8. motorizovana brigada

Osma motorizovana brigada
Amblem 8. motorizovane brigade
Postojanje	1992—1996. Mesto formiranja: Nevesinje
Formacija	brigada
Jačina	3.500 – 4.000 prosečno: 3.500 – 4.000
Deo	Vojske Republike Srpske
Angažovanje	Prva mitrovdanska ofanziva Lukavac Zvezda Druga mitrovdanska ofanziva
Odlikovanja
Komandanti
Komandant	Novica Gušić (1992–94)
Komandant 2	Zoran Purković (1994–96)

Osma motorizovana brigada je bila jedna od jedinica Hercegovačkog korpusa Vojske Republike Srpske. Brigada je zvanično osnovana 16. juna 1992. na Čobanovom polju u Podveležju. Preteču brigade i okosnicu njene buduće strukture činilo je ljudstvo 10. motorizovane brigade JNA. Brigada je popunjavana borcima opštine Nevesinje i Mostara, kao i Srbima iz doline Neretve. Zona odgovornosti brigade nalazila se u četvorouglu opština Mostar – Konjic – Nevesinje – Stolac i služila je odbrani Istočne Hercegovine.

Prvi komandant bio je Novica Gušić, dok je njegov naslednik bio Zoran Purković. Tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata brigada je u dva navrata odbranila grad Nevesinje i zapadne delove Istočne Hercegovine tokom neprijateljskih napada u Prvoj mitrovdanskoj ofanzivi, i u napadu ARBiH u operaciji Jesen 94. Brigada je tokom rata izgubila 476 boraca.

Organizacija

Nevesinjska brigada je po formaciji pripadala Hercegovačkom korpusu. Okosnicu brigade je činilo pet pešadijsko-motorizovanih bataljona. Brigada je još imala prištapske jedinice, jedinice za podršku, izviđačku četu i četu vojne policije. Jedan oklopni bataljon, haubički divizion i LAD PVO činili su artiljerijsku snagu brigade. Konačno, brigadi je bila pridružena četa bilećkih dobrovoljaca Rada Radovića.

Brigada je bila popunjena rezervnim oficirima, podoficirima i vojnim obveznicima. Veliki deo ljudstva brigade činili su izbegli Srbi iz doline Neretve.

Ratni put

1992.

Eksplozijom cisterne kod kasarne Sjeverni logor JNA u Mostaru 3. aprila počeo je rat u Mostaru i dolini Neretve. Narednih dana mostarski Srbi beže iz Mostara i okolnih naselja, a 13. brigada i 10. brigada JNA izvlače jedinice iz grada i raspoređuje ih na okolna brda. Tokom aprila 13. korpus JNA, kojim je komandovao Momčilo Perišić, vrši domobilizaciju brigada vojnim obveznicima iz Bileće i Gacka; korpusu se priključuje i četa Rada Radovića iz Bileće. Istovremeno, Hrvatska vojska raspoređuje jedan bataljon 4. brigade ZNG na desnu obalu Neretve. Bataljonom je komandovao Damir Krstičević.

Budući da su delovi korpusa ostali blokirani u gradu, komanda 13. korpusa 7. maja pokreće napad na hrvatsko-muslimanske jedinice na levoj obali Neretve. U napadu su zauzeta mostarska naselja Zelik i Brankovac. Osam dana kasnije, započet je napad na Bijelo polje na severnim obroncima Mostara. U naredna dva dana, korpus je ovladao Bijelim poljem. Tokom borbi poginulo je 6 boraca, a procenjeno je da je ubijeno 16 pripadnika Hrvatskog vijeća obrane.

Zbog pritiska Međunarodne zajednice, JNA se povukla iz Bosne i Hercegovine 26. maja. Iz mostarske regije otišli su komanda 13. korpusa, artiljerijska grupa Užičkog korpusa, osoblje vazduhoplovne baze u Mostaru, vojni obveznici i profesionalni oficiri iz Srbije. Naročito je oslabljena 13. riječka brigada.

Upravo će 13. brigadu napasti hrvatske snage 6. juna u operaciji „Čagalj”. Brigada je pre početka bitke imala oko 1.450 boraca. Narednih dana, 13. brigada se pod napadom hrvatskih snaga povlači na rezervne položaje i napušta Dubravsku visoravan.

Do kraja polovine juna grad Mostar napustila je i 10. brigada usled napada hrvatskih snaga.

Vatreni položaj, Brštanik.

Od jedinica ovih brigada koji su ostali u Bosni i jedinica Teritorijalne odbrane opština Nevesinje, formirana je Nevesinjska brigada sredinom juna na čelu sa Novicom Gušićem. Komanda brigade je 16. juna pokrenula bitku za povratak na Podveležje i zauzimanje releja na Veleži. Borbe su trajale do 9. jula, a brigada je uspela da zaposedne dominantne visove nad Mostarom i dolinom Neretve, koje će zadržati do kraja rata. U bitki je stradalo 46 boraca a ranjeno je oko 100. Brigada će i 22. avgusta pokušala da popravi taktički položaj napadom na pravcu Plužna njiva – Rošci, ali bez uspeha. Posle panike i majsko-junskih poraza, pobeda na Podveležju naglo je podigla moral Nevesinjskoj brigadi i narodu, te je brojno stanje brigade značajno poraslo i kretalo se od 400 boraca u 4. motorizovanom bataljonu do 800 boraca u 3. motorizovanom bataljonu.

U jutarnjim časovima 8. novembra počeo je veliki napad hrvatsko - muslimanskih snaga na prednji kraj odbrane Nevesinjske brigade, poznatiji i kao Prva mitrovdanska ofanziva. Napada je trajao pet dana i završio se potpunim slomom ofanzive. Osim kote 690, koja je vraćena pod kontrolu brigade u februaru sledeće godine, Nevesinjska brigada je osujetila hrvatsko-muslimanske snage na svim pravcima napada. Tokom borbi poginulo je 34 boraca Nevesinjske brigade.

1993.

Tokom 1993. nije bilo većih borbi na nevesinjskom tlu, a početkom godine izbio je hrvatsko-muslimanski rat u Zapadnoj Hercegovini i centralnoj Bosni što je omogućilo brigada da dva puta pošalje grupe svojih najboljih boraca u bitkama Sarajevsko-romanijskog i Drinskog korpusa. Prvi put u junu na tlu Goražda, brigada je uputila grupu od 150 boraca sa sopstvenom vatrenom podrškom u operaciji Mač 93. Operacija je predviđala popravak položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa i poboljšanje komunikacije Drinskog korpusa i Romanije. Borci Nevesinjske brigade su dobili zadatak da ovladaju planinskim visom Stolica na planini Jabuci. Uprkos osvajanju Stolica, borci su povučeni na početne položaje zbog neuspeha svojih suseda. Nakon operacije Mač 93, Glavni Štab VRS pokreće operaciju Lukavac kako bi spojio Hercegovinu sa ostatkom Republike Srpske i slomio odbranu Sarajeva. Nevesinjska brigada šalje grupu od 100 boraca i jedno odeljenje policije iz Nevesinja, pojačano tenkom T-55, koja napada pravcem Nikoline stijene – Čelina – Kucin – Bandjerka – Rogoj. Grupa je zamenjena novim borcima 12. jula koji nastavljaju napada i zauzimaju Rogoj, Bandjerku, Hojtu i Godinju.

1994.

Već 4. januara Nevesinjska brigada šalje 54 boraca na ispomoć Sarajevsko-romanijskom korpusu prema Olovu u operaciji Drina. Grupa je angažovana na pravcu selo Gajine – selo Prgoševo. U operaciji Zvezda, pokušaju Glavnog štaba VRS da zauzme Goražde, brigada šalje jaku borbenu grupu koja je brojala 270 boraca i oficira. Napada je počeo 25. marta pravcem Čajniče – Kozara – Potkozara – Samari – Goražde. Zauzeti su selo Potkozara i objekat Samari, ali je operacija stala 10. aprila kada počinje bombardovanje NATO. Borci su na položajima ostali do 25. aprila kada su zamenjeni novim snagama Nevesinjske brigade. U napadu je poginulo 4 pripadnika brigade a 20 je ranjeno. Brigada je i 8. avgusta poslala 87 vojnika u odbranu Nišićke visoravni od muslimanskih napada na pravcu ka Čemernom. Grupa je zauzela objekat Vis i ostala na položajima Sarajevsko-romanijskog korpusa do početka septembra. Pored borbi u drugim korpusima Vojske Republike Srpske, Nevesinjci su poslati i da brane položaje 2. hercegovačke brigade. Grupa od 120 boraca početkom oktobra vraća izgubljene objekte Ćetkov Kuk, Biskup, Krupac i Orlov Kuk. U narednim danima komanda Hercegovačkog korpusa pokreće napada na tlu planine Prenj u kojem su učestvovale probrane borbene grupe svih jedinica Hercegovačkog korpusa na čelu sa Gatačkom brigadom i odred Specijalne brigade policije Republike Srpske. Napad je neuspešno završen 20. oktobra. Početkom novembra, 4. korpus ARBiH planira veliki napad na položaje Nevesinjske brigade. Operacija pod nazivom Jesen ili Druga mitrovdanska ofanziva počela je 11. novembra i završila se slomom muslimanskih snaga ubačenih u pozadinu Nevesinjske brigade prethodne noći. Brigada je na kraju bitke imala 21 poginulih a 60 ranjenih boraca. Pregledom tla brigade pronađeno je 96 poginulih muslimanskih vojnika.

1995.

Početkom godine grupa od 43 boraca je upućena u zonu odgovornosti 2. krajiškog korpusa. Usled teških vremenskih uslova, nije bilo pomaka na frontu, a borci su se vratili u brigadu 29. januara. Jedan deo brigade je trajno razmešten na planini Treskavici, na položajima Nenkovci – Veliki Treskać – Pašina planina, dok je najžešće borbe brigada vodila 2. juna u oblasti Hanskog polja, nakon zauzimanja prevoja Porim od strane ARBiH. Brigadi je u pomoć stigla grupa boraca Gatačke brigade na čelu sa njenim komandantom pukovnikom Rodoljubom Anđićem, koji biva lakše ranjen u borbama. Združenim snagama, brigade do 7. juna vraćaju izgubljene položaje.

Naoružanje i tehnika

Nevesinjska brigada je nasledila naoružanje 10. mostarske i 13. riječke brigade JNA. Pored oklopnog bataljona, brigada je imala i pozamašno artiljerijsko naoružanje:

-	Minobacači			Haubice			ZIS	Samohotke	PVO			Oklop
	MB 120 mm	MB 82 mm	MB 60 mm	XA 105 mm	XA 122 mm M38	XA 122 mm D30	ZIS	SO 90 mm	PAT 20/3	PAT 30/2	S-2M	T-55	OT M-60
1. mtb	4	7	6	5	-	-	2	4	5	2		2	2
2. mtb	4	6	-	2	5	1	2	-	3	3		3	1
3. mtb	6	10	1	-	-	-	1	-	-	-		2	1
4. mtb	3	5	6	2	-	4	2	-	7	1		2	1
5. mtb	2	4	1	3	2	-	3	1	4	-		3	1
okb								1				1	-
lad PVO											50 raketa
Ukupno	19	32	14	12	7	5	10	6	19	6	50 raketa	13	6

Svaki borac brigade je u ličnom naoružanju imao automatsku pušku 7,62 mm M70. Pored pušaka, svaka četa je posedovala i jedan broj snajperskih pušaka 7,9 mm, puškomitraljeza i mitraljeza 7,62 mm M84 i puškomitraljeza i mitraljeza 7,9 mm M53. Brigada je takođe imala niz bestrzajnih topova i ručnih raketnih bacača 64 mm zolja i 90 mm osa. Uslovi borbe najčešće nisu zahtevali upotrebu ručnih bacača i mitraljeza.

Literatura

• Radni tim Nedeljko Popara ... (2017). Hercegovački korpus. Bileća: SPKD ”Prosvjeta”. ISBN 978-99938-90-45-4. 
• Janjić, Zoran. Nevesinjska brigada u ratu 1992—1995. Nevesinje: Opština Nevesinje, Opštinska boračka organizacija Nevesinje, Udruženje Nevesinjaca u Beogradu, 2017. ISBN 978-99938-722-9-0. 
• Lozo, Predrag (31. 3. 2015). „Prva mitrovdanska ofanziva na Istočnu Hercegovinu 1992. godine” (PDF). Glasnik. Banjaluka: Udruženje arhivskih radnika Republike Srpske. 7. CS1 održavanje: Datum i godina (veza)