Милано—Санремо
![]() | |
![]() | |
Детаљи о трци | |
---|---|
Датум одржавања | почетак марта |
Регион одржавања | Ломбардија и Лигурија |
Назив трке | Милано—Санремо |
Локални назив(и) |
|
Други назив(и) | Ла Примавера |
Дисциплина | друмски |
Такмичење | UCI ворлд тур |
Тип | једнодневна трка |
Организатор | RCS Sport |
Директор трке | Мауро Вењи |
Оснивач трке | Еуђенио Костамања |
Историја | |
Прво одржавање | 14. април 1907. |
Број одржавања | 116 (до 2025) |
Први победник | ![]() |
Највише победа |
|
Тренутни победник | ![]() |
Милано—Санремо, познат и као Ла Примавера (итал. La classica di Primavera), једнодневни је бициклистички класик, један од монументалних класика који се одржава почетком марта. Један је од најдужих једнодневних трка у UCI ворлд туру. Маршрута од Милана до Санрема незнатно варира из године у годину. За разлику од Париз—Рубеа који стартује 80 километара северно од Париза у Шампањи, Милано—Санремо и даље почиње у Милану. Након тога пут иде кроз тунел Пасо дел Туркино до обале. Стаза је великим делом директно на ривијери. У последњих неколико година победници се већином одлучују у спринту на Вија Рома. Потенцијални победници који желе избећи спринт траже своју шансу на кратким и стрмим успонима у задњих 40 km (итал. Cipressa, ређе; итал. Poggio, чешће). Након успона на Пођо следи 7 km спуста по уским и завојитим улицама пре доласка у град и циља на широкој авенији Вија Рома.

Оваква структура стазе се одразила на листу победника, којом доминирају углавном спринтери попут Ерика Цабела, Марија Чиполинија, Оскара Фреиреа, Алесандра Петакија и Марка Кевендиша.
Историјат
[уреди | уреди извор]Ову трку од свог оснивања организује италијански часопис Газета дело спорт (итал. La Gazzetta dello Sport) који исто организује трку Ђиро д’Италија. У првој трци 14. априла 1907. године учествовало је 33 возача. Победник је Француз Лисјен Пети-Бретон, са просечном брзином од 26,6 km/h. Као победник прве трке је добио награду у износу од 5 лира.
Класичне бициклистичке трке
[уреди | уреди извор]Трка Милано—Санремо данас је једна од пет великих класичних бициклистичких трка европског бициклизма. Резултати из ове трке бодују се према правилнику Светске бициклистичке федерације; све до 2007. ова трка се бодовала за UCI Про тур. Трка Милано—Санремо се често назива и спринтерски класик, док се сродна трка Ђиро ди Ломбардија (која се одржава у јесен) назива брдски класик.
Списак победника
[уреди | уреди извор]- 2024.
Јаспер Филипсен
- 2023.
Метју ван дер Пул
- 2022.
Матеј Мохорич
- 2021.
Јаспер Стојвен
- 2020.
Ваут ван Арт
- 2019.
Жилијен Алафилип
- 2018.
Винченцо Нибали
- 2017.
Михал Квјатковски
- 2016.
Арно Демар
- 2015.
Џон Дегенколб
- 2014.
Александер Кристоф
- 2013.
Гералд Циолек
- 2012.
Сајмон Геранс
- 2011.
Метју Гос
- 2010.
Оскар Фреире
- 2009.
Марк Кевендиш
- 2008.
Фабијан Канчелара
- 2007.
Оскар Фреире
- 2006.
Филипо Поцато
- 2005.
Алесандро Петаки
- 2004.
Оскар Фреире
- 2003.
Паоло Бетини
- 2002.
Марио Чиполини
- 2001.
Ерик Цабел
- 2000.
Ерик Цабел
- 1999.
Андреј Чмил
- 1998.
Ерик Цабел
- 1997.
Ерик Цабел
- 1996.
Габријеле Коломбо
- 1995.
Лоран Жалабер
- 1994.
Ђорђо Фурлан
- 1993.
Маурицио Фондријест
- 1992.
Шон Кели
- 1991.
Клаудио Кјапучи
- 1990.
Ђани Буњо
- 1989.
Лоран Фињон
- 1988.
Лоран Фињон
- 1987.
Ерик Мехлер
- 1986.
Шон Кели
- 1985.
Хени Којпер
- 1984.
Франческо Мозер
- 1983.
Ђузепе Сарони
- 1982.
Марк Гомез
- 1981.
Алфонс де Волф
- 1980.
Пјерино Гаваци
- 1979.
Рогер де Фламинк
- 1978.
Рогер де Фламинк
- 1977.
Јан Рас
- 1976.
Еди Меркс
- 1975.
Еди Меркс
- 1974.
Феличе Ђимонди
- 1973.
Рогер де Фламинк
- 1972.
Еди Меркс
- 1971.
Еди Меркс
- 1970.
Микеле Данчели
- 1969.
Еди Меркс
- 1968.
Руди Алтиг
- 1967.
Еди Меркс
- 1966.
Еди Меркс
- 1965.
Ари ден Хартог
- 1964.
Том Симпсон
- 1963.
Жозеф Грусар
- 1962.
Емил Дамс
- 1961.
Ремон Пулидор
- 1960.
Рене Прива
- 1959.
Мигел Поблет
- 1958.
Рик ван Лој
- 1957.
Мигел Поблет
- 1956.
Фред де Бројне
- 1955.
Гермајн Дерајке
- 1954.
Рик ван Стенберген
- 1953.
Лорето Петручи
- 1952.
Лорето Петручи
- 1951.
Луизон Бобе
- 1950.
Ђино Бартали
- 1949.
Фаусто Копи
- 1948.
Фаусто Копи
- 1947.
Ђино Бартали
- 1946.
Фаусто Копи
- 1944—1945. Други светски рат
- 1943.
Чино Чинели
- 1942.
Адолфо Леони
- 1941.
Пјерино Фавали
- 1940.
Ђино Бартали
- 1939.
Ђино Бартали
- 1938.
Ђузепе Олмо
- 1937.
Чезаре дел Кончија
- 1936.
Анђело Варето
- 1935.
Ђузепе Олмо
- 1934.
Јеф Демојсер
- 1933.
Леарко Гвера
- 1932.
Алфредо Бове
- 1931.
Алфредо Бинда
- 1930.
Микеле Мара
- 1929.
Алфредо Бинда
- 1928.
Костанте Ђирарденго
- 1927.
Пјетро Кези
- 1926.
Костанте Ђирарденго
- 1925.
Костанте Ђирарденго
- 1924.
Пјетро Линари
- 1923.
Костанте Ђирарденго
- 1922.
Ђовани Брунеро
- 1921.
Костанте Ђирарденго
- 1920.
Гаетано Белони
- 1919.
Анђело Гремо
- 1918.
Костанте Ђирарденго
- 1917.
Гаетано Белони
- 1916. Први светски рат
- 1915.
Ецио Корлаита
- 1914.
Уго Агостини
- 1913.
Одил Дефраје
- 1912.
Анри Пелисје
- 1911.
Гистав Гаригу
- 1910.
Ежен Кристоф
- 1909.
Луиђи Гана
- 1908.
Сирил ван Хауварт
- 1907.
Лисјен Пети Бретон
Вишеструки победници
[уреди | уреди извор]№ | Возач | Године |
---|---|---|
7 | ![]() |
1966, 1967, 1969, 1971 , 1972, 1975, 1976 |
6 | ![]() |
1918, 1921, 1923, 1925, 1926, 1928 |
4 | ![]() |
1939, 1940, 1947, 1950 |
![]() |
1997, 1998, 2000, 2001 | |
3 | ![]() |
1946, 1948, 1949 |
![]() |
1973, 1978, 1979 | |
![]() |
2004, 2007, 2010 | |
2 | ![]() |
1917, 1920 |
![]() |
1929, 1931 | |
![]() |
1935, 1938 | |
![]() |
1952, 1953 | |
![]() |
1966, 1966 | |
![]() |
1988, 1989 | |
![]() |
1986, 1992 |
Победе по државама
[уреди | уреди извор]Држава | Број победа |
---|---|
![]() |
51 |
![]() |
23 |
![]() |
14 |
![]() |
7 |
![]() |
5 |
![]() |
4 |
![]() |
2 |
![]() |
2 |
![]() |
2 |
![]() |
2 |
![]() |
1 |
![]() |
1 |
![]() |
1 |