Četvrta zemaljska konferencija KPJ

Četvrta zemaljska konferencija KPJ
Simbol komunizma
Datum(i)	24—25. decembar 1934.
Trajanje	dva dana
Lokacija	Ljubljana, Kraljevina Jugoslavija
Prethodno	Treća zemaljska konferencija
Sledeće	Peta zemaljska konferencija
Učesnici	11 delegata
Organizator	Komunistička partija Jugoslavije

Četvrta zemaljska konferencija Komunističke partije Jugoslavije održana je 24. i 25. decembra 1934. u Ljubljani u Trdinovoj ulici br. 8, u stanu Ane Ziherl, majke Borisa Ziherla. Konferenciji je prisustvovalo osam delegata partijskih organizacija iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Dalmacije, Crne Gore i tri delegata u ime Centralnog komiteta KPJ (Kamilo Horvatin, Blagoje Parović i Karlo Hudomalj).

Rad Konferencije

Na Konferenciji su razmatrana osnovna pitanja partijske politike i delatnosti, posebno iskustva iz partijskog rada i borbe nakon upostavljanja Šestojanuarske diktature 1929, izvršena kritička analiza aktivnosti KPJ, političkih grešaka i sektaških previranja između 1929. i 1931, kao i grešaka i slabosti Privremenog rukovodstva i Centralnog komiteta KPJ. Bile su usvojene rezolucije o radu u sindikatima, na selu, među nacionalno obespravljenim masama, s omladinom, o partijskoj štampi i literaturi i o borbi protiv imperijalističkog rata.

Ocenivši da se kriza Šestojanuarskog režima sve više produbljuje i da se među građanskim krugovima očituje težnja da izlaz iz krize potraže u oslanjanju na fašističke države, na konferenciji je bio istaknut zahtev za odlučniju borbu KPJ protiv fašizma i, mada ne sasvim jasno, postavljen zadatak formiranja antifašističkog fronta, shvaćenog u biti kao jedinstveni front radnika, seljaka i nacionalno ugnjetenih masa. Držeći se i dalje koncepcije o dvema etapama revolucije, rešenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji povezivalo se sa stvaranjem, u revolucionarnoj borbi, nezavisnih nacionalnih država, premda je izostalo podsećanje na viziju balkanske federacije sovjetskih socijalističkih republika.

Na osnovi sugestije Kominterne, da se u organizacionom ustrojstvu KPJ uzme u obzir nacionalni momenat, na Konferenciji je donesena odluka da se u okviru KPJ stvore komunističke partije Hrvatske i Slovenije, a „u najbližoj budućnosti i Makedonije“. U obrazloženju takve odluke isticalo se da je to u interesu jačanja borbe protiv nacionalističkih uticaja, „podizanja privlačnosti partije za radne mase potalčenih naroda“ i ostalo.

Na konferenciji je bio izabran Centralni komitet od dvanaest članova i devet kandidata. U Politbiro CK KPJ bili su izabrani Milan Gorkić, Josip Broz Tito, Blagoje Parović, Kamilo Horvatin i Adolf Muk.

Posledice

Četvrtom zemaljskom konferencijom bio je priveden kraju proces organizacione obnove KPJ, potresene Šestojanuarskom diktaturom. Samo održavanje Konferencije u Jugoslaviji, a ne u inostranstvu pokazalo je da se KPJ uglavnom oporavila od progona za vreme diktature. Uprkos tome, progoni komunista u zemlji su još uvek trajali, ali s manjim intenzitetom.

Nova politička platofrma KPJ na Konferenciji nije bila u potpunosti oblikovana. Usvojena koncepcija organizovanja antifašističkog fronta još je uvek bila uska i nedosledna, zadržan je stav o nacionalnom pitanju čije se rešenje vezivalo za razbijanje Jugoslavije i stvaranje nezavisnih nacionalnih država. Iako su uočene mnoge negativne posledice izbivanja užeg partijskog rukovostva izvan Jugoslavije, Konferencija se nije odlučnije izjasnila za njegov povratak u zemlju.

Literatura

• Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963.  COBISS.SR 54157575
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
• Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985.  COBISS.SR 68649479