Pređi na sadržaj

Rio Tinto (korporacija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Rio Tinto Group
Rio Tinto plc i Rio Tinto Limited
preduzeće sa dvostrukim listingom [en]
Delatnostmetali i rudarstvo
Osnovano29. mart 1873.; pre 151 godine (1873-03-29)
SedišteLondon (globalno sedište i Rio Tinto Plc)
Melburn (Rio Tinto Limited)
Rukovodioci
Proizvodiruda gvožđa, boksit, glinica, aluminijum, bakar, molibden, zlato, dijamanti, uranijum, titanijum dioksid, borate, so, talk
PrihodPad 54,041 milijarda $ (2023)[1]
Operativni prihod
Pad 15,498 milijardi $ (2023)[1]
ProfitPad 9,953 milijarde $ (2023)[1]
Ukupna aktivaRast 103,549 milijarde $ (2023)[1]
Ukupan kapitalRast 56,341 milijarda $ (2023)[1]
Broj zaposlenih
57.000 (2024)[2]
Veb-sajtwww.riotinto.com

Rio Tinto Group je globalna međunarodna korporacija i druga po veličini korporacija metala i ruda na svetu koja proizvodi rudu gvožđa, bakar, dijamante, zlato i uranijum.[3][4] Preduzeće je osnovano 1873. godine, kada je međunarodni konzorcijum investitora kupio od španske vlade kompleks rudnika na reci Rio Tinto u Uelvi. Od tada, preduzeće je poraslo kroz dugu seriju spajanja i akvizicija kako bi se svrstalo među svetske lidere u proizvodnji mnogih prerađevina, kao što su aluminijum, ruda gvožđa, bakar, uranijum i dijamanti.[5] Iako je prvenstveno fokusiran na vađenje minerala, Rio Tinto takođe ima značajne operacije u preradi, posebno za rafinaciju boksita i rude gvožđa. Rio Tinto ima centrale u Londonu (globalno i „plc”) i Melburnu („Limited” — Australija)[6][7], a najveći pojedinačni akcionar korporacije je država Kina.[8]

Rio Tinto je preduzeće sa dvostrukom berzom kojom se trguje i na Londonskoj berzi, gde je komponenta indeksa FTSE 100, i na Australijskoj berzi hartija od vrednosti, gde je komponenta indeksa S&P/ASX 200. Pored toga, američkim depozitarnim priznanicama britanske filijale, preduzeće se trguje na Njujorškoj berzi,[1][9] što mu daje listing na ukupno tri glavne berze. Na listi Forbes Global 2000, Rio Tinto je rangiran kao 114. najveće javno preduzeće na svetu.[10]

Osnivanje

[uredi | uredi izvor]
Ime preduzeća potiče od reke Rio Tinto u jugozapadnoj Španiji, koja je pocrvenela otkako je tamo počelo rudarenje pre oko 5.000 godina, zbog drenaže kiselina iz rudnika.

Još od antike, na lokalitetu duž reke Rio Tinto u Uelvi, kopaju se bakar, srebro, zlato i drugi minerali.[11] Oko 3000 godina pre nove ere, Iberi i Tartešani su počeli da rudare ovo mesto, a zatim Feničani, Grci, Rimljani, Vizigoti i Mavri. Nakon perioda napuštanja, rudnici su ponovo otkriveni 1556. godine, a španska vlada je ponovo počela da ih koristi 1724. godine.[11]

Međutim, rudarske operacije Španije tamo su bile neefikasne, a sama vlada je inače bila ometena političkom i finansijskom krizom,[12] što je navelo vladu da proda rudnike 1873. po ceni za koju je kasnije utvrđeno da je znatno ispod stvarne vrednosti.[13] Kupce rudnika predvodio je Matheson & Company Hjua Matesona, koji je na kraju formirao sindikat koji se sastoji od Deutsche Bank (56% vlasništva), Matesona (24%) i građevinske firme Clark, Punchard and Company (20%).[14] Na aukciji koju je španska vlada održala za prodaju rudnika 14. februara 1873, grupa je pobedila sa ponudom od 3,68 miliona funti (92,8 miliona pezeta). U ponudi je takođe precizirano da će se Španija trajno odreći bilo kakvog prava da traži autorske naknade za proizvodnju rudnika. Nakon kupovine rudnika, sindikat je pokrenuo Rio Tinto Company i registrovao je 29. marta 1873.[12] Krajem 1880-ih, kontrola nad firmom je prešla na porodicu Rotšild, koja je povećala obim svojih rudarskih operacija.[12]‍:188

Hju Mateson je vodio kupovinu rudnika Rio Tinto od Španije i bio je prvi predsednik preduzeća.

Podružnice

[uredi | uredi izvor]

Preduzeće posluje na šest kontinenata, ali je uglavnom koncentrisano u Australiji i Kanadi, i poseduje svoja rudarska posla kroz složenu mrežu podružnica u potpunom i delimičnom vlasništvu.

  • Energy Resources of Australia — 68,4%
  • Hathor Exploration — 100%
  • QIT-Fer et Titane — 100%
  • Dampier Salt — 68,4%
  • Iron Ore Company of Canada — 58,7%
  • Pacific Aluminum — 100%
  • Richards Bay Minerals — 74%
  • Turquoise Hill Resources — 51%
  • Rio Sava Exploration d.o.o. — 100%
  • Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. — 100%

Kontroverze

[uredi | uredi izvor]

U maju 2020. godine, da bi proširio rudnik Brokman 4, Rio Tinto je srušio svetu pećinu u klisuri Džuukan, koja je imala dokaze o 46.000 godina neprekidne ljudske naseobine i koja se smatrala jedinim nalazištem u unutrašnjosti Australije koje pokazuje znakove stalnog ljudskog prisustva kroz poslednje ledeno doba. Rio Tinto se kasnije izvinio za nastalu nepogodu, a izvršni direktor Žan-Sebastjen Žak je kasnije podneo ostavku.

Rio Tinto poseduje 40% udela u rudniku Grasberg u Indoneziji; bio je u fokusu brige o životnoj sredini.

Rio Tinto je bio široko kritikovan od strane ekoloških grupa, kao i vlade Norveške zbog uticaja rudarskih aktivnosti na životnu sredinu: tvrdnje o ozbiljnoj ekološkoj šteti u vezi sa angažovanjem preduzeća u rudniku Grasberg u Indoneziji navele su Vladin penzijski fond Norveške da isključi Rio Tinto iz svog investicionog portfelja. Fond, za koji se navodi da je drugi po veličini penzioni fond na svetu, prodao je akcije kompanije u vrednosti od 855 miliona dolara da se izbegne doprinos ekološkoj šteti koju je prouzrokovala kompanija.[15]

Nakon što je bivši rudnik bakra i zlata Panguna u Bugenvilu, Papua Nova Gvineja, koji je Rio Tinto napustio 1989. godine, izazvao poplave, zagađenje bunara i trovanje reka, stanovnici regiona su u septembru podneli zahtev za istragu vladi Australije 2020. godine.[16]

Kao deo Zakona o ovlašćenju za nacionalnu odbranu, Sjedinjene Države su se 2014. godine složile da predaju Oak Flat u Arizoni preduzeću Rio Tinto za izgradnju rudnika. Predlog je naišao na značajnu reakciju ekologa i plemena Apača, tvrdeći da bi projekat, ako se nastavi, urušio region 3,2 kilometra širok oko Oak Flata i 340 metara dubine, uništavajuće sveto i ekološki osetljivo zemljište. Projekat bi takođe iscrpio i kontaminirao ionako ograničeno snabdevanje podzemnim vodama Arizone.[17] Američki predstavnik Raul Grijalva je u četiri navrata izneo predlog za zaustavljanje prenosa zemljišta, poslednji put u martu 2021. nakon što je administracija Džoa Bajdena pauzirala prenos zemljišta.[18]

Prema Gvardijanu, Rio Tinto je jedan od 100 najvećih proizvođača industrijskih gasova staklene bašte u svetu, koji čini 0,75 odsto globalnih industrijskih emisija gasova staklene bašte između 1988. i 2015. godine.[19] U 2016, Rio Tinto je procenio da je proizveo 32 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida u sopstvenom izveštaju o klimatskim promenama.[20]

U martu 2018. institucionalni investitori su pozvali Rio Tinto da postavi nova pravila koja zahtevaju od kompanije da se pridržava ciljeva Pariskog sporazuma da ograniči globalno zagrevanje na 1,5°, uključujući detaljne planove za smanjenje obima 1 do 3 emisije.[21] Najviši rukovodioci Rio Tinta odbacili su rezoluciju, tvrdeći da je kompanija postigla veliki napredak u smanjenju emisije gasova staklene bašte i da postoje odgovarajući planovi za suočavanje sa klimatskim promenama.[22]

Akademski posmatrači su takođe izrazili zabrinutost [23] u vezi sa operacijama Rio Tinta u Papui Novoj Gvineji, za koje tvrde da su bile katalizator građanskog rat u Bogenvilu.[24] Britanska dobrotvorna organizacija za borbu protiv siromaštva takođe je kritikovala Rio Tinto zbog njegovog saučesništva u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava koja su se dogodila u blizini rudnika u Indoneziji i Papui Novoj Gvineji.[25]

Dana 31. januara 2010, Rio Tinto je zatvorio skoro 600 radnika iz rudnika u Boronu, Kalifornija, SAD.[26]

Rio Tinto je takođe optužen za planiranje i finansiranje ubistva aktivistkinje Šehle Masuda u Bopalu u Indiji. Protestovala je protiv ilegalnog iskopavanja dijamanata koje je uradio Rio Tinto u saradnji sa vladinim službenicima. Zvanično, međutim, nije utvrđena nikakva veza sa Rio Tintom, iako ih javno mnjenje još uvek doživljava kao mogućeg krivca.[27][28][29][30]

Kineske vlasti su 2009. godine počele da istražuju optužbe protiv Rio Tinta. To je uključivalo podmićivanje rukovodilaca iz 16 najvećih kineskih čeličana da bi došli do tajnih informacija [31] Dana 29. marta 2010. četvorica zaposlenih u Rio Tintu, uključujući i australijskog državljanina Sterna Hua, proglašeni su krivima po ovim optužbama i za primanje milionskih dolara mita.[32] Naloženo im je da plate stotine hiljada dolara novčane kazne, a osuđeni su na zatvorske kazne od 7 do 14 godina.[33]

Rio Tinto je upleten u brojne optužbe za korupciju zbog kupovine udela u rudniku za gvožđe Simandu u Gvineji. Optužbe se odnose na isplatu mita od 10,5 miliona dolara François de Combret [fr], francuskom bankarskom konsultantu, koji je bio prijatelj i savetnik predsednika Alfe Kondea.[34][35][36]

Rio Tinto u Srbiji i protesti

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Ekološki protesti u Srbiji 2021—2022.

Godine 2017, Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, potpisala je ugovor o realizaciji „Projekta Jadar”, kojim bi Rio Tinto dobio dozvolu za eksploataciju minerala jadarita. U novembru 2021. godine Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i izmene Zakona o eksproprijaciji, koji su naišli na snažno protivljenje javnosti i dovedeni su u vezu sa projektom Jadar. Sve to je izazvalo niz ekoloških protesta u Srbiji tokom 2021. i 2022. godine.

Tokom 2021. godine u Srbiji je izbila serija masovnih protesta protiv izgradnje rudnika litijuma u zapadnoj Srbiji od strane korporacije Rio Tinto.[37] Demonstranti su blokirali glavne puteve i mostove u Beogradu i drugim većim gradovima.[38] U gradu Šapcu došlo je do incidenta kada je pripadnik vladajuće stranke napao demonstrante bagerom, a potom je demonstrante pretukla naoružana grupa huligana.[39] Litijumski projekat Jadar vođen je nedostatkom litijuma, pošto potražnja za metalom koji se koristi u električnim vozilima i zelenim tehnologijama nastavlja da raste, posebno u Severnoj Americi i Evropi. Projekat bi Srbiju učinio najvećim svetskim proizvođačem litijuma i obezbedio sirovine za više od milion električnih automobila.[40]

Od 11. decembra 2021. i dalje traju protesti sa zahtevima da se zaustavi i trajno zabrani bilo kakva rudarska aktivnost u jadarskom regionu. Aktivista Ekološkog ustanka, jedan od istaknutih organizatora protesta, rekao je lokalnim medijima da će „protesti biti nastavljeni dok se ne ispuni osnovni zahtev, a to je proterivanje Rio Tinta iz Srbije i usvajanje zakon o zabrani eksploatacije litijuma u Srbiji“.[41]

U decembru 2021. godine, Rio Tinto je rekao da razmatra zabrinutost stanovnika zapadne Srbije nakon što je skupština opštine Loznica odustala od plana za dodelu zemljišta za projekat litijuma.[42]

U junu 2024. Ustavni sud je poništio odluku vlade da Rio Tinto izbaci iz projekta, a predsednik Srbije A. Vučić je najavio da očekuje da će kompanija u julu otkriti svoje konačne planove za rudnik i da bi rudnik mogao da bude izgrađen do 2028. godine. Javnost Srbije nije bila zadovoljna takvim razvojem događaja.[43][44] U junu je održan protest protiv Rio Tinta u Loznici, a usledili su protesti u Beogradu i Valjevu. Premijer Srbije je 16. jula 2024. godine u intervjuu rekao da je otkazivanje projekta greška i da je za to što je kompanija prisutna u Srbiji kriva prethodna vlada. Vladajuća stranka SNS ne pokazuje inicijativu da obustavi projekat.[45]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ „Annual Report 2023” (PDF) (na jeziku: engleski). Rio Tinto. Pristupljeno 23. 7. 2024. 
  2. ^ „About”. riotinto.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 7. 2024. 
  3. ^ Hotten, Russell (12. 7. 2007). „History of Rio Tinto”. The Telegraph. London: Telegraph Media Group Limited. Pristupljeno 30. 5. 2020. 
  4. ^ „Rio Tinto sells its last Australian coalmine for $2.25bn”. The Guardian (US izd.). New York City: Guardian News & Media Limited. Reuters. 28. 3. 2018. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  5. ^ „Rio Tinto Chartbook” (PDF). 2018. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 4. 2019. g. Pristupljeno 31. 12. 2018. 
  6. ^ „Contact Us.” Rio Tinto Group. Retrieved 9 April 2010. Arhivirano 28 mart 2010 na sajtu Wayback Machine
  7. ^ „Suburbs & Postcodes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jun 2023).” City of Melbourne. Retrieved 5 April 2010.
  8. ^ Jakšić, Pavle (2024-06-23). „Najveći akcionari Rio Tinta su Kinezi: Sve o Činalku i njegovim poslovima”. Forbes Srbija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-08. 
  9. ^ „Shareholder Information”. www.riotinto.com. 
  10. ^ „Forbes Global 2000”. Forbes. Pristupljeno 31. 10. 2020. 
  11. ^ a b Bordenstein, Sarah. „Rio Tinto, Spain”. Science Education Resource Center. Carleton College. Pristupljeno 3. 3. 2009. 
  12. ^ a b v Harvey, Charles E. (1981). The Rio Tinto Company: An Economic History of a leading international mining concern, 1873—1954Neophodna slobodna registracija. Alison Hodge Publishers. str. 10–11, 23, 52, 89, 202, 207–215, 314–324. ISBN 978-0-906720-03-5. 
  13. ^ „Huelva Province – Rio Tinto”. Andalucia.com. Andalucia.com. Pristupljeno 3. 3. 2009. 
  14. ^ „Clark, Punchard and Co”. Grace's Guide to British Industrial History. Grace's Guide Ltd. Pristupljeno 9. 3. 2017. 
  15. ^ Finansdepartementet (2008-09-09). „Statens Pensjonsfond trekker seg ut av gruveselskap”. Regjeringen.no (na jeziku: norveški bukmol). Pristupljeno 2024-07-24. 
  16. ^ Albeck-Ripka, Livia (30. 9. 2020). „Abandoned Rio Tinto Mine Is Blamed for Poisoned Bougainville Rivers”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 30. 9. 2020. 
  17. ^ „This land is sacred to the Apache, and they are fighting to save it”. Washington Post. Pristupljeno 19. 6. 2021. 
  18. ^ Sahar Akbarzai (18. 3. 2021). „Arizona Democrat reintroduces bill to protect sacred Apache site from planned copper mine”. CNN. Pristupljeno 19. 6. 2021. 
  19. ^ Riley, Tess (10. 7. 2017). „Just 100 companies responsible for 71% of global emissions, study says”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 25. 9. 2019. 
  20. ^ „Climate change report” (PDF). Rio Tinto. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 6. 2017. g. 
  21. ^ „Rio asks shareholders to vote against emissions resolution”. Reuters (na jeziku: engleski). 18. 3. 2019. Pristupljeno 25. 9. 2019. 
  22. ^ Gray, Darren (2. 5. 2018). „Rio Tinto delivers strong defence of its climate change stance”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 9. 2019. 
  23. ^ Regan, Anthony J. (2014). „Bougainville: Large-scale Mining and Risks of Conflict Recurrence”. Security Challenges. 10 (2): 71—96. JSTOR 26467882. 
  24. ^ See Lea, David (1999). „Corporate and Public Responsibility, Stakeholder Theory and the Developing World”. Business Ethics: A European Review. 8 (3): 151—162. doi:10.1111/1467-8608.00143. 
  25. ^ Curtis, Mark (novembar 2007). „Fanning the Flames” (PDF). War on Want. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 12. 2009. g. Pristupljeno 10. 4. 2009. 
  26. ^ „Locked-out Rio Tinto borax miners in U.S. get support”. Reuters. 25. 2. 2010. Pristupljeno 24. 2. 2010. 
  27. ^ „Shehla Masood case solved: Twitterati slams Congress”. dailybhaskar. 29. 2. 2012. 
  28. ^ „Letters by Shehla Masood on Illegal mining”. Arhivirano iz originala 2012-09-01. g. 
  29. ^ „"I Fear For My Life, But I'll Go On" | Outlook India Magazine”. Outlookindia.com. 5. 2. 2022. 
  30. ^ „RTI activist shot dead”. The Times of India. Arhivirano iz originala 2012-11-06. g. 
  31. ^ „Rio Tinto bribery case advances in China - CNN.com” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 4. 2017. 
  32. ^ Barboza, David (29. 3. 2010). „Stiff Sentences Given to Rio Tinto Employees in China”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 14. 4. 2017. 
  33. ^ „TRACE Compendium - RIO TINTO GROUP”. traceinternational.org. Pristupljeno 14. 4. 2017. 
  34. ^ „SEC Said to Probe Rio Tinto on Mozambique Deal Impairments”. Bloomberg.com. 28. 11. 2016. Pristupljeno 14. 4. 2017. 
  35. ^ „French claims Rio's consultant working 'hand in hand' with officials in Guinea”. Australian Financial Review (na jeziku: engleski). 2. 12. 2016. Pristupljeno 14. 4. 2017. 
  36. ^ EJOLT. „Bauxite Mines on the Sangaredi Plateau & Kamsar port installations, involving the multinationals Alcoa, Rio Tinto and Dadco, Guinea | EJAtlas”. Environmental Justice Atlas (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 11. 2020. 
  37. ^ „Rio Tinto lithium mine: thousands of protesters block roads across Serbia”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2021-12-05. Pristupljeno 2021-12-08. 
  38. ^ Vasovic, Aleksandar (2021-12-05). „Thousands block roads across Serbia in anti-government protest”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-08. 
  39. ^ „Man who stopped excavator from running through protesters ordered into custody”. N1 (na jeziku: srpski). 2021-11-28. Pristupljeno 2021-12-08. 
  40. ^ "Thousands Protest In Serbian Capital Against Lithium Mine, Environmental Problems".
  41. ^ "Jovanović Ćuta: The blockade succeeded, we will continue until Rio Tinto is expelled".
  42. ^ „Rio Tinto pledges public dialogue over $3.3b Serbian lithium mine”. Australian Financial Review (na jeziku: engleski). 2021-12-23. Pristupljeno 2021-12-28. 
  43. ^ „Pre dve godine sve stopirano, sada Vučić najavljuje rudnik: Da li je Rio Tinto zvanično dobio "zeleno svetlo" za Projekat Jadar? - Ekonomija - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2024-06-18. Pristupljeno 2024-07-16. 
  44. ^ Evropa, Radio Slobodna (2024-07-11). „Ustavni sud ukinuo odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Jadar”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2024-07-16. 
  45. ^ Tatalović, Žaklina (2024-07-16). „"Ponovo radi Rio Tinto": Brnabić za sve krivi bivšu vlast, Nemci stižu da se "sporazumemo o litijumu"”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-16. 

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rio_Tinto_(корпорација)&oldid=28839202”