Hipofosforasta kiselina

Hipofosforasta kiselina

Nazivi
IUPAC nazivs Fosfinska kiselina dihidridohidroksido- oksidofosfor
Identifikacija
ECHA InfoCard	100.026.001
MeSH	Hypophosphorous+acid
Svojstva
Hemijska formula	H3PO2
Molarna masa	66,00 g/mol
Gustina	1,274 g/cm³, течност
Tačka topljenja	26.5 °C (299,5 K)
Tačka ključanja	106 °C (379 K) decomp.
Rastvorljivost u vodi	pomešljiva
Kiselost (pKa)	1.2
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	pseudo-tetraedarna
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	not listed
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije

Hipofosforasta kiselina je fosforova kiseonična kiselina i vrlo jako redukciono sredstvo formule H₃PO₂. Neorganski hemičari ovu kiselinu zovu upravo tako (takođe „HPK") iako je IUPAC-ovo ime dihidridohidroksidooksidofosfor ili samo fosfinska kiselina. Ona je bezbojno jedinjenje koje se brzo topi, rastvara u vodi, dioksanu i alkoholima. Formula za hipofosforastu kiselinu je obično H₃PO₂ ali malo detaljniji zapis bi bio HOP(O)H₂ koji pokazuje jednobazni karakter. Soli ove kiseline su fosfinati (hipofosfiti).

HOP(O)H₂ postoji zajedno sa manjim tautomerom HP(OH)₂. Ponekad je taj tautomer tumačen kao hipofosforasta kiselina a glavni kao fosfinska kiselina.

Inače, hipofosforastoj kiselini pripada anhidrid fosfor(III)-oksid. Glavna kiselina u ovoj grupi je fosforasta kiselina.

Dobijanje

Industrijski, ova kiselina se dobija u dva koraka. Hipofosfiti alkalnih metala i zemnoalkalnih metala se dobijaju delovanjem fosfora sa rastvorom određenog hidroksida, npr. Ca(OH)₂.

P₄ + 3OH⁻ + 3H₂O → 3H₂PO₂⁻ + PH₃

Čista kiselina se priprema delovanjem jakih kiselina na hipofosfitne soli.

H₂PO₂⁻ + H⁺ → H₃PO₂

Alternativno, H₃PO₂ se dobija oksidacijom fosfina sa jodom u vodi.

PH₃ + 2I₂ + 2H₂O → H₃PO₂ + 4I⁻ + 4H⁺

Hipofosforasta kiselina je obično dostupna u obliku 50% rastvora.

Primena

Hipofosforasta kiselina se koristi u pravljenju farmaceutskih proizvoda, obezbojavanju polimera i u dobijanju plemenitih ili negvozdenih metala. Glavna upotreba joj je u neelektronom popločavanju. Drugim rečima, u izbacivanju odabranih metalnih premaza na osetljivim površinama. U organskoj hemiji, H₃PO₂ je najbolje znana po redukciji diazonijumskih soli pretvaranjem ArN₂⁺ u Ar-H. Kada je u diazotovanom koncentrovanom rastvoru hipofosforaste kiseline aminski supstituent, on se može ukloniti iz arena, uglavnom alkil-arena.

Neorganski i organski derivati

Razni derivati su poznati kod dva vodonikova atoma direktno vezana za fosfor jer mogu biti zamenjeni raznim organskim grupama. Ovi derivati su poznati pod nazivom fosfinskih kiselina a njihove soli pod nazivom fosfinata. Na primer, formaldehid i H₃PO₂ reaguju da bi dali (HOCH₂)₂PO₂H. Proizvod reakcije je srodan onom kod dodavanja tiola i HCN aldehidima. Slično tome, dodaje se na Majklove primaoce, npr. sa akrilamidom daje H(HO)P(O)CH₂CH₂C(O)NH₂.

Par kompleksa metala su nastali od H₃PO₂ a jedan primer je Ni(O₂PH₂)₂.

Literatura

• ChemicalLand21 Listing
• D. E. C. Corbridge "Phosphorus: An Outline of its Chemistry, Biochemistry, and Technology" Elsevier: Amsterdam. (5th изд.). ISBN 978-0-444-89307-9. .
• V. V. Popik, A. G. Wright, T. A. Khan, J. A. Murphy "Hypophosphorous Acid" in Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis (Ed: L. Paquette) 2004, J. Wiley & Sons, New York. . doi:10.1002/047084289.  .
• D.W.Rich, M.C. Smith, Electroless Deposition of Nickel, Cobalt & Iron. IBM Corporation, Poughkeepsie, NY(1971)