zloupotrebu”. N1 (на језику: српски). 2021-12-11. Приступљено 2022-01-12. 
  59. ^ Szucs, Agnes (14. 1. 2022). „EU, US, UK welcome upcoming constitutional referendum in Serbia”. www.aa.com.tr. Приступљено 2022-01-14. 
  60. ^ „Western Countries Urge Kosovo To Allow The OSCE To Collect Serb Referendum Votes”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). 14. 1. 2022. Приступљено 2022-01-14. 
  61. ^ „Kurti and Borrell Clash over Serbian Referendum in Kosovo”. Exit - Explaining Albania (на језику: енглески). 2022-01-13. Архивирано из оригинала 15. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-16. 
  62. ^ „Borel: Srbima na Kosovu treba omogućiti da glasaju na referendumu o Ustavu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-16. 
  63. ^ „Vučić: Ako propadne referendum, staće evropske integracije”. N1 (на језику: српски). 2021-12-17. Приступљено 2022-01-12. 
  64. ^ „Vučić: Ako ne prođe referendum gubimo godinu u evropskim integracijama”. www.kosovo-online.com (на језику: српски). 17. 12. 2021. Архивирано из оригинала 12. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-12. 
  65. ^ „Dačić: Važno je da referendum o promeni Ustava uspe”. N1 (на језику: српски). 2021-12-19. Приступљено 2022-01-12. 
  66. ^ „SNS pozvala građane da se izjasne na referendumu”. www.tanjug.rs (на језику: српски). 11. 1. 2021. Приступљено 2022-01-12. 
  67. ^ „Vučić: Ovaj referendum je važan za budućnost naše zemlje”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-01-12. 
  68. ^ „Vučić: "Glasaću 'da' na referendumu; da nam se ne ponovi onaj užas iz 2009. godine"”. B92.net (на језику: српски). 12. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  69. ^ „Serbia votes in referendum on constitutional changes”. ABC News (на језику: енглески). 16. 1. 2022. Приступљено 2022-01-23. 
  70. ^ „Ana Brnabić: "Da" na referendumu znači da smo jednaki pred sudovima”. www.tanjug.rs (на језику: српски). 12. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  71. ^ „Brnabić pozvala članove beogradskog SNS da glasaju za promenu Ustava”. Danas (на језику: српски). 12. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  72. ^ а б в „Novosadska politika: Ko glasa "da", ko glasa "ne", a ko će bojkotovati predstojeći referendum?”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-13. 
  73. ^ „PUPS pozvao gradjane da izadju na referendum 16. januara i glasaju za promenu Ustava”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 12. 1. 2021. Архивирано из оригинала 12. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-13. 
  74. ^ „SPP pozvala Bošnjake da glasaju na referendumu”. Danas (на језику: српски). 2022-01-13. Приступљено 2022-01-13. 
  75. ^ „Popović: Predviđeno da sudije i predsednike sudova bira isključivo VSS”. N1 (на језику: српски). 2021-11-30. Приступљено 2021-12-14. 
  76. ^ „Maja Popović: Promena Ustava je prvenstveno u interesu građana”. Danas (на језику: српски). 17. 9. 2021. Приступљено 14. 12. 2021. 
  77. ^ „Ministarka pravde pozvala građane da na referendumu podrže ustavne promene”. N1 (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-12. 
  78. ^ „Revidirani amandmani na Ustav Srbije 'ispunjavaju većinu preporuka'”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-12-14. 
  79. ^ „Venecijanska komisija: Revidirani ustavni amandmani ispunjavaju većinu preporuka”. Danas (на језику: српски). 24. 11. 2021. Приступљено 2021-12-14. 
  80. ^ „Antonijević: Za promenu Ustava glasaće ko želi Srbiju u Evropi”. N1 (на језику: српски). 2021-12-29. Приступљено 2022-01-12. 
  81. ^ „Poslanici usvojili Predlog za promenu Ustava Srbije”. danas.rs (на језику: српски). Danas. 7. 6. 2021. 
  82. ^ „Toma Fila: Glasaću protiv ustavnih promena na referendumu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-10. Приступљено 2022-01-10. 
  83. ^ „Predstavnici Albanaca u Srbiji za građanski a ne Ustav 'srpskog naroda'”. slobodnaevropa.org (на језику: српски). Radio Free Europe. 10. 6. 2021. 
  84. ^ „Ustavne promene: Za pripadnike vlasti neophodne, Glišić smatra – diktat iz EU”. rs.n1info.com (на језику: српски). N1. 7. 6. 2021. 
  85. ^ „Srbija u januaru glasa o promeni Ustava”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 14. 12. 2021. 
  86. ^ „Dveri i PSG će pozvati na bojkot ustavnog referenduma”. danas.rs (на језику: српски). Danas. 11. 6. 2021. 
  87. ^ „POKRET SLOBODNIH GRAĐANA: Glasajte protiv ustavnih promena na referendumu”. VOM (на језику: српски). 2022-01-12. Приступљено 2022-01-12. 
  88. ^ „Ne davimo Beograd pozvao građane da na referendumu glasaju protiv promena Ustava”. N1 (на језику: српски). 23. 12. 2021. Приступљено 26. 12. 2021. 
  89. ^ „Akcija i Ekološki ustanak: Odbranimo Ustav, zaokružimo 'ne' na referendumu”. N1 (на језику: српски). 23. 12. 2021. Приступљено 26. 12. 2021. 
  90. ^ „LSV poziva Vojvođane da na referendumu glasaju protiv promena Ustava”. N1 (на језику: српски). 2022-01-06. Приступљено 2022-01-12. 
  91. ^ „Stranke oko Tadića pozivaju da se zaokruži NE na referendumu”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-11. Приступљено 2022-01-12. 
  92. ^ „Desnica se mobiliše za izbore glasanjem protiv ustavnih izmena”. Danas (на језику: српски). 2. 12. 2021. Приступљено 6. 12. 2021. 
  93. ^ „Đurđević (Zavetnici): Ne vidimo u SNS partnera, nećemo biti novi Šapić”. N1 (на језику: српски). 6. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  94. ^ „Jovanović : Koalicija NADA poziva građane da izađu na referendum o promeni Ustava i glasaju protiv”. Danas (на језику: српски). 8. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  95. ^ „Jovanović (DSS): Građani na referendumu da glasaju protiv promene Ustava”. Danas (на језику: српски). 4. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  96. ^ „Jovanović: Građani da izađu na referendum o promenama Ustava i kažu "ne"”. N1 (на језику: српски). 8. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  97. ^ „Škoro, Vukadinović, Malagurski i drugi: Glasajte "ne" na referendumu”. N1 (на језику: српски). 2021-12-16. Приступљено 2022-01-12. 
  98. ^ „Profesor Marinković: U ustavnim amandmanima i dalje preveliki uticaj politike”. N1 (на језику: српски). 2021-12-19. Приступљено 2022-01-12. 
  99. ^ „Profesor Tomić: Na referendumu glasati protiv ustavnih promena”. N1 (на језику: српски). 2021-12-20. Приступљено 2022-01-12. 
  100. ^ „DJB: Da se opozicija uključi u kampanju obaranja promena Ustava na referendumu”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 6. 12. 2021. Архивирано из оригинала 13. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-13. 
  101. ^ „DJB: Promene Ustava u oblasti pravosuđa duboko protivne interesima građana Srbije”. Danas (на језику: српски). 29. 11. 2021. Приступљено 2021-12-01. 
  102. ^ „Stamatović i Radulović prave suverenistički blok, Dveri sebe vide kao desnu kolonu”. Danas (на језику: српски). 30. 11. 2021. Приступљено 2021-12-13. 
  103. ^ „Dosta je bilo i Zdrava Srbija pokreću kampanju protiv promena Ustava”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 30. 11. 2021. Архивирано из оригинала 04. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-03. 
  104. ^ „Suverenisti: Promenom Ustava izgubićemo pravosudje”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 15. 12. 2021. Архивирано из оригинала 13. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-12. 
  105. ^ „Vodič kroz predizborne političke kolone u Srbiji”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-12-03. Приступљено 2022-01-13. 
  106. ^ „Boško Obradović pozvao građane da bojkotuju referendum o promeni Ustava”. rs.n1info.com (на језику: српски). N1. 12. 6. 2021. 
  107. ^ „Dveri protiv predloženih izmena Ustava u oblasti pravosuđa i referenduma na tu temu”. Danas (на језику: српски). 30. 11. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  108. ^ „Iz užičkih "Dveri" pozvali građane da na referendumu zaokruže "ne"”. Danas (на језику: српски). 2021-12-23. Приступљено 2022-01-13. 
  109. ^ „Parović: Odložiti referendum o Ustavu zbog izmene zakona i ukupne atmosfere”. N1 (на језику: српски). 10. 12. 2021. Приступљено 13. 12. 2021. 
  110. ^ „Oslobodjenje pozvalo Dačića da odloži referendum o promeni Ustava i predstojeće izbore”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 8. 1. 2022. Архивирано из оригинала 13. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-12. 
  111. ^ „Đilas: Referendum o ustavnim promenama za SSP ne postoji, nelegitiman je kao i Skupština”. Danas (на језику: српски). 2021-11-12. Приступљено 2022-01-25. 
  112. ^ „Ugljanin: Nećemo učestvovati na referendumu i stvaranju iluzije da je stanje u Srbiji normalno”. Danas (на језику: српски). 5. 1. 2022. Приступљено 2022-01-12. 
  113. ^ „Narodna stranka o referendumu”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). 2022-01-14. Приступљено 2022-01-15. 
  114. ^ „Narodna stranka: Vučić menja Ustav da bi potpuno kontrolisao izbor sudija”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 7. 6. 2021. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2021. 
  115. ^ „Jeremić: Neću izaći na referendum, a odluku stranke donećemo na Skupštini”. NOVA portal (на језику: српски). 13. 12. 2021. Приступљено 14. 12. 2021. 
  116. ^ а б „Zašto je Aleksić za bojkot referenduma, a Gajić za učešće i glasanje protiv”. Danas (на језику: српски). 2021-12-17. Приступљено 2022-01-15. 
  117. ^ „Potpredsednica NS: Promene Ustava uvod u odluke o Kosovu i Metohiji i Rio Tintu”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 3. 12. 2021. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2021. 
  118. ^ „U Srbiji sutra referendum, biračka mesta otvorena od 7 do 20 časova”. www.tanjug.rs. 15. 1. 2022. Приступљено 2022-01-15. 
  119. ^ „RIK: Po biračkom spisku 6.510.233 glasača, počinje štampa referendumskih listića” (на језику: српски). N1. 2. 1. 2022. Приступљено 12. 1. 2022. 
  120. ^ „Zvanično još 12.559 novih slučajeva koronavirusa, preminulo 19 osoba”. N1 (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-01-15. 
  121. ^ а б „I građani zaraženi koronom moći će da glasaju na referendumu: Ovo su striktna pravila”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15. 
  122. ^ „U Beogradu većina izašlih ipak glasala za "ne"”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  123. ^ „RIK: Obrađeno 98,79 odsto glasačkih mesta, za "DA" glasalo 59,71 odsto”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-17. 
  124. ^ „I Niš rekao "ne" ustavnim promenama – 53,28 odsto izašlih glasalo protiv”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-17. 
  125. ^ „Prvi preliminarni rezultati: Novi Sad rekao "Ne" na referendumu”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-16. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-17. 
  126. ^ „Rezultati referenduma obrnuti u inostranstvu: Većina dijaspore (60%) glasalo NE”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-18. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-22. 
  127. ^ „RIK objavio konačne rezultate referenduma, "za" glasalo manje od 60 odsto”. N1 (на језику: српски). 2022-02-04. Приступљено 2022-02-04. 
  128. ^ „RIK: Glasanje na referendumu o promeni Ustava ponavlja se na devet mesta”. N1 (на језику: српски). 2022-01-20. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-23. 
  129. ^ „Na devet glasačkih mesta u nedelju se ponavlja glasanje, upisano 7.711 birača”. N1 (на језику: српски). 2022-01-22. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-23. 
  130. ^ „RIK odbacila primedbu da je zakonski rok za referendum istekao, na Voždovcu glasanje 2. februara”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 31. 1. 2022. Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-31. 
  131. ^ а б „43. sednica Republičke izborne komisije”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). 4. 2. 2022. Приступљено 2022-02-04. 
  132. ^ „CeSID: Uočeno porodično i javno glasanje, u Zrenjaninu paralelna evidencija”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  133. ^ „Nedeljkov: Upućivane direktne pretnje posmatraču Crte”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  134. ^ „CRTA: Birački odbori nespremni”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  135. ^ „Glasala na referendumu iako nije upisana u birački spisak”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  136. ^ „Srđan Nogo razbio glasačku kutiju, pa priveden i zadržan”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  137. ^ „Nogo priveden jer je slomio kutiju na biračkom mestu”. Danas (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  138. ^ „Legitimisani aktivisti pokreta "1 od 5 miliona", priveden kopredsednik”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  139. ^ „Protest pokreta "1 od 5 miliona" ispred RIK-a, priveden kopredsednik VIDEO”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  140. ^ „Rasulo na referendumu u Vršcu: Komisija snima birače, a ne proverava spisak”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  141. ^ „Udruženje "Starosedeoci Kraljeva": Predsednik komisije potpisivao birače”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  142. ^ „Muvanje na referendumu u Čačku i Lučanima: "Glasali" i priključeni na aparate”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  143. ^ „U Novom Pazaru oko 88 odsto glasača za promenu Ustava”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  144. ^ „CRTA: Ubacivali listiće u Novom Pazaru”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  145. ^ „Vučić: Za "da" glasalo 60,48 odsto izašlih građana”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  146. ^ „Zašto Vučić saopštava rezultate referenduma pre RIK-a”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  147. ^ „Vucic announces referendum results before election commission”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  148. ^ „U Beogradu većina izašlih ipak glasala za "ne"”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  149. ^ „CRTA: Izlaznost 29,6 odsto, za "da" glasalo 57,4 odsto”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  150. ^ Ličina, Irfan (2022-01-18). „Upoznajte biračko mesto 60 u Sjenici gde je izlaznost 100 posto”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23. 
  151. ^ „Izlaznost na referendumu do 10 časova 3,61 odsto”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  152. ^ „Gošće N1: Očekivana izlaznost, vlast olako pristupila referendumu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  153. ^ „Miloš Jovanović: Mala izlaznost poraz vlasti, ali i građana”. www.tanjug.rs. 16. 1. 2022. Приступљено 2022-01-17. 
  154. ^ „U Beogradu većina izašlih ipak glasala za "ne"”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  155. ^ „RIK: Obrađeno 98,79 odsto glasačkih mesta, za "DA" glasalo 59,71 odsto”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  156. ^ „I Niš rekao "ne" ustavnim promenama – 53,28 odsto izašlih glasalo protiv”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  157. ^ „Prvi preliminarni rezultati: Novi Sad rekao "Ne" na referendumu”. www.021.rs (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  158. ^ „Obradović: Vučić lažirao rezultate referenduma, zbir 101 odsto”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-23. 
  159. ^ „1 od 5 miliona: Referendum pokraden, "ne" je ubedljivo pobedilo”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-23. 
  160. ^ Đurić, Vanja (2022-01-20). „Radulović: Vlast falsifikovala 600.000 glasova "da" na referendumu”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23. 
  161. ^ Novaković, Ana (2022-01-17). „Protest ispred RIK-a zbog rezultata referenduma, bilo i manjeg koškanja”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23. 
  162. ^ Glišić, Vladan (18. 1. 2022). „Prigovor Vladana Glišića” (PDF). RIK (на језику: српски). Приступљено 23. 1. 2022. 
  163. ^ „RIK odbio prigovore poslanika Glišića na 3.393 glasačka mesta na referendumu”. N1 (на језику: српски). 2022-01-21. Приступљено 2022-01-23. 
  164. ^ Godfroa, Aleksandra (2022-01-17). „Analitičari o referendumu: Potencijal za promene ili mamac za opoziciju”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23. 
  165. ^ Đurić, Vanja (2022-01-20). „Vlast rezultat referenduma upisala kao pobedu, iz opozicije prigovori i prijave”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23. 
  166. ^ „Spasojević o rezultatima referenduma: Sve strane mogu da budu zadovoljne”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-23. 
  167. ^ „Klačar: Rezultat referenduma odgovara i vlastima i opoziciji”. N1 (на језику: српски). 2022-01-18. Приступљено 2022-01-23. 
  168. ^ Lukić, Filip (2022-01-18). „Analitičari o referendumu: Nelegitiman, brzoplet, nespretan i bez šire javnosti”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2022-01-23. 
  169. ^ „Brnabić: Srbija prvi put u novijoj istoriji dobija nezavisno pravosuđe”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  170. ^ „Serbian PM says referendum marks big step towards democratization”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  171. ^ „EU officials welcome outcome of Serbian referendum”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  172. ^ „Bilčik: Ishod referenduma u Srbiji korak napred ka EU”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-01-17. 
  173. ^ „Varhelji: Birači podržali promenu Ustava radi jačanja nezavisnosti pravosuđa”. N1 (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-16. 
  174. ^ „Jovanović i Grbović: SNS poražen na referendumu, kontrola izbora biće ključna”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  175. ^ „Ne davimo Beograd: Rezultati u Beogradu pokazuju da je promena moguća”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2022-01-17. 
  176. ^ „Vukadinović: Rezultati referenduma udarac za vlast”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 
  177. ^ „Milivojević: Bez pobednika na referendumu, najveći gubitnici građani”. N1 (на језику: српски). 2022-01-17. Приступљено 2022-01-17. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уставни_референдум_у_Србији_2022.&oldid=27542329”