4. mart
4. mart (04.03) je 63. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (64. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 302 dana.
Događaji
[uredi | uredi izvor]| mart | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1152 — Fridrih I Barbarosa izabran za za nemačkog kralja nasledivši strica Konrada III.
- 1386 — Veliki knez Litvanije Jogajla je krunisan za poljskog kralja Vladislav II Jagelo, čime je uspostavio dinastiju Jagelon.
- 1461 — Vođa jorkista Edvard, vojvoda od Jorka je postao kralj Engleske, zbacivši sa prestola svog lankasterskog rođaka Henrija VI.
- 1681 — Engleski kralj Čarls II je dao kvekeru Vilijamu Penu povelju za osnivanje kolonije Pensilvanija.
- 1769 — Francuski astronom Šarl Mesje je prvi primetio maglinu Orion.
- 1776 — Koristeći artiljeriju zarobljenu u Tajkonderogi, Kontinentalna vojska je zauzela Dorčester Hajts.
- 1789 — Dvodomni Kongres SAD je zvanično zamenio jednodomni Kongres Konfederacije kao zakonodavno telo federalne vlade.
- 1797 — Džon Adams inaugurisan za 2. predsednika SAD.
- 1801 — Tomas Džeferson postao prvi predsednik SAD inaugurisan u novom glavnom gradu, Vašingtonu.
- 1809 — Džejms Medison inaugurisan za 4. predsednika SAD.
- 1817 — Džejms Monro inaugurisan za 5. predsednika SAD.
- 1825 — Džon Kvinsi Adams inaugurisan za 6. predsednika SAD.
- 1829 — Endru Džekson inaugurisan za 7. predsednika SAD.
- 1837 —
- Čikago je dobio povelju od statusu grada od države Ilinois.
- Martin van Bjuren inaugurisan za 8. predsednika SAD.
- 1841 — Vilijam Henri Harison inaugurisan za 9. predsednika SAD.
- 1845 — Džejms Noks Polk inaugurisan za 11. predsednika SAD.
- 1849 —
- Proglašen prvi Ustav Austrijskog carstva, čijim je 72. članom propisano da će buduće Vojvodstvo Srbija (nem. Woiwodschaft Serbien) biti uređeno kao posebna administrativna oblast, što je bilo od posebnog značaja za regulisanje pravnog statusa Srpske Vojvodine.
- Zakari Tejlor inaugurisan za 12. predsednika SAD.
- 1853 — Frenklin Pirs inaugurisan za 14. predsednika SAD.
- 1857 —
- Mirom u Parizu je završen britansko-persijski rat, a šah Persije priznao nezavisnost Avganistana.
- Džejms Bjukenan inaugurisan za 15. predsednika SAD.
- 1861 — Abraham Linkoln inaugurisan za 16. predsednika SAD.
- 1869 — Julisiz S. Grant inaugurisan za 18. predsednika SAD.
- 1877 —
- U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put izveden balet „Labudovo jezero“ Petra Čajkovskog u svojoj izvornoj verziji.
- Raderford B. Hejz inaugurisan za 19. predsednika SAD.
- 1881 — Džejms A. Garfild inaugurisan za 20. predsednika SAD.
- 1885 — Grover Klivlend inaugurisan za 22. predsednika SAD.
- 1889 — Bendžamin Harison inaugurisan za 23. predsednika SAD.
- 1893 — Grover Klivlend inaugurisan za 24. predsednika SAD.
- 1897 — Vilijam Makinli inaugurisan za 25. predsednika SAD.
- 1909 — Vilijam Hauard Taft inaugurisan za 27. predsednika SAD.
- 1913 — Vudro Vilson inaugurisan za 28. predsednika SAD.
- 1917 — Teretnjak Američke mornarice USS Kiklop je nestao na putu od Barbadosa prema Baltimoru, što je njen najveći gubitak van borbe.
- 1918 — Prvi poznati slučaj španske groznice je prvi put zabeležen u Fort Rajliju u Kanzasu.
- 1921 — Voren Harding inaugurisan za 29. predsednika SAD.
- 1929 — Herbert Huver inaugurisan za 31. predsednika SAD.
- 1933 — Frenklin Ruzvelt položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program za savladavanje posledica velike ekonomske krize.
- 1941 — Britanski komandosi su uspešno izveli operaciju Klejmor na fabrike ribljeg ulja i glicerina na Lofotskim ostrvima u okupiranoj Norveškoj.
- 1945 — Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.
- 1945 — U Beogradu je osnovano sportsko društvo Crvena zvezda.
- 1964 — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.
- 1965 — Sirija nacionalizovala devet naftnih kompanija, među njima dve kompanije naftnih koncerna iz SAD.
- 1966 — Džon Lenon je u jednom intervjuu izjavio da su Bitlsi postali „popularniji od Isusa”, što je izazvalo gnev hrišćanskih vernika u SAD.
- 1970 — U havariji francuske podmornice Euridika u Sredozemnom moru u blizini Tulona život izgubilo svih 57 članova posade.
- 1974 — Konzervativci u Ujedinjenom Kraljevstvu izgubili izbore, premijer Edvard Hit podneo je ostavku. Novu vladu formirao lider laburista Harold Vilson.
- 1977 — U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo bez domova.
- 1996 — Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš-samoubica eksplozijom ubio najmanje 14 osoba i ranio njih više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu za devet dana.
- 1998 — Kosovski Albanci počeli masovne demonstracije širom Kosova, posle sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice.
- 2000 — SAD ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, optuženih pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.
- 2002 —
- Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao prvi predsednik Kosova i Metohije pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.
- U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno preko 500 osoba.
- 2004 — U požaru u manastiru Hilandar na Svetoj gori izgorelo dve trećine tog kompleksa.
- 2009 — Međunarodni krivični sud je izdao poternicu za sudanskim predsednikom Omarom el Baširom zbog optužbi za ratne zločine tokom rata u Darfuru.
- 2012 — Oko 250 osoba je poginulo, a više od 2000 je povređeno u eksploziji u vojnom skladištu u Brazavilu.
- 2021 — Vojni helikopter se srušio na istoku Turske, gde je poginulo 9 osoba, dok je njih 4 povređeno.
- 2022 —
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi.
- U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200.
Rođenja
[uredi | uredi izvor]- 1643 — Fran Krsto Frankopan, hrvatski plemić, vojskovođa i pesnik. (prem. 1671)[1]
- 1678 — Antonio Vivaldi, italijanski kompozitor. (prem. 1741)[2]
- 1898 — Dragiša Mišović, srpski lekar i političar. (prem. 1939)
- 1909 — Đorđe Lobačev, jugoslovenski i srpski autor stripova. (prem. 2002)[3]
- 1913 — Džon Garfild, američki glumac. (prem. 1952)[4]
- 1929 — Vladimir Kanjuh, srpski je kardiovaskularni patolog i akademik.[5]
- 1929 — Sava Mrmak, srpski reditelj i scenarista. (prem. 2002)[6]
- 1930 — Mile Lojpur, srpski muzičar. (prem. 2005)[7]
- 1931 — Zoran Čalić, srpski reditelj i scenarista. (prem. 2014)[8]
- 1932 — Mirijam Makeba, južnoafrička pevačica, glumica i aktivistkinja za građanska prava. (prem. 2008)[9]
- 1935 — Edvard Dembicki, poljski pesnik, muzičar i kompozitor romskog etniciteta
- 1943 — Lučo Dala, italijanski muzičar i glumac. (prem. 2012)[10]
- 1947 — Bratislava Morina, srpska političarka. (prem. 2022)
- 1951 — Keni Dalgliš, škotski fudbaler i fudbalski trener.[11]
- 1951 — Zoran Žižić, crnogorski političar, premijer SRJ (2000—2001). (prem. 2013)[12]
- 1951 — Kris Rija, engleski muzičar.[13]
- 1952 — Umberto Toci, italijanski muzičar.[14]
- 1953 — Roz Lorans, francuska muzičarka. (prem. 2018)[15]
- 1954 — Ketrin O’Hara, kanadsko-američka glumica, komičarka i scenaristkinja.
- 1955 — Dominik Pinon, francuski glumac.[16]
- 1962 — Mirsad Baljić, bosanskohercegovački fudbaler.[17]
- 1965 — Haled Hoseini, avganistanski književnik i lekar.[18]
- 1966 — Kevin Džonson, američki košarkaš i političar.[19]
- 1968 — Petsi Kensit, engleska glumica, muzičarka i model.[20]
- 1969 — Pjerluiđi Kaziragi, italijanski fudbaler i fudbalski trener.[21]
- 1971 — Jovan Stanković, srpski fudbaler i fudbalski trener.[22]
- 1974 — Mladen Krstajić, srpski fudbaler i fudbalski trener.[23]
- 1974 — Arijel Ortega, argentinski fudbaler.[24]
- 1979 — Vjačeslav Malafejev, ruski fudbaler.[25]
- 1980 — Bojana Stefanović, srpska glumica.[26]
- 1984 — Norbert Hošnjanski, mađarski vaterpolista.[27]
- 1990 — Drejmond Grin, američki košarkaš.[28]
- 1992 — Đorđe Despotović, srpski fudbaler.[29]
- 1992 — Bernd Leno, nemački fudbaler.[30]
- 1992 — Erik Lamela, argentinski fudbaler.[31]
- 2000 — Dalibor Ilić, srpsko-bosanskohercegovački košarkaš.[32]
Smrti
[uredi | uredi izvor]- 1193 — Saladin, sultan Egipta i Sirije. (* 1138)[33]
- 1832 — Žan Fransoa Šampolion, francuski egiptolog. (* 1790)[34]
- 1852 — Nikolaj Gogolj, ruski književnik (* 1809)[35]
- 1967 — Vladan Desnica, srpski i hrvatski pisac. (* 1905)[36]
- 1999 — Mladen Šerment, jugoslovenski i hrvatski glumac. (* 1920)[37]
- 2002 — Velibor Vasović, fudbaler, trener i sportski radnik. (* 1939)[38]
- 2011 — Simon van der Mer, holandski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. (* 1925)[39]
- 2015 — Dušan Bilandžić, hrvatski istoričar. (* 1924)[40]
- 2015 — Vladimir Divljan, srpski rok muzičar. (* 1958)[41]
- 2016 — Ekrem Jevrić, pevač. (* 1957)[42]
- 2018 — Davide Astori, italijanski fudbaler. (* 1987)[43]
- 2019 — Luk Peri, američki glumac. (* 1966)[44]
- 2019 — Drago Flis, narodni heroj Jugoslavije. (* 1921)[45]
- 2019 — Kit Flint, britanski igrač i pevač, iz grupe Prodidži. (* 1969)[46]
- 2022 — Šejn Vorn, australski kriketaš.
Praznici i dani sećanja
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Biografija: Fran Krsto Frankopan”. Opusteno.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Antonio Vivaldi Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2019-05-17. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „[Projekat Rastko] Djordje Lobacev (1909-2002)”. www.rastko.rs. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „John Garfield”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Vladimir Kanjuh”. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 24. 1. 2024.
- ^ „Sava Mrmak”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Mile Lojpur”. www.srpskilegat.rs.
- ^ „Zoran Calic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Miriam Makeba | Biography, Songs, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Lucio Dalla”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Kenny DALGLISH”. web.archive.org. 2015-09-12. Arhivirano iz originala 12. 09. 2015. g. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Zoran Žižić”. www.zizic.me. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Chris Rea”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Umberto Tozzi”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Rose Laurens”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Dominique Pinon”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Mirsad Baljić (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Khaled Hosseini | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Kevin Johnson Stats”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 02. 2011. g. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Patsy Kensit”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Pierluigi Casiraghi - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Jovan Stanković (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Mladen Krstajić (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ariel Ortega (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Malafeev Vyacheslav Aleksandrovich”. eng.premierliga.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 28. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Bojana Stefanovic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Olympedia – Norbert Hosnyánszky”. www.olympedia.org. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Draymond Green”. International Olympic Committee. Pristupljeno 2. 3. 2020.
- ^ „Djordje Despotovic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Bernd Leno - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Erik Lamela”. soccerbase.com. Pristupljeno 27. 2. 2020.
- ^ Eurobasket. „Dalibor Ilic Player Profile, BC Igokea Aleksandrovac, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Saladin summary | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Jean-François Champollion | French historian and linguist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Nikolay Gogol | Biography, Novels, & Short Stories | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 145.
- ^ „Mladen Serment”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Velibor Vasović (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Simon van der Meer | Dutch physicist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Bilandžić, Dušan | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Vladimir Vlada Divljan Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2020-05-30. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Ekrem Jevrić Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2016-07-29. Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ „Confirmed: Astori died of cardiac arrest”. Football Italia. 6. 3. 2018. Pristupljeno 11. 3. 2019.
- ^ Thorne, Will (4. 3. 2019). „Luke Perry, '90210' and 'Riverdale' Star, Dies at 52”. Variety. Pristupljeno 4. 3. 2019.
- ^ 4. 3. 2019 | (2019-03-04). „Umrl je narodni heroj Drago Flis - Strela”. Zveza združenj borcev za vrednote NOB (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 2022-01-28.
- ^ Mark Savage (4. 3. 2019). „The Prodigy's Keith Flint dies aged 49”. BBC News. Pristupljeno 4. 3. 2019.
