Живка Срдановић
| Живка Срдановић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Живка Срдановић, Скопље, пре 21. маја 1922. (аутор фотографије: П. Станковић, фотографија је власништво Музеја позоришне уметности Србије) | |||||
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 22. септембар 1893. | ||||
| Место рођења | Крушевац, Краљевина Србија | ||||
| Датум смрти | 1984. (90/91 год.) | ||||
| Место смрти | Кикинда, СФРЈ | ||||
| Занимање | Глумица | ||||
| Породица | |||||
| Супружник | Јосиф Срдановић | ||||
| Деца | Растко Срдановић | ||||
| |||||
Живка Срдановић (Крушевац, 22. септембар 1893 — Кикинда, 1984) била је српска и југословенска позоришна глумица. У периоду између два светска рата била је првакиња драме у тада новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.
Биографија
[уреди | уреди извор]Живка Срдановић рођена је као Живка Тодоровић, 22. септембра (по старом календару) 1893. године у Крушевцу, као четврто дете у породици телеграфисте Душана Тодоровића и његове супруге Марије.
У Крушевцу је завршила 5 разреда гимназије и кренула очевим стопама, започевши поштанско-телеграфски курс у Београду. Међутим, убрзо је напустила школовање и обрела се у Сремској Митровици, где се удала за младог глумца и редитеља, Крагујевчанина Јосифа Срдановића,[1] са којим је имала сина Растка.[2] На једној Јосифовој фотографији може се видети да је он 1910. године боравио у Крушевцу.[3][4] У Митровици је први пут ступила на позоришну сцену, 23. априла 1910.
Наредних година, заједно са супругом Јосифом, наступа по разним сценама широм Србије и Војводине, све до завршетка Првог светског рата.[5] Године 1919. заједно са супругом, добила је ангажман у новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени достигла је статус првакиње драме и остварила се у многим великим женским улогама.
По избијању Другог светског рата глумачки и брачни пар Срдановић одлази у Ниш, где добијају ангажман у Градском повлашћеном позоришту[6] (данашње Народно позориште у Нишу[7]) и ту остају до пензионисања.
Живка Срдановић умрла је у Кикинди, у 90. години.[8]
Позоришна каријера
[уреди | уреди извор]Позоришну каријеру Живка Срдановић започела је уз свог мужа, у Позоришном друштву Ђокице Протића. Са овом трупом је у току прве године бављења глумом обишла Срем, Босну и Херцеговину. Касније су супружници прешли у трупу Михаила Лазића, а после тога играју на сценама више позоришта широм Војводине и Србије. Први светски рат затекао их је у Позоришту Стерија Поповић у Вршцу.[5] Успон у каријери Живке Срдановић почиње 1919. године када, одмах по ослобођењу, заједно са супругом добија ангажман у новооснованом Народном позоришту у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени постала је првакиња драме, а гостовала је и на другим позоришним сценама у тадашњој Југославији.[8] Одмах по избијању Другог светског рата Срдановићи одлазе у Ниш, где добијају ангажман у данашњем Народном позоришту и ту остају до пензионисања.
Каријера у Народном позоришту у Скопљу
[уреди | уреди извор]
У скопском позоришту Живка Срдановић је у пуној мери изразила своје глумачке способности. Највише уметничких остварења постигла је у улогама трагичарке, а највише се истакла у националном репертоару и као интерпретаторка многих тешких женских улога у најзначајнијим делима стране драмске литературе.
Била изузетно емотивна глумица, јако изражене уметничке индивидуалности, врло топла, непосредна, снажна у драмској евокацији, увек надахнута и полетна, са чистом дикцијом, мелодијски врло пријатном, помало и одмерено патетичном. Она је дуго на скопској сцени тумачила сложени драмски и трагични репертоар са импозантном стваралачком снагом и надахнутом игром достојном дивљења.[5] За њу је Раде Драинац написао:[8]
| „ | Велики репертоар тумачила је са ретким заносом и сналажењем. | ” |
Значајније улоге у МНП
[уреди | уреди извор]
- Мајка Југовића (Смрт мајке Југовића, Иво Војновић)
- Мајка и Јела (Еквиноцијо, Иво Војновић)
- Гордана (Вртлог, Владимир Велмар-Јанковић)
- Љубица и Живана (Ђидо, Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак)
- Олга (Голгота, Миливој Предић)
- Даница (Балканска царица, Никола I Петровић Његош)
- Мајка и Боја (Кнез Иво од Семберије, Бранислав Нушић)
- Јевросима (Максим Црнојевић, Лаза Костић)
- Бојана (Немања, Јован Суботић)
- Мајка (Преко мртвих, Душан С. Николајевић)
- Хасанагиница (Хасанагиница, Милан Огризовић)
- Стана (Пуковник Јелић, Миливој Предић)
- Дарија (Љубав, Игњатиј Николајевич Потапенко)
- Нора (Нора, Хенрик Ибзен)
- Магда (Завичај, Херман Судерман)
- Тоска (Тоска, Викторијен Сарду)
- Вештица (Вештица, Викторијен Сарду)
- Дебора (Дебора, Саломон Херман фон Мозентал)
- Антигона (Антигона, Софокле)
- Електра (Електра, Софокле)
- Јокаста (Краљ Едип, Софокле)
- Електра (Електра, Еурипид)
- Краљица Гертруда (Хамлет, Вилијам Шекспир)
- Дездемона (Отело, В. Шекспир)
- Порција (Млетачки трговац, В. Шекспир)
- Варја (Вишњик, Антон Павлович Чехов)
- Маргарета Готје (Госпођа с камелијама, Александар Дима Син)
- Симона (Симона, Ежен Брије)[5]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: Драгослав Ђорђевић, бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља Јосиф Михајловић и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа,[10] као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и Брана Војиновић, тадашњи управник Народног позоришта у Београду.[5]
Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована Орденом Светог Саве 5. реда.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Josif Srdanović”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.
- ^ „Srdanović Živka sa sinom Rastkom. Fotografija sa autografom; avers. Posveta Julki Bakić, glumici. Vrnjci, 20.IX 1913.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.
- ^ „Srdanovic Josif - Fotografija sa autografom; avers. Kruševac, 4.IV 1910.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.
- ^ „Srdanovic Josif - Fotografija sa autografom; revers. Kruševac, 4.IV 1910.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.
- ^ а б в г д Dejan (2023-11-12). „Živka Srdanović - Velika kruševačka "tragičarka"”. KruševacGrad (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18.
- ^ „Srdanović Živka”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.
- ^ „Vremeplov (11.3.2010)”. RTS :: Društvo. 11. 3. 2010. Приступљено 2024-07-18.
- ^ а б в г Бабовић, С. (2022-11-05). „ПРВАКИЊА ПОЗОРИШТА У СКОПЉУ БИЛА ЈЕ КРУШЕВЉАНКА: Глумицу Живку Срдановић, открио је славни Нушић”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18.
- ^ „Музејска поставка - НУ Македонски Народен Театар, Република Северна Македонија”. mnt.mk (на језику: македонски). Приступљено 2024-07-18.
- ^ „Непозната судбина глумице Живке Срдановић: Крушевљанка освајала сцене на Балкану”. Спона. Приступљено 2024-07-18.