Semagacestat
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(2S)-2-hydroxy-3-methyl-N-((1S)-1-methyl-2[(1S)- 3-methyl-2-oxo-2,3,4,5-tetrahydro-1H-3-benzazepin-1-yl] amino2-oxoethyl)butanamide | |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 425386-60-3  |
| ATC kod | none |
| PubChem | CID 9843750 |
| Sinonimi | LY-450139 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C19H27N3O4 |
| Molarna masa | 361.434 g/mol |
| |
Semagacestat je kandidat leka za terapiju protiv Alchajmerove bolesti.[1][2] Ovaj kandidat je od 2008. godine u Fazi III kliničkog testiranja u okviru studije pod imenom IDENTITET, koja uključuje 1500 pacijenata iz 22 zemlje. Testiranje izvode kompanije Ilaj Lili end kompani i Elan (USA).[3]
Mehanizam akcije
[uredi | uredi izvor]β-amiloid je peptid sa 39 do 43 amino kiselina. Izoforme sa 40 i 42 amino kiseline (Aβ40/42) su glavni konstituenti amiloidnog plaka[4][5][6][7] u moždanoj masi ljudi ugroženih Alchajmerovom bolešću.[8] β-amiloid se formira proteolizom amiloid prekurzor proteina (APP). Istraživanjem na laboratorijskim pacovima se došlo do zaključka da je rastvorljivi oblik ovog peptida mogući uzročnik razvoja Alchajmerove bolesti.
Semagacestat blokira enzim γ-sekretazu, koji je (zajedno sa β-sekretazom) odgovoran za APP proteolizu.[9]
Otvorena pitanja
[uredi | uredi izvor]- Studije faza I i II su demonstrirale smanjenje koncentracije Aβ40/42 u krvnoj plazmi tri sata nakon doziranja semagacestata, ali 300% povećanje 15 časova nakon doziranja. Smanjenje koncentracije nije utvrđeno u cerebrospinalnoj tečnosti. Iz toj razloga, studije faze III se sprovode sa znatno većim dozama.[10]
- γ-sekretaza ima druge supstrate, na primer Notch receptor. Nije poznato dali to može da prouzrokuje dugoročne nepoželjne efekte.[10]
- U nedavnim studijama ustanovljeno je da je jedna eksperimentalna vakcina odstranila amiloidne plakove kod pacijenata, ali da to nije imalo značajnog efekata na demenciju, što dovodi u sumnju korisnost postupka snižavanja β-amiloidnog nivoa.[11]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 20. Treatment of central nervous system degenerative disorders; Alzheimer's disease (ad)”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Panza, F.; Frisardi, V.; Imbimbo, BP; et al. (2010). „gamma-Secretase Inhibitors for the Treatment of Alzheimer's Disease: The Current State”. CNS Neurosci Ther. doi:10.1111/j.1755-5949.2010.00164.x.
- ^ H. Spreitzer (21. 7. 2008). „Neue Wirkstoffe – Semagacestat”. Österreichische Apothekerzeitung (на језику: German) (15/2008): 780.
- ^ Games, D.; Adams, D.; Alessandrini, R.; et al. (1995). „Alzheimer-type neuropathology in transgenic mice overexpressing V717F beta-amyloid precursor protein”. Nature. 373 (6514): 523—27. PMID 7845465. doi:10.1038/373523a0.
- ^ Masliah E, Sisk A, Mallory M, Mucke L, Schenk D, Games D (1996). „Comparison of neurodegenerative pathology in transgenic mice overexpressing V717F beta-amyloid precursor protein and Alzheimer's disease”. J Neurosci. 16 (18): 5795—811. PMID 8795633.
- ^ Hsiao, K.; Chapman, P.; Nilsen, S.; et al. (1996). „Correlative memory deficits, Abeta elevation, and amyloid plaques in transgenic mice”. Science. 274 (5284): 99—102. PMID 8810256. doi:10.1126/science.274.5284.99.
- ^ Lalonde R, Dumont M, Staufenbiel M, Sturchler-Pierrat C, Strazielle C (2002). „Spatial learning, exploration, anxiety, and motor coordination in female APP23 transgenic mice with the Swedish mutation.”. Brain Research (journal). 956 (1): 36—44, year=2002. PMID 12426044. doi:10.1016/S0006-8993(02)03476-5.
- ^ „What is Alzheimer's disease?”. Alzheimers.org.uk. 2007. Приступљено 21. 2. 2008.
- ^ „Prous Science: Molecule of the Month July 2008”.
- ^ а б Schubert-Zsilavecz, M, Wurglics, M (2008/2009). Neue Arzneimittel.
- ^ Holmes C, Boche D, Wilkinson D, Yadegarfar G, Hopkins V, Bayer A, Jones RW, Bullock R, Love S, Neal JW, Zotova E, Nicoll JA (2008). „Long-term effects of Aβ42 immunisation in Alzheimer's disease: follow-up of a randomised, placebo-controlled phase I trial”. The Lancet (Subscription required)
|format=захтева|url=(помоћ). 372 (9634): 216—233. doi:10.1016/S0140-6736(08)61075-2.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Schubert-Zsilavecz, M, Wurglics, M (2008/2009). Neue Arzneimittel.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
