Пређи на садржај

Клуж-Напока

Координате: 46° 46′ 07″ С; 23° 35′ 23″ И / 46.76868° С; 23.58965° И / 46.76868; 23.58965
С Википедије, слободне енциклопедије
Клуж-Напока
рум. Cluj-Napoca
мађ. Kolozsvár
Клуж-Напока
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ЖупанијаКлуж
Становништво
Становништво‍
 — 2021.286.598[1][2]
 — густина1.808 ст./km2
Агломерација (2021.)411.379
Географске карактеристике
Координате46° 46′ 07″ С; 23° 35′ 23″ И / 46.76868° С; 23.58965° И / 46.76868; 23.58965
Апс. висина410 m
Површина179,5 km2
Клуж-Напока на карти Румуније
Клуж-Напока
Клуж-Напока
Клуж-Напока на карти Румуније

Клуж-Напока, или само Клуж (рум. Cluj-Napoca, или Cluj; мађ. Kolozsvár — Коложвар; нем. Klausenburg) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чији је највећи град. Има површину од 179,5 km² и 310.000 становника (попис 2007). До 1974. град се звао само Клуж (рум. Cluj). Клуж-Напока је управно средиште истоименог округа Клуж.

Клуж-Напока се простире се на 179,5 km² и према последњим проценама из 2007. године у граду је живело 310.000 становника, што га после Букурешта чини другим градом по величини у држави.

Клуж је готово подједнако удаљен од Букурешта (426 km), Будимпеште (397 km) и Београда (455 km).

Географија

[уреди | уреди извор]
Католичка катедрала Светог Михаила

Град Клуж-Напока је град у северној половини данашње Румуније. Град се развио у северозападном делу Трансилваније према Марамурешу. Клуж-Напока се образован на месту где река Самош, која данас протиче кроз његово језгро, излази из планинских крајева Бихора на западу, улази у средишњу, долинску Трансилванију, при чему мења смер и скреће ка северу. Јужно од града налази се благо развође од такође блиског Мориша, што даје Клужу изузетно повољан стратешко-саобраћајни положај и што је допринело развоју града у један од највећих градова данашње Румуније.

Историја

[уреди | уреди извор]

У време римског цара Трајана и рата против Дачана, Римљани су доградили дачко утврђење Напока (лат. Napoca) тако да им служи као логор легије. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време цара Хадријана (117—138) место се звало Municipium Aelium Hadrianum Napoca. У 3. веку Напока је неко време била главни град римске провинције. Ову тврђаву су заузели и уништили варвари 250.

Град Колошвар (мађ. Kolozsvár) је настао као насеље немачких досељеника Саса и Мађара у 13. веку на обалама реке Самош. Краљ Жигмунд га је учинио слободним градом, у којем се 1409. године кују новци.[3] У Клужу је 1443. године рођен и потом одрастао Матија Корвин, угарски краљ. Јанош Хуњади се са породицом преселио 1443. године из Колошвара, у Темишвар, где је подигао тврђаву. Дана 28. јуна 1607. године у Клужу је краљ Сигисмунд (Жигмунд) издао даровницу, по којој српском православном владици Сави даје неке читаве "миљкове" тј. четири места у Арадској жупанији.[4] Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. године Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. Војводство Ердељ је имало средиште у Колошвару (1827), у којем је био гувернер.[5] Клуж је 1852. године био седиште земаљског суда "Велике Војводине Ердељске". После Аустроугарске нагодбе из 1867, Трансилванија је постала део Угарске. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време реформације и удаљеност од других немачких територија.

У граду Колошвару је 1867. године било активно Друштво Ердељског музеја на челу са председником грофом Миком, које је сарађивало са Српским ученим друштвом. Друштво је водило бригу и опскрбу тог мађарског народног музеја Ердеља. Оснивач музеја био је мађарски патриота Самуило Кемин (умро 1861).[6] Ту се 1873. године налазило Народно позориште Колошвар, са 61 чланом ансамбла. То није било случајно, јер су ту управо почеци мађарског позоришног живота. У Колошвару око 1780. године, дилетанти су извели прву представу на мађарском језику у кући грофа Ђерђа Банфија.[7]

Године 1839. један претплатник Павловићевог "Српског листа" јавља се из Колошвара.[8] Помиње се 1855. године у граду једна самостална "правдословна академија". У Клужу је у другој половини 19. века било ученика Срба који су се у том градићу школовали. Од 1862. године отворена је ту правна академија. Организовали су се као "Српска академска омладина" у Клужу. Послали су 1902. године писмо болесном песнику Јовану Јовановићу Змају. Године 1903. у Клужу је промовисан за доктора права Никола Милутиновић из Панчева.[3] Један дописник - "Србин ученик" из Клужа описујући у зиму 1903. године то место, примећује: "Срба има мало".[9]

Након Првог светског рата, 4. јуна 1920, област Трансилваније припала је Румунији. Од 1940. до 1944/45. северна Трансилванија, са Клужом, била је поново у саставу Мађарске. И данас је град културни центар Мађара у Румунији, који су до 1974. били релативна већина становништва.

Николае Чаушеску је 1974. румунском имену Клуж из идеолошких разлога додао римско име Напока, да би нагласио континуитет дачко-румунске културе. У свакодневном животу се и даље чешће користи краћи назив - Клуж (рум. Cluj).

Од пада комунизма Клуж је и поред бројних тешкоћа постао један од градова у држави са најбржим развојем. Протеклих година град је постао и туристички познат захваљујући очуваном језгру и бројним велелепним грађевинама.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1912.1930.1948.1956.1966.1977.1992.2002.2011.2021.
60.808100.844117.915154.723185.663262.858328.602317.953324.576286.598[10]

Према попису из 2021. на територији града Клуж-Напока живело је 286.598 становника што је мање за 37.978 (-11,70%) у односу на претходни попис из 2011. на ком је било 324.576 становника.[11][12]

Град Клуж је током свог постојања био град са више народности и вера. И поред тога током 20. века национална и верска структура у граду је знатно промењена. Дотад мађарски град добио је румунски карактер, нарочито последњих деценија. Некада бројни Немци данас су малобројни, а јеврејска заједница је потпуно уништена. Са друге стране ромско становништво јавило се у граду захваљујући досељавању из околних села и варошица.

Према последњем попису становништва из 2021. године, већинско становништво чинили су Румуни (71,28%). Од мањина највише је било је Мађара (11,72%).

Етнички састав према попису из 2021.‍[13]
Румуни
  
 204.297 71,28%
Мађари
  
 33.603 11,72%
Роми
  
 1.758 0,61%
Немци
  
 433 0,15%
Украјинци
  
 157 0,05%
Јевреји
  
 106 0,04%
Италијани
  
 104 0,04%
Остали
  
 1.104 0,39%
Непознато
  
 45.036 15,71%

Већина религиозног становништва припада Румунској православној цркви.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Град има 6 државних универзитета, од који је најпознатији Универзитет Бабеш — Бољај. На њему се настава изводи на румунском, мађарском и немачком језику.

Државни универзитети у граду су:[14]

  • Универзитет „Бабеш — Бољај”
  • Универзитет медицине и фармације „Јулију Хацијегану”
  • Универзитет технике
  • Универзитет пољопривредних наука и ветеринарске медицине
  • Музичка академија „Георге Дима”
  • Универзитет уметности и дизајна

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Клуж-Напока ноћу.
    Клуж-Напока ноћу.
  • Клуж-Напока - једна од главних раскрсница у градском језгру.
    Клуж-Напока - једна од главних раскрсница у градском језгру.
  • Раскрсница испред градске куће.
    Раскрсница испред градске куће.
  • Градска кућа.
    Градска кућа.
  • Градска палата правде.
    Градска палата правде.
  • Палата „Њујорк“.
    Палата „Њујорк“.
  • Градска синагога.
    Градска синагога.
  • Атмосфера на Тргу Уједињења (Unirii).
    Атмосфера на Тргу Уједињења (Unirii).
  • Градско позориште.
    Градско позориште.
  • Биста Александра Јоана Кузе.
    Биста Александра Јоана Кузе.
  • Ентеријер римокатоличке цркве светог Михаила.
    Ентеријер римокатоличке цркве светог Михаила.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ а б "Застава", Нови Сад 1903. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године
  5. ^ "Банатски алманах", Будим 1827-1828. године
  6. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
  7. ^ "Позоришно уређење", Нови Сад 1874. године
  8. ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
  9. ^ "Застава", Нови Сад 4. јануар 1903. године
  10. ^ „Romania: Cities”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 23. 1. 2025. 
  11. ^ „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 23. 1. 2025. 
  12. ^ „RPL 2011: Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete”. recensamantromania.ro. Приступљено 23. 1. 2025. 
  13. ^ „RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune”. recensamantromania.ro. Приступљено 23. 1. 2025. 
  14. ^ „Universități din Cluj-Napoca”. primariaclujnapoca.ro. Приступљено 23. 1. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за насеља у Румунији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клуж-Напока&oldid=28999806”