Arsenitna kiselina

Arsenitna kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv Arsenitna kiselina
	Drugi nazivi Arsenitna kiselina
Identifikacija
CAS broj	13464-58-9 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:49900 ;
ChemSpider	530 ;
DrugBank	DB04456 ;
PubChem C ID	545;
	SMILES O[As](O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	H3AsO3
Molarna masa	125,94 g/mol
Agregatno stanje	Postoji samo u vodenom rastvoru
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Toksična, korozivna
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Arsenatna kiselina
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Arsenitna kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom H₃AsO₃. Ona je javlja u vodenim rastvorima. Ona nije bila izdvojena kao čist materijal.^[3]

Osobine

As(OH)₃ je piramidalni molekul koji sadrži tri hidroksilne grupe vezane za arsen. ¹H NMR spektar rastvora arsenitne kiseline potvrđuje simetriju molekula.^[4] U kontrastu s tim, srodna fosforna kiselina H₃PO₃ uglavnom poprima strukturu HPO(OH)₂. P(OH)₃ je manje zastupljena komponenta rastvora. Različito ponašanje jedinjenja As i P odražava trend da su viša oksidaciona stanja stabilnija za kod lakših elemenata grupe.^[5]

Reakcije

Priprema As(OH)₃ se odvija putem spore hidrolize arsen trioksida u vodi. Dodatak baze konvertuje arsenitnu kiselinu u arsenitne jone [AsO(OH)₂]^-, [AsO₂(OH)]^2-, i [AsO₃]^3-. Prva pK_a vrednost je 9.2. Reakcije vodenog arsenik trioksida su posledica prisustva arsenitne kiseline i njenih konjugovanih baza.

Toksikologija

Jedinjenja arsenika su visoko toksična i kancerogena. Anhidridna forma arsenitne kiseline, arsenik trioksid, se koristi kao herbicid i pesticid.

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ King, R. Bruce "(ed.)" (1994). Encyclopedia of Inorganic Chemistry. Chichester: John Wiley & Sons.
^ András Kolozsi; Andrea Lakatos; Gábor Galbács; Anders Østergaard Madsen; Erik Larsen & Béla Gyurcsik (2008). „A pH-Metric, UV, NMR, and X-ray Crystallographic Study on Arsenous Acid Reacting with Dithioerythritol” (PDF). Inorg. Chem. 47: 3832—3840. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2012. г. Приступљено 18. 12. 2011.
^ Greenwood, N.N.; A. Earnshaw (1997). Chemistry of the Elements. Oxford: Butterworth-Heinemann.

Spoljašnje veze

Toksičnost arsenika

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] King, R. Bruce "(ed.)" (1994). Encyclopedia of Inorganic Chemistry. Chichester: John Wiley & Sons.

[4] András Kolozsi; Andrea Lakatos; Gábor Galbács; Anders Østergaard Madsen; Erik Larsen & Béla Gyurcsik (2008). „A pH-Metric, UV, NMR, and X-ray Crystallographic Study on Arsenous Acid Reacting with Dithioerythritol” (PDF). Inorg. Chem. 47: 3832—3840. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2012. г. Приступљено 18. 12. 2011.

[5] Greenwood, N.N.; A. Earnshaw (1997). Chemistry of the Elements. Oxford: Butterworth-Heinemann.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]