Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике
| Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 27. јун 1990.—21. децембар 1990. | |||||||||
| Главни град | Книн | ||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
| Земља |  Социјалистичка Федеративна Република Југославија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша заједница општина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | регионална заједница општина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 27. јун 1990. | ||||||||
• Укинуто | 21. децембар 1990. | ||||||||
| |||||||||
Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике (хрв. Zajednica općina Sjeverne Dalmacije i Like) била је регионална заједница општина у југословенској федералној јединици Хрватској. Формирана је средином 1990. године, а потом је крајем исте године трансформисана у САО Крајину.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]
Све до средине 1990. године, општине са српском већином у тадашњој југословенској федералној јединици Хрватској налазиле су се у саставу првобитних регионалних заједница, које су постојале у сакладу са Уставом СР Хрватске и Уставом СФРЈ. Након победе Хрватске демократске заједнице на првим вишестраначким изборима у Хрватској, одржаним у пролеће 1990. године, новоуспостављени режим Фрање Туђмана је најавио спровођење уставне реформе која је садржала и елементе сецесионистичке политике у односу на Југославију. Стога је у општинама са српском већином покренута иницијатива за стварање нове регионалне заједнице, у чији би састав ушле претежно српске општине, а тај предлог је 6. јуна формулисала Скупштина Општине Книн.[3]
Тим поводом је у српским срединама покренута и јавна расправа током које се показало да замисао о оснивању нове регионалне заједнице ужива подршку првенствено међу одборницима из редова Српске демократске странке, док су међу српским одборницима из редова СКХ-СДП постојале знатне резерве, како политичке тако и формално-правне. Те разлике су током јуна пале у други план, када се показало да је Туђманов режим кренуо путем сужавања српских права, што је довело до хомогенизације међу српским политичким првацима и преласка многих локалних одборника из редова СКХ-СДП у редове СДС.[4][5]
Реализацији иницијативе прва је приступила управо Општина Книн, која је 27. јуна донела одлуку о формирању Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике. Тој регионалној заједнци су потом приступиле и суседне општине Доњи Лапац (28. јун) и Грачац (29. јун), након чега је 3. јула у Книну конституисано и привремено Председништво ЗОСДЛ. Недуго потом, овој регионалној заједници су приступиле и друге претежно српске општине са истог подручја: Обровац (12. јул) и Бенковац (7. август), а потом и Кореница, чиме је био заокружен процес окупљања претежно српских општина на просторима северне Далмације, Лике и Крбаве.[4][6]
Иако су хрватске власти оспориле стварање ЗОСДЛ,[7] сличне регионалне иницијативе разматране су и у другим српским срединама у Хрватској, а посебно на суседним просторима Кордуна и Баније. Тим поводом се пред тамошња општинска руководства поставило питање, да ли би по угледу на Заједницу општина Сјеверне Далмације и Лике требало формирати посебну Заједницу општина Баније и Кордуна или би општине са тих простора требало укључити у састав ЗОСДЛ. Пошто је Општина Двор већ 17. јула донела одлуку о приступању ЗОСДЛ, исто су 24. јула учиниле Општина Војнић и Општина Глина. За тим примерима су временом пошле и остале већински српске општине са подручја Баније и Кордуна. Тиме је ЗОСДЛ прерасла поросторне оквире свог формалног назива, а временом је стекла и додатне функције, тако да је до краја године спроведена трансформација ЗОСДЛ у српску аутономну област под називом: САО Крајина, која је званично проглашена 21. децембра 1990. године.[4][6]
Види још
[уреди | уреди извор]- Срби у Хрватској
- Сабор у Србу
- Референдум о аутономији Срба у Хрватској
- Српска демократска странка (Хрватска)
- Книнска Крајина
- Распад СФРЈ
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Дакић 1994.
- ^ Радишић 2002.
- ^ Дакић 1994, стр. 66.
- ^ а б в Dakić 2002.
- ^ Knežević 2018, стр. 411-442.
- ^ а б Rupić 2007.
- ^ Rješenje Ustavnog suda Hrvatske broj U/I-214/1990 od 14. kolovoza 1990.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дакић, Миле (1994). Српска Крајина: Историјски темељи и настанак. Книн: Искра.
- Dakić, Mile S. (2002). Krajina kroz vijekove: Iz istorije političkih nacionalnih vjerskih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj. Beograd: Vedes.
- Knežević, Domagoj (2011). „Srpska demokratska stranka od osnivanja do konstituiranja prvoga višestranačkog Sabora”. Časopis za suvremenu povijest. 43 (1): 7—24.
- Knežević, Domagoj (2018). „Srpska demokratska stranka od konstituiranja prvog višestranačkog Sabora do početka srpske pobune u Hrvatskoj u kolovozu 1990.”. Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru. 60: 411—442.
- Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
- Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
- Rupić, Mate, ур. (2007). Republika Hrvatska i Domovinski rat 1990.-1995. Dokumenti. 2. Zagreb: Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata.
