Државни путеви IА реда
Државни путеви IА реда (ауто-путеви) имају укупну дужину од 1602, од чега је изграђено и у употреби 1040 km, а гради се још 195 km.[1] Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији[2] предвиђено је да сви путеви IА реда буду изграђени у профилу ауто-пута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева IБ реда у Србији буду надограђене у профил мотопута.[тражи се извор] Укупна дужина ауто-путева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 2.710 km.[тражи се извор]
Ауто-путеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 130 km/h, постојање зауставне траке, контрола приступа и наплата путарине. За разлику од ауто-путева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење од 100 km/h и непостојање зауставне траке.
Историја
[уреди | уреди извор]
Ауто-путеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака ауто-пута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока[3].
Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама 20. века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Ауто-путеви су углавном грађени на деловима некадашњег ауто-пута Братство-јединство.
Северно-јужна рута ауто-пута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део ауто-пута Београд–Нови Сад–Бачка Топола. Овај планирани ауто-пут је првобитно у ствари био само полу-ауто-пут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.
Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка Топола–Суботица–Хоргош, али пут се није спојио са остатком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији Реске–Сегедин–Кечкемет–Будимпешта–Ђер–Хеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.
По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km ауто-путева и 220 km полу-ауто-путева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.
Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка Топола–Хоргош ауто-пута, део пута у делу Београд–Нови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 69 km. Такође започета изградња Ауто-пута А2 односно Ауто-пута „Милош Велики” од Београда до Чачка и даље.
У 2016. години, Србија има 741,46 km путева који се рачунају у ову категорију. У 2021. години, Србија има 926,80 km путева који се рачунају у ову категорију.
Листа ауто-путева
[уреди | уреди извор]У Србији тренутно постоји 12 оваквих путних праваца обележених ознакама од А1 до А12.
Ауто-пут А1
[уреди | уреди извор]Ауто-пут А1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 612 km. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан ауто-пут са обилазницом је завршен у jуну 2023.[4].
Ауто-пут А2
[уреди | уреди извор]Ауто-пут А2 је ауто-пут у изградњи који ће се пружати од Београда до границе са Црном Гором. Тренутно је завршена деоница Сурчин - Паковраће у дужини од 132 km пута кроз тежак терен, изграђено је више од 66 мостова и четири тунела, урађено коришћење река, постављено 7,5 km ограде за буку... [1] [2][мртва веза][5]. Укупна дужина ауто-пута у изградњи је 19км а укупна дужина аутопута је 265км km.
Ауто-пут А3
[уреди | уреди извор]Ауто-пут А3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд. Укупна дужина ауто-пута је око 96км km и он је изграђен целом својом дужином. Ауто-пут представља део Коридора 10.
Ауто-пут А4
[уреди | уреди извор]Ауто-пут А4 спаја Ниш са ГП Градина и дуг је 109км и он је изграђен целом својом дужином km. Овај путни правац је такође део Коридора 10.
Ауто-пут А5
[уреди | уреди извор]Ауто-пут А5 спаја ауто-путеве А1 и А2 дуж реке Западне Мораве, градове, Крушевац, Краљево и Чачак. Тренутно је у употреби km58км, од Појата до Врнјачке бање, док је остатак у изградњи. Има укупну дужину од 112км km.
Ауто-пут А6
[уреди | уреди извор]Ауто-пут Нови Сад - Зрењанин- Београд.[6]Аутопут је у изградњи, укуопна дужина 105.4км.
Ауто-пут А7
[уреди | уреди извор]Ауто-пут је целом дужином од 17км km, од Кузмина до Сремске Раче, у изградњи. Са мостом преко реке Саве, спајаће се с ауто-путем до Бијељине.[6]
Ауто-пут А8
[уреди | уреди извор]Новоизграђени ауто-пут спаја Руму и Шабац. Дуг је 25км km.[6]
Ауто-пут А9
[уреди | уреди извор]Планирани ауто-пут треба да повеже Београд, од петље Бубањ Поток, преко Панчева, до границе с Румунијом.[6]
Ауто-пут А10
[уреди | уреди извор]Веза са државним путем А 2 (Пожега) - Севојно - државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Котроман).
Ауто-пут А11
[уреди | уреди извор]Северни део Београдске обилазнице, спајаће будући ауто-пут Е70-А9 код Панчева са постојећим Е75-А1, код Батајнице.
Ауто-пут А12
[уреди | уреди извор]Будући ауто-пут Ниш-Мердаре-(Приштина), дужине 77 km. Тренутно у употреби десна коловозна трака од петље Мерошина, до петље Мерошина исток у дужини од 5,5 km.[7]
Табеларни преглед
[уреди | уреди извор]| Ауто-пут | Траса | Укупно[1] | Изграђено[1] | % | У изградњи |
|---|---|---|---|---|---|
|
  Хоргош — Београд — Ниш — Прешево 
|
612 km | 612 km | 100% | [а] |
|
 Београд — Чачак — Сјеница Бољаре 
|
265 km | 140 km | 53% | 19 km [б] |
|
 Батровци — Шид — Београд
|
95 km | 95 km | 100% | |
|
Ниш — Пирот — Димитровград — Градина 
|
105 km | 105 km | 100% | |
|
Појате — Крушевац — Краљево — Прељина 
|
112 | 58 | 65 | 54 |
|
Нови Сад — Зрењанин — Београд
|
105 | 0 km | 0% | 105 |
|
 Кузмин — Сремска Рача 
|
17 km | 0 km | 0% | 17 km [в] |
|
Рума — Шабац
|
25 km | 25 km | 100% | |
|
Бубањ Поток — Панчево — Ватин 
|
97 km | 0 km | 0% | |
|
Пожега — Ужице — Котроман
|
61 km | 0 km | 0% | |
|
 Панчево — Батајница —
|
31 km | 0 km | 0% | |
|
Мерошина — Прокупље — Куршумлија — Мердаре — R7
|
77 km | 5,5 km | 7% | |
| Укупно: | 1602 | 1040 | 65% | 195 |
Деонице ауто-путева и брзих путева у изградњи
[уреди | уреди извор]Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.
Ауто-путеви IА
Паковраће - Пожега 19кн km
Крушевац - Краљево - Прељина 54км km „Моравски коридор”[8]
Кузмин - Сремска Рача 17 km (са мостом преко Саве дужине 1.310m)
Ниш - Плочник 39,5 km
- Укупно: 152 km
Брзи путеви IБ
Нови Сад - Рума 47,7 km (са тунелом кроз Фрушку гору дужине 3,5km)[9]
Шабац - Лозница 55 km
Ваљево - Лајковац 18,3 km
Пожаревац - Голубац 67 km
- Укупно: 188 km
Деонице ауто-путева и брзих путева планиране да се граде
[уреди | уреди извор]Ауто-путеви IА
- Пожега - Сјеница - Граница Црне Горе (ГП Бољаре) 107 km
- Београд - Зрењанин 68 km
- Нови Сад - Зрењанин 38 km
- Плочник - Мердаре 33 km
- Бубањ Поток - Панчево 22 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
- Београд - Вршац- Граница Румуније (ГП Ватин) 97 km
- Укупно: 365 km
Брзи путеви IБ
- Пожега - Ужице - Граница Републике Српске (ГП Котроман) 63 km
- Крагујевац - Мрчајевци - Веза са А5 „Моравским коридором” 35 km
- Пожаревац - Неготин - Граница Бугарске (ГП Мокрање) 140 km
- Параћин - Зајечар - Граница Бугарске (ГП Вршка Чука) 82 km
- Граница Мађарске (ГП Бачки Брег) - Сомбор - Кула - Врбас - Србобран - Бечеј - Кикинда - Граница Румуније (ГП Српска Црња) 185km
- Брза саобраћајница „Вожд Карађорђе” - по деоницама:
- Деоница 1: Лазаревац (Жупањац) – Аранђеловац L= 35 km.
- Деоница 2: Мали Пожаревац – Младеновац –Аранђеловац L= 32 km.
- Деоница 3: Аранђеловац – Топола – Рача – Марковац (веза на аутопут Е-75) L= 60 km
- Деоница 4: Марковац – Свилајнац - Деспотовац L= 31 km
- Деоница 5: Деспотовац – Бор L= 60 km
- Укупно: 723 km
Види још
[уреди | уреди извор]- Путни саобраћај у Србији
- Саобраћај у Србији
- Саобраћај у Београду
- Саобраћај у Нишу
- Саобраћај у Крагујевцу
- Државни путеви IБ реда
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/referentni-sistem/2.2.1_spisak_drzavnih_puteva_IAreda.pdf
- ^ „Генерални мастер план саобраћаја у Србији”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013.
- ^ Преведено са Википедије на мађарском језику
- ^ Нема нових градилишта на Коридору 10 : Економија : ПОЛИТИКА
- ^ [„Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11]
- ^ а б в г „Усвојена уредба о категоризацији путева и одлука о линијама ваздушног саобраћаја”. РТВ. Танјуг. 12. 10. 2023. Архивирано из оригинала 13. 10. 2023. г.
- ^ Уредба ДП IA и IM реда 2024
- ^ Дугалић, Мирољуб (10. 8. 2019). „Селе Мораву због моравског коридора”. Политика. Приступљено 13. 8. 2019.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомautomatski generisano1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Државни путеви IА реда на Викимедијиној остави- „Путеви у Србији" (српски, енглески)
- Коридор X Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2009) (српски, енглески)
- Виа Вита - друмска асоцијација Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (16. август 2012) (српски, енглески)
- Увод у евро-руте
- Детаљни спискови Е– ауто-путева
- Отворена деоница ауто-пута Е80
| |||||
| |||||
