Fosforasta kiselina
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC nazivs
Fosfitna kiselina
hidridodihidroksidooksidofosfit | |
| Drugi nazivi
fosforasta kiselina
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.033.682 |
| MeSH | Phosphorous+acid |
| RTECS | SZ6400000 |
| Svojstva | |
| H3PO3 | |
| Molarna masa | 82,00 g/mol |
| Agregatno stanje | bezbojna čvrsta supstanca |
| Gustina | 1,65 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 70.1 °C |
| Tačka ključanja | razlaže se |
| meša se | |
| Struktura | |
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | tetraedar |
| Opasnosti | |
| Glavne opasnosti | iritira kožu |
| R-oznake | R22-R35 |
| S-oznake | S26-S36/37/39-S45 |
| NFPA 704 | |
| Srodna jedinjenja | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Fosforasta (fosfitna) kiselina, H3PO3, je bezbojna kristalna supstanca koja se dobro rastvara u vodi. Pripada grupi diprotonskih kiselina (iako sadrži 3 vodonikova atoma), i kao takva gradi dva različita tipa soli: fosfite i hidrogenfosfite.[1]
Pri zagrevanju se iz 4 mola ove kiseline dobijaju fosfin i fosforna kiselina. Fosforasta kiselina ima izaraženije redukcione osobine.
Fosfiti natrijuma, NaHPHO3 i Na2PHO3 могу да се користе као антисептици. У реакцији са слабим база показује киселу реакцију.
Извори[uredi | uredi izvor]
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
