Hronologija SFRJ i SKJ januar 1990.
.svg)
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Savez komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku januara meseca 1990. godine.
| ← decembar '89. | Hronologija SFRJ i SKJ tokom 1990. | februar → | ||||||||||||||||||||||||||||
| P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Događaji[uredi | uredi izvor]
1. januar[uredi | uredi izvor]
- Stupio na snagu početak programa ekonomskih reformi Ante Markovića, predsednika Saveznog izvršnog veća — čime je denominiran jugoslovenski dinar pa je 10.000 dinara postalo 1 novi dinar. U skladu ovih reformi građanima je omogućeno da mogu slobodno kupovati stranu valutu u bankama, po kursu 7 dinara za nemačku marku; omogućene su strane investicije; cene i plate zamrznute na šest meseci i predviđeno zatvaranje nerentabilnih firmi.
- Narodna banka Jugoslavije, u skladu sa savezni ekonomskim reformama izdala nove denominirane novčanice apoena od 50 i 200 dinara, koje su zamenile dotadašnje novčanice od apoena od 500.000, odnosno 2.000.000 dinara, koja su izdate 1989. godine. Na novčanici od 50 dinara nalazile su se slike spomenika — na prednjoj strani spomenik „Revoliciji“ na Kozari, a na zadnjoj strani spomenik „Palim borcima“ na Tjentištu (novčanica je bila u opticaju do juna). Na novčanici od 200 dinara nalazile su se takođe slike spomenika — na prednjoj strani spomenik „Revoliciji“ na Kozari, a na zadnjoj strani spomenik „Prekinut let“ u Kragujevcu (novčanica je bila u opticaju do 1991).[1]
5. januar[uredi | uredi izvor]
- U Duvnu od 3. do 5. januara održane masovne demonstracije građana na kojima je zahtevano obustavljanje gradnje atomskog akceleratora u sklopu Tvornice kablova Duvno, koji je planiralo da izgradi preduzeće „Energoinvest“ iz Sarajeva. Ekološki protest, zbog navodne radijacije i štetnosti po zdravlje ljudi, u kome su pored građana Duvna, učestvovali i stanovnici okolnih gradova Livna, Posušja i Mostara, pretvorio se tokom 4. i 5. januara u političke demonstracije tokom kojih su demolirane prostorije Opštinskog komiteta Saveza komunista i Skupštine opštine. Iako je još nakon prvog protesta rukovodstvo fabrike kablova odustalo je od izgradnje akceleratora, protesti su nastavljeni, a ekološka parola „Duvno neće Černobil”, zamenjena je parolama „Nećemo ćirilicu” i „Nećemo ruski”, kao i zahtevima za smenu određenih opštinskih funkcionera i direktora lokalnih preduzeća. Traženo je takođe i vraćanje starog naziva grada (Tomislavgrad)[a] i zaustavljanje „zapostavljanja” većinskog hrvatskog stanovništva u lokalnoj vlasti. Vlast SR Bosne i Hercegovine okarakterisala je ove demonstracije kao „nacionalističke“.[2][3][4][5]
6. januar[uredi | uredi izvor]
- U Novoj Pazovi, u dvorani bioskopa „Sutjeska“, održana Osnivačka skupština Srpske narodne obnove (SNO), koja je nastala iz Društva „Sava“, formiranog 1987. godine. Na skupu se zahtevalo uvođenje monarhije sa dinastijom Karađorđević i rehabilitacija četničkog pokreta. Za predsednika Srpske narodne obnove izabran je Mirko Jović, a pored njega u rukovodstvu stranke su bili — Vuk Drašković, Ilija Gligorejević, Žarko Gavrilović i Milimir Đuričić, kao potpredsednici i Aleksandar Spasić, kao generalni sekretar. Drašković je u martu napustio stranku i formirao Srpski pokret obnove (SPO).[1] Skup u Novoj Pazovi ocenjen je kao nacionalistički i naišao je na oštre kritike rukovodstva tada vladajućih društveno-političkih organizacija — Predsedništva Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine, Predsedništva Pokrajinske konferenije SSRN Vojvodine, Predsedništva Centralnog komiteta SK Srbije i Predsedništva Savezne konferencije SSRN Jugoslavije.[6][7]
7. januar[uredi | uredi izvor]
- U selu Jasenica, na Grmeču, održan narodni zbor u znak sećanja na smotru jedinica Četvrte krajiške divizije, koju je u ovom mestu 7. januara 1943. izvršio Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito. Na narodnom zboru govorio je član Predsedništva CK SKJ i predsednik Komiteta Organizacije SK u JNA admiral Petar Šimić.[8]
9. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana sednica Saveznog odbora Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije (SUBNOR) na kojoj su borci Jugoslavije uputili poruku delegatima predstojećeg 14. vanrednog kongresa SKJ, u kojoj se između ostalog predlagalo da „Savez komunista u vremenu krize jednog modela socijalizma pokaže da je moguć drugačiji model demokratskog socijalizma utemeljen na principima pravne države, političkom pluralizmu, punom poštovanju prava i sloboda građana, bez monopola SK, relanijoj tržišnoj ekonomiji i samopupravljanju”. Savezni odbor SUBNOR osudio je nedavno promovisanje nacionalističkih stranaka, a pre svega — Srpske narodne obnove, Hrvatske demokratske zajednice i Slovenačkog demokratskog saveza.[9]
- U Zagrebu održana izborna sednica novog saziva Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Hrvatske (SSRN), na kojoj je za predsednika Republičke konferencije izabran Željko Mažar, a za sekretara Marinko Panić.[10]
10. januar[uredi | uredi izvor]
- U Titogradu ispred zgrade Skupštine SR Crne Gore u prisustvu oko 10.000 ljudi održana „Velika svenarodna skupština” — skup posevećen prvoj godišnjici „antibirokrastkih” demonstracija tokom kojih je smenjeno tadašnje državno-partijsko rukovodstvo SR Crne Gore. Na skupu su između ostalih govorili — general u penziji Radojica Nenezić i predsednik Predsedništva CK SK Crne Gore Momir Bulatović.[11][12]
11. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu žiri za dodelu „Ninove nagrade“ za 1989. saopštio da je njen dobitnik Vojislav Lubarda za roman Vaznesenje. Ovogodišnji žiri sačinjavali su — predsednik Borislav Mihajlović Mihiz i članovi Novak Kilibarda, Svetozar Koljević, Božo Koprivica, Igor Mandić, Branko Popović i Gojko Tešić.[13]
16. januar[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani održana sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Slovenije na kojoj je podržan predlog Deklaracije za 14. vanredni kongres SKJ i predloženo delegatima SK Slovenije da na Kongresu podrže program nužnih mera za demokratske reforme. Istaknuto je i da se CK SKS zalaže da se na teritoriji čitave SFRJ odmah osiguraju sva ljudska prava i slobode, da se donese Zakon o slobodi političkog udruživanja i novi Zakon o izborima koji bi morao osigurati neposredne, opšte i tajne izbore na kojima bi ravnopravno učestvovali svi politički subjekti. Takođe, rukovodstvo CK SKS istaklo je stav da se zalaže da se Savez komunista Jugoslavije do kraja 1990. preobrazi u „savez političkih subjekata”, koji bi uključivao samostalne organizacije, koje deluju u federalnim jedinicama, kao i predlog da se na predstojećem kongresu iz Statuta SKJ izbrišu odredbe o demokratskom centralizmu.[14]
18. januar[uredi | uredi izvor]
- U Domu JNA u Beogradu održana sednica Komiteta Organizacije Saveza komunista u JNA na kojoj su u sklopu priprema za predstojeći Kongres usvojeni stavovi da će se delegati OSK u JNA na Kongresu zalagati za jedinstvenu Jugoslaviju i njen federativni sistem i za demokratsko socijalističko uređenje. Admiral Petar Šimić, predsednik Komiteta OSK u JNA istakao je da neće odustati od ideje komunizma, ali da će poštovati volju većine na Kongresu.[15]
19. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu održana 30 sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ) na kojoj je usvojen nacrt Rezolucije 14 vanrednog kongresa, kao i nacrti Rezolucije o Kosovu i Rezolucije o dobrosusedskim odnosima, položaju i pravima jugoslovenskih naroda koji kao nacionalne manjine žive u susednim zemljama. Na sednici su takođe su usvojene određene kadrovske i organizaciono-tehničke pripreme za predstojeći Kongres. Prema utvrđenom redosledu za najviše funkcije u Savezu komunista — novi predsednik CK SKJ trebao je biti iz SK Slovenije, a sekretar Predsedništva CK SKJ iz SK Vojvodine. Bila je ovo poslednja sednica Centralnog komiteta SKJ, izabranog na Trinaestom kongresu SKJ, ali i zvanično poslednja sednica CK SKJ, pošto je na Kongresu došlo do raspada Saveza komunista.[b][17][18]
20. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu u velikoj dvorani „Sava centra“ pod sloganom Za demokratski socijalizam i Jugoslaviju počeo Četvrnaesti vanredni kongres Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), kome je prisustvovalo 1.601 delegat. Nakon duže rasprave na plenarnoj sednici oko redosleda dnevnog reda i načina izglasavanja kongresne Deklaracije, dotadašnji predsednik Predsedništva CK SKJ Milan Pančevski podneo je Referat Savez komunista Jugoslavije i društvena reforma. Dalji rad Kongres je nastavio u tri komisije — Komisiji za privrednu reformu, Komisiji za reformu političkog sistema i Komisiji za preobražak Saveza komunista Jugoslavije.[19][20][1]
21. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu drugog dana Četvrnaestog vanrednog kongresa SKJ rad je nastavljen po komisijama, gde su tokom čitavog dana vođene polemičke rasprave. U Komisiji za preobražaj SKJ vođena je polemika oko predloga za promenu naziva SKJ, dok su u Komisiji za reformu političkog sisitema i Komisji za privrednu reformu oživeli raniji sukobi i razmimoilaženja predstavnika SK Srbije i SK Slovenije, oko međusobne privredne blokade.[21] Odlukom radnog Predsedništva kongresa, a na predlog delegata SK Slovenije, odlučeno je da dalji rad Kongres nastavi na plenarnoj sednici.[22]
24. januar[uredi | uredi izvor]
- U SAP Kosovo od 24. januara do 2. februara izbili albanski protesti, koje su se kasnije pretvorile u oružane demonstracije i sukobe sa pripadnicima milicije u kojima je bilo i mrtvih. Protesti su započeli 24. januara u Prišini, ispred zgrade Pokrajisnkog komiteta SK Kosova, sa zahtevima — ukidanje vanrednog stanja, oslobođenje Azema Vlasija, ostavka celokupnog rukovodstva Pokrajine i slobodni izbori. Na protestima je učestvovalo oko 40.000 ljudi albanske nacionalnosti, među kojima i studenti Prištinskog univerziteta.[20][1]
26. januar[uredi | uredi izvor]
- U Peći i Titovoj Mitrovici izbili oružani sukobi između pripadnika milicije i naoružanih albanskih demonstranata. Istog dana održane su i velike albanske demonstracije u Podujevu.
27. januar[uredi | uredi izvor]
- U oružanim sukobima pripadnika milicije i naoružanih albanskih demonstranata poginulo četvoro ljudi u Orahovcu, a jedan u Peći. Istog dana održane su i velike albanske demonstracije u Suvoj Reci i Gnjilanu.
- U Zagrebu održane demonstracije oko 10.000 studenata Zagrebačkog sveučilišta, koji su protestovali protiv inflacije i pada životnog standarda.
28. januar[uredi | uredi izvor]
- Izvršno veće SAP Kosova i Pokrajinski komitet SK Kosova izdali zajedničko saopštenje u kojem se ocenjuje — da stanje u Pokrajini poprima dramatične tokove i da ima najava nemira širih razmera.[20]
31. januar[uredi | uredi izvor]
- U oružanim sukobima na Kosovu, poginulo petoro ljudi — u Orahovcu, Podujevu i Lipljanu.
- U Beogradu se oko ponoći ispred zgrade Skupštine SFRJ okupili studenti Beogradskog univerziteta sa parolama — Ne damo Kosovo, Idemo na Kosovo i dr.[20]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Referendum za promenu naziva grada održan je 12. avgusta 1990.
- ^ Pokušaj oživljavanja SKJ desio se na neuspeloj 31 sednici CK SKJ održanoj 30. marta 1990, ali njoj nisu prisustvovali delegati SK Slovenije, kao ni većina delegata SK Hrvatske i SK Makedonije, zbog čega se odustalo od daljih pokušaja.[16]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Bilić 2005, str. 84.
- ^ „Protestni zbor mještana Duvna, Livna, Posušja i Mostara: Duvno neće Černobil”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 4. 1. 1990. str. 4.
- ^ „Duvno: Akcelerator zaustavljen na ulici”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 5. 1. 1990. str. 4.
- ^ „Treći dan masovnog ekološkog protesta u Duvnu: Mineri u „bunkeru””. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 6. 1. 1990. str. 4.
- ^ „Duvno: Kako se ekološki miting pretvorio u političko presuđivanje — Narodni zbor ili prijeki sud?”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 7. 1. 1990. str. 14—15.
- ^ „Uvijek se znalo tko su rodoljubi, a tko izdajnici”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 1. 1990. str. 6.
- ^ „Žalosno događanje u Novoj Pazovi”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 1. 1990. str. 32.
- ^ „Narod neće zapad”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 8. 1. 1990. str. 3.
- ^ „Poruka boraca 14. kongresu SKJ: Moguće je i bolje”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 10. 1. 1990. str. 5.
- ^ „Fronta bez članstva?”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 11. 1. 1990. str. 4.
- ^ „Crnogorski „burevjesnik” uzdrmao Evropu”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 11. 1. 1990. str. 32.
- ^ „45 minuta čojstva i junaštva”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 14. 1. 1990. str. 12—13.
- ^ „NIN-ova nagrada Vojislavu Lubardi”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 12. 1. 1990. str. 6.
- ^ „Što CK SK Slovenije predlaže 14. kongresu: SKJ — savez saveza!”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 17. 1. 1990. str. 5.
- ^ „Komitet Organizacije SKJ u JNA: Jedinstvena Jugoslavija”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 19. 1. 1991. str. 3.
- ^ „Centralni komitet SK Jugoslavije: Ni plenuma ni kvoruma”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 31. 3. 1990. str. 5.
- ^ „U predvečerje kongresa SKJ — Posljednji plenum”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 19. 1. 1990. str. 2.
- ^ „Posljednja sjednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije ovog saziva: Kongres može početi”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 20. 1. 1990. str. 4—5.
- ^ „U Beogradu u "Sava centru" počeo 14. izvanredni kongres Saveza komunista Jugoslavije: Polemički start”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 21. 1. 1990. str. 2—9.
- ^ a b v g Hronologija 2002, str. 9.
- ^ „Drugi dan 14. izvanrednog kongresa Saveza komunista Jugoslavije: Strah od promjena”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 22. 1. 1990. str. 2—7.
- ^ „Radno Predsjedništvo odlučlo: Nastavak u — plenumu”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 22. 1. 1990. str. 32.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hronologija 1990—1995. Banja Luka: Dokumentacioni centar Republike Srpske. 2002. COBISS.SR 71272457
- Moderna srpska država 1804—2004 hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
- Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National security and the future. Zagreb: St. George Association / Udruga sv. Jurja. VI: 73—184.
.svg){kind=small}
