FK Porto
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: loš stil. (maj 2019) |
FK Porto | ||||
---|---|---|---|---|
Puno ime | Futebol Clube do Porto | |||
Nadimak | Zmajevi | |||
Osnovan | 28. septembar 1893. | |||
Stadion | Stadion Dragao, Porto, Portugalija | |||
Kapacitet | 50.399 | |||
Direktor | Andre Vilas Boas | |||
Menadžer | Vitor Bruno | |||
Liga | Prva liga Portugalije | |||
2023/24. | 3. | |||
|
FK Porto (port. Futebol Clube do Porto) je portugalski profesionalni fudbalski klub iz Porta. Osnovan je 28. septembra 1893. godine, a trenutno se takmiči se u Prvoj portugalskoj ligi.
FK Porto je deo velike trojke (Três Grandes) portugalskog fudbala, zajedno sa Benfikom i Sportingom, ta dva kluba su najveći Portovi rivali. Porto je sa sedam osvojenih trofeja najuspešniji portugalski fudbalski klub u međunarodnim takmičenjima računajući dve titule prvaka Evrope, dva trofeja lige Evrope, jedan superkup Evrope i dva trofeja interkontinentalnog kupa. Uz to plavo—beli su osvojili i dva trofeja iberijskog kupa ali to takmičenje je nezvaničnog karaktera pa se ne računa u ukupan broj osvojenih trofeja. Na večnoj listi svih portugalskih klubova Porto se po ukupnom broju trofeja (86) nalazi na prvom mestu ispred Benfike (85) i Sportinga (55). Navijači kluba se nazivaju Portisti, od 2003. godine Porto svoje utakmice kao domaćin igra na stadionu Dragao. Porto se nalazi na drugom mestu po broju nastupa u grupnoj fazi UEFA Lige šampiona (ukupno 23), a ispred njega su samo španski velikani Barselona i Real Madrid (po 24). Na kraju takmičarske sezone 2018/19. Porto je zauzeo 10. mesto u rangu UEFA klubova.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Klupska istorija
[uredi | uredi izvor]Klub je osnovan 28. septembra 1893. godine Klub je osnovao portugalski trgovac vina Antonio Nikolau koji je bio inspirisan posetom Engleske i odlučio je da osnuje fudbalski klub Porto. Antonijev entuzijazam i angažman u klubu je oslabio zbog pritiska porodice, Porto je ubrzo prestao sa takmičenjem da bi ga Žoze Monteiro ponovo aktivirao 1906. godine. Prva titula stigla je 1935. godine kada je Porto završio prvi sa dva boda prednosti u odnosu na Sporting. Klub je takođe promovisao i druge sportove gimnastiku, dizanje tegova, atletiku i plivanje. Klub je odigrao prvu utakmicu protiv inostranog kluba, domaćina španske ekipe Real Fortuna 15. decembra 1907. godine. Sezona 1921—22 je obeležena zbog prvog nacionalnog takmičenja, turnir je organizovan od strane nacionalne federacije, ovaj nokaut turnir je okupio pobednike regionalnih prvenstava da bi odredio šampiona Portugalije. Porto je četiri puta uzastopno osvojio regionalnu titulu, Porto je pobedio Sporting u finalu turnira Portugalije i tako je postao prvi državni prvak.
Porto je prošao i mračan period u svojoj istoriji, najviša tačka tog perioda bila je osvajanje portugalskog kupa 1968. godine. Porto je postigao najlošije rezultate u ligi i završio je na devetom mestu. Jedan od najtragičnijih trenutaka kluba dogodio se 16. decembra 1973. godine, kada je za vreme ligaške utakmice protiv Vitorije Setubal 26-godišnji kapiten Pavao pao bez svesti na terenu i kasnije umro u bolnici.
Međunarodna afirmacija
[uredi | uredi izvor]Međunarodna takmičenja
[uredi | uredi izvor]Povratak nekadašnjeg igrača Porta i glavnog trenera Žoze Maria Pedroto kasnih 60-ih godina, u sezoni 1976—77 pokrenuo je novo poglavlje u istoriji kluba. Odgovoran za trijumf kupa 1968. godine. Na međunarodnom planu Porto je stigao do četvrtfinala Kupa pobednika kupova 1977—78, pobedivši Mančester Junajted, ali je naredne sezone u kupu evropskih šampiona pretrpeo svoj najveći poraz (6:1) od AEK Atine mada je u revanšu bilo nedovoljnih 4:1 za "zmajeve". Slaba serija nastupa u narednoj sezoni je izazvala poraze u ligaškim utakmicama i gubitkom titule.
Najveći uspesi
[uredi | uredi izvor]Nacionalni
[uredi | uredi izvor]- Prva liga Portugalije (Primeira Divisão, Primeira Liga, Campeonato Nacional)
- Prvak (30) : 1934/35, 1938/39, 1939/40, 1955/56, 1958/59, 1977/78, 1978/79, 1984/85, 1985/86, 1987/88, 1989/90, 1991/92, 1992/93, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 1998/99, 2002/03, 2003/04, 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2017/18, 2019/20, 2021/22.
- Viceprvak (29) : 1935/36, 1937/38, 1940/41, 1950/51, 1953/54, 1956/57, 1957/58, 1961/62, 1962/63, 1963/64, 1964/65, 1968/69, 1974/75, 1979/80, 1980/81, 1982/83, 1983/84, 1986/87, 1988/89, 1990/91, 1993/94, 1999/00, 2000/01, 2004/05, 2014/15, 2016/17, 2018/19, 2020/21, 2022/23.
- Prvenstvo Portugalije (Campeonato de Portugal)[1]
- Prvak (4–rekord) : 1921/22, 1924/25, 1931/32, 1936/37.
- Viceprvak (2) : 1923/24, 1930/31.
- Kup Portugalije (Taça de Portugal)
- Pobednik (20) : 1955/56, 1957/58, 1967/68, 1976/77, 1983/84, 1987/88, 1990/91, 1993/94, 1997/98, 1999/00, 2000/01, 2002/03, 2005/06, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2019/20, 2021/22, 2022/23, 2023/24.
- Finalista (14) : 1952/53, 1958/59, 1960/61, 1963/64, 1977/78, 1979/80, 1980/81, 1982/83, 1984/85, 1991/92, 2003/04, 2007/08, 2015/16, 2018/19.
- Superkup Portugalije (Supertaça Cândido de Oliveira)
- Pobednik (24–rekord) : 1981, 1983, 1984, 1986, 1990, 1991, 1993, 1994, 1996, 1998, 1999, 2001, 2003, 2004, 2006, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2018, 2020, 2022, 2024.
- Finalista (10) : 1979, 1985, 1988, 1992, 1995, 1997, 2000, 2007, 2008, 2023.
- Liga kup Portugalije (Taça da Liga)
- Pobednik (1) : 2022/23.
- Finalista (4) : 2009/10, 2012/13, 2018/19, 2019/20.
Međunarodni
[uredi | uredi izvor]- Kup evropskih šampiona / Liga šampiona[2] (Liga dos Campeões da UEFA)
- Kup UEFA / Liga Evrope[3] (Liga Europa da UEFA)
- Kup pobednika kupova (Taça dos Clubes Vencedores de Taças)
- Finalista (1) : 1983/84.
- Superkup Evrope / UEFA superkup[4] (Supercopa da UEFA)
- Pobednik (1) : 1987.
- Finalista (3) : 2003, 2004, 2011.
- Interkontinentalni kup (Copa Intercontinental)
- Pobednik (2) : 1987, 2004.
Regionalni
[uredi | uredi izvor]- Iberijski kup[5] (Taça Ibérica)
- Pobednik (2–rekord) : 1935, 2019.[6]
- Prvenstvo okruga Porto (Campeonato do Porto)
- Prvak (30–rekord) : 1914/15, 1915/16, 1916/17, 1918/19, 1919/20, 1920/21, 1921/22, 1922/23, 1923/24, 1924/25, 1925/26, 1926/27, 1927/28, 1928/29, 1929/30, 1930/31, 1931/32, 1932/33, 1933/34, 1934/35, 1935/36, 1936/37, 1937/38, 1938/39, 1940/41, 1942/43, 1943/44, 1944/45, 1945/46, 1946/47.
- Viceprvak (1) : 1913/14.
- Kup časti Porta / Kup FS okruga Porto (Taça de Honra / Associação de Futebol do Porto)
- Pobednik (14–rekord) : 1915/16, 1916/17, 1947/48, 1956/57, 1957/58, 1959/60, 1960/61, 1961/62, 1962/63, 1963/64, 1964/65, 1965/66, 1980/81, 1983/84.
- Kup Žoze Monteiro da Košta (José Monteiro da Costa Cup)
- Pobednik (5–rekord) : 1911, 1912, 1914, 1915, 1916.
- Finalista (1) : 1913.
- Kup severne unije (Taça União do Norte)
- Pobednik (1) : 1912/13.
- Trofej veka (Troféu O Século)
- Pobednik (1) : 1939.
- Kup severa Portugalije (Taça do Norte de Portugal)
- Pobednik (3) : 1967/68, 1970/71, 1971/72.
- Trofej municipaliteta Melgaso (Troféu do Município de Melgaço)
- Pobednik (1) : 2001.
- Kup banke Espirito Santo–BES (Copa BES)[7]
- Pobednik (5) : 2003/04, 2004/05, 2006/07, 2007/08, 2008/09.
- Trofej grada Gimaraisa (Troféu Cidade de Guimarães)
- Pobednik (2) : 2016, 2017.
Sva finala međunarodnih kupova za Porto
[uredi | uredi izvor]Kup evropskih šampiona / Liga šampiona
1986/87. | Porto | 2-1 | Bajern Minhen |
2003/04. | Porto | 3-0 | Monako |
1983/84. | Juventus | 2-1 | Porto |
2002/03. | Porto | 3-2[8] | Seltik |
2010/11. | Porto | 1-0 | Braga |
Superkup Evrope / UEFA superkup
1987. | Ajaks | 0-1, 0-1 | Porto |
2003. | Milan | 1-0 | Porto |
2004. | Porto | 1-2 | Valensija |
2011. | Barselona | 2-0 | Porto |
1987. | Porto | 2-1[9] | Penjarol |
2004. | Porto | 0-0 (8-7)[10] | Onse Kaldas |
Najveći uspesi FK Porto B
[uredi | uredi izvor]Nacionalni
[uredi | uredi izvor]- Druga liga Portugalije (Segunda Liga)
- Prvak (1) : 2015/16.
- Viceprvak (1) : 2013/14.
- Prvenstvo rezervnih timova (Liga Intercalar)
- Prvak (1) : 2008/09.
Međunarodni
[uredi | uredi izvor]- Međunarodni kup Premijer lige (Copa Internacional de Premier League)
- Pobednik (2) : 2016/17, 2017/18.
- Finalista (1) : 2014/15.
- VFF kup (Copa de Federação de Futebol do Vietnã)
- Pobednik (1) : 2004.
Najveći uspesi mladog tima FK Porto
[uredi | uredi izvor]Nacionalni
[uredi | uredi izvor]- Prva juniorska liga Portugalije (Campeonato Português Juniores de Futebol)
- Prvak (23) : 1952/53, 1963/64, 1965/66, 1968/69, 1970/71, 1972/73, 1978/79, 1979/80, 1980/81, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1986/87, 1989/90, 1992/93, 1993/94, 1997/98, 2000/01, 2006/07, 2010/11, 2014/15, 2015/16, 2018/19.
Međunarodni
[uredi | uredi izvor]- UEFA Liga mladih[11] (Liga Jovem da UEFA)
- Pobednik (1) : 2018/19.
- FIFA kup mladih (Blue Stars/FIFA Youth Cup)
- Pobednik (1) : 2011.
- Međunarodni turnir do 19 – Belincona
- Pobednik (2) : 1993, 2005.
Stadion
[uredi | uredi izvor]Tereni kluba
[uredi | uredi izvor]Prvi teren kluba bio je Kampo da Rainja (Kraljičin teren) otvoren 1906. godine na utakmici protiv Boaviste. Zemljište je imalo kapacitet za 600 ljudi, uključujući VIP tribinu, teretanu, svlačionice i bar. Do 1911. godine Kraljičin teren je postao premalen za posećenost, Kraljičin teren je bio u vlasništvu gradskog hortikulturnog društva. Klub je 1911. godine obavešten da teren treba da se proda za izgradnju fabrike, klub je tražio novo zemljište i iznajmio je teren u blizini Konstatucione ulice za godišnju naknadu od 350 dolara. Takođe ni ovaj teren nije imao dovoljno kapaciteta za sve veću publiku koja je dolazila na utakmice.
Godine 1933. Porto je odobrio plan za izgradnju novog stadiona koji bi odgovarao zahtevima većeg broja posetilaca, ali je projekat krenuo napred sa kupovinom 48.000 kvadratnih metara zemljišta na istočnoj strani grada.Stadion su dizajnirali portugalske arhitekte Oldemir Carnero i Aries de sea, izgradnja stadiona je poznata kao stadion Antas. Stadion je otvoren 28. maja 1952. godine. Početni raspored stadiona imao je otvoreni istočni sektor, koji je zatvoren 1976. godine izgradnjom dvoslojnog štanda koji je povećao kapacitet na 70.000. Godine 1986. završeni su radovi na snižavanju terena i izgradnju dodatnog sloja na mestu atletike i biciklističke staze.
Dodeljivanje prava na UEFA Euro 2004 Portugalu 1999. godine, bila je savršena prilika za Porto da se preseli u moderniji, funkcionalniji i komforniji stadion, u skladu sa zahtevima visokog međunarodnog fudbala. Klub je odlučio da izgradi potpuno novi teren i izabrao lokaciju koja se nalazi nekoliko stotina metara jugoistočno od Estadio das Antas.
Projekat je naručen portugalskom arhitekti Manuelu Salgadu, a izgradnja je trajala dve godine po ceni od 98 miliona evra. Najveći broj zvaničnih mečeva zabeležen je 21. aprila 2004. godine, kada je 50.818 ljudi gledalo da je Porto odigrao protiv Deportivo La Korunje bez golova, za prvi deo polufinala UEFA lige šampiona 2003/04. Iz bezbednosnih razloga, njegov trenutni kapacitet je ograničen na 50,431.
Svoje domaće utakmice Porto igra na stadionu Dragao (srp. Стадион Змаја) u Portu. Stadion je sagrađen kao zamena starom Portovom stadionu Antas i kao mesto održavanja utakmica Evropskog prvenstva 2004., a svečano je otvoren 16. novembra 2003. Kapacitet stadiona je 50.399 sedećih mesta.
Zlatne godine sa Žozeom Morinjom (2002—2004)
[uredi | uredi izvor]Žoze Morinjo je portugalski fudbalski trener i bivši fudbaler, Morinjo je prešao u trenerske vode, jer nije bio zadovoljan svojom igračkom karijerom. Radio je kao pomoćni trener u početku trenerske karijere, bio je trener u Benfici i Leiriji gde je postizao uspešne rezultate, da bi 2002. godine došao u Porto kao glavni trener. Žoze je dosta toga naučio od Bobija Robsona bio je njegov prevodilac, radio je sa njim u Sportingu, kad je došao u Porto ubrzo je krenulo osvajanje trofeja. Osvojio je portugalsku ligu, kup i kup UEFA 2003. godine. Veliki uspeh je postigao naredne 2004. godine kada je osvojio nacionalni superkup potom po drugi put je osvojio prvenstvo, na kraju je osvojio i najvažnije takmičenje evropskog fudbala, Ligu šampiona.
Prodaja igrača
[uredi | uredi izvor]Od kad je Porto osvojio Ligu šampiona u sezoni 2003/04. godine, klub je samo na prodaju igrača zaradio oko 720 miliona evra. Paulo Fereira, Deko, Rikardo Karvaljo, Maniš, Nuno Valente, Derlei, Žoze Bosingva, Pepe, Anderson, Rikardo Kvarežma, Lučo Gonzalez, Lisandro Lopez, Bruno Alves, Raul Meireles, Radamel Falkao, Halk, Hames Rodrigez, Žoao Motinjo, Nikolas Otamendi, Eder Militao, Aleks Sandro, Elijakvim Mangala, Huan Iturbe, Fernando, Danilo, Džekson Martinez itd, to su sve igrači koju su za velike cifre napustili Porto. Porto je postao poznat klub po prodaji talentovanih igrača, od kad su osvojili Ligu šampiona. Uprava kluba je ulagala u skaut službu i pokazalo se kao odličan rezultat, dovodili su igrače za manju cifru, da bi ih prodali za mnogo veću cifru.
Rekordi
[uredi | uredi izvor]Igrači i njihovi rekordi
[uredi | uredi izvor]Bivši odbrambeni igrač Žoao Pinto drži rekord za većinu odigranih utakmica na svim takmičenjima (587) i primeira liga (407), dok je bivši golman Vitor Baija imao najviše nastupa u međunarodnim takmičenjima (99), Baija je najzastupljeniji igrač koji je osvojio 25 trofeja tokom karijere u Portu. Portugalski napadač Fernando Gomeš je najbolji strelac kluba, postigao je najviše golova u ligi (288). Rekordni strelac u evropskim takmičenjima Porta je Radamel Falkao sa 22 postignuta gola.
Muzej
[uredi | uredi izvor]Klupski muzej
[uredi | uredi izvor]Muzej fudbalskog kluba Porto je otvoren 28. septembra 2013. godine povodom 120 godišnjice kluba. Muzej uključuje kafić, klubske trofeje, dresove i prostor za privremene izložbe. Muzej zauzima površinu od 8.000 kvadratnih metara, u muzeju se prikazuju istorijski događaji i utakmice kroz istoriju kluba. Muzej obuhvata sve karakteristike 21. veka, kompanija EDIGMA je razvila rešenja za ovaj projekat. U muzeju se nalaze multi tač ekrani velikog formata i multi tač video zidovi. Muzej je dobio godišnju nagradu za inovacije i kreativnost u maju 2015. godine.
Rivali
[uredi | uredi izvor]Najveći rivali Fudbalskom kluba Porta su Benfika i Sporting, oni proizilaze iz istorijskog, političkog, ekonomskog i kulturnog sukoba između gradova Porta i Lisabona, gde su osnovana dva kluba. Ovaj rivalitet je postao intenzivniji tokom proteklih decenija, posebno otkako je Pinto da Kosta preuzeo predsedničko mesto Porta 1982. godine. Za Porto, rivalstvo sa Benfikom je najjače i najstrastvenije, prva utakmica između Benfike i Porta je održana 28. aprila 1912. godine i završena je pobedom Benfike. Prva utakmica između Porta i Sportinga je održana 30. novembra 1919. godine, klub takođe ima rivalstvo sa gradskim rivalom Boavistom.
Porto kanal
[uredi | uredi izvor]Prenos utakmica
[uredi | uredi izvor]Porto kanal je televizijski kanal koji je vlasništvu i pod kontrolom uprave Porta, koji emituje širok, regionalni i klupski sadržaj putem satelita. Programi kanala uključuju prenos uživo domaćih utakmica prvog tima i omladinskih fudbalskih timova, kanal je osnovan 2006. godine, partnerstvo sa Portom je počelo od 2011. godine. Od jula 2015. godine kanal je kupljen i integrisan klubu. Klub takođe izdaje zvanični mesečni časopis koji objavljuje članke i izjave igrača i druge sadržaje vezane za klub.
Porto posle odlaska Morinja
[uredi | uredi izvor]Uspesi koje je Morinjo doneo Portu podigle su reputaciju igračima, kao što su Deko, Rikardo Karvaljo i Paulo Fereira. Sledeća sezona Porta je bila katastrofalna, Porto je u toku jedne sezone promenio tri trenera: Luiđija del Nerija, Viktora Fernandeza i Žozea Kušeira. Pod fernandezom Porto je osvojio interkontinentalni kup, ali je izgubio Superkup UEFA 2004. godine od Valensije i prerano je bio eliminisan u kupu Portugalije. Porto je izgubio titulu od Benfike za tri poena razlike, tokom ovog perioda Porto je bio umešan u korupcijski skandal Apito Dourado. 2005-2006. godine Porto je angažovao holandskog trenera Ko Adriansea da reorganizuje tim i vrati klub na vrh portugalskog fudbala.Njegova taktička disciplina i dovođenje novih igrača doveli su klub ne samo da ponovo osvoji ligu, već i da osvoje kup Portugalije. Međutim domaći uspeh nije prešao u Ligi šampiona, pošto je Porto završio na dnu svoje grupe.
Trenutni sastav
[uredi | uredi izvor]Od 17. septembra 2024.
|
|
Igrači na pozajmici
[uredi | uredi izvor]
|
|
Rezervisti
[uredi | uredi izvor]
|
|
Stručni štab
[uredi | uredi izvor]Pozicija | Imena trenera |
---|---|
Glavni trener | Vitor Bruno |
Pomoćni treneri | Nuno Piloto |
Treneri golmana | Diogo Almeida |
Fitnes treneri | Oskar Todžo |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Takmičenje je preteča Kupa Portugalije, igrano između 1921/22. i 1937/38.
- ^ „Istorija Lige šampiona”. Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija (UEFA).
- ^ „Istorija UEFA kupa i lige Evrope”. Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija (UEFA).
- ^ „Istorija Superkupa Evrope”. Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija (UEFA).
- ^ Takođe se zove i Iberijski superkup, a igrali su prvaci ili osvajači kupova Portugala i Španije za nezvaničnu titulu najbolje ekipe Pirinejskog poluostrva. Održavano je povremeno, konkretno 1935, 1983, 1991, 2000, 2005. i 2019. godine.
- ^ Umesto tradicionalnog meča, 2019. godine održan je turnir na kojem su učestvovala dva portugalska prvoligaša Porto i Portimonense i dva člana španske fudbalske elite Hetafe i Real Betis. Takmičenje je nosilo naziv Liga Portugal Copa Ibérica.
- ^ Turnir na kojem su učestvovali najtrofejniji klubovi Portugalije Porto, Benfika i Sporting Lisabon.
- ^ Porto trijumfovao nakon produžetaka.
- ^ Porto trijumfovao nakon produžetaka.
- ^ Porto trijumfovao nakon izvođenja penala.
- ^ „Istorija Lige mladih”. Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija (UEFA).