Опланићи

Опланићи
Опланићи;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Град	Краљево
Становништво
— 2011.	899
Географске карактеристике
Координате	43° 45′ 32″ С; 20° 40′ 31″ И / 43.758833° С; 20.675166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	271 m
	Опланићи Опланићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	036
Регистарска ознака	KV

Опланићи су насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 899 становника. Опланићи обједињује 5 засеока: Ковачане, Подгорце, Парлоге, Избицу и Равни Гај.

Историја села

Село Опланићи се помиње 1428/1429. године, како се претпоставља, под именом Платов, 1528. године (18 кућа) као Горњи Свињци 1560. године (14 кућа) 1572. године (11 кућа) 1595. године под данашњим називом, 1844. године (46 кућа и 268 становника) и 1924. године (115 домова и 730 кућа). На географским картама из 1700. године, први пут је уцртано место Опланићи, тачно на месту куда је водила граница између Аустрије и Турске. Кроз векове село је расло и развијало се а са њим су се мењале и навике његових мештана.

Познати мештани

Боби Роудс, италијански глумац, звезда ''шпагети'' вестерна.^[1]

Географија

На левој страни Западне Мораве, у подножију Котленика сместило се питомо село Опланићи, с обе стране локаланог пута Сирча-Милочаји. Опланићи је удаљено 6 км од града Краљева. Село се налази на 271 м надморске висине. Са леве стране Западне Мораве, Опланићи окружује три села: Сирча, Поповићи и Трговиште. А са десне стране Западне Мораве два села: Грдица и Адрани.

Мост између Опланића и Грдице
Мост између Опланића и Адрана

Црква у Опланићима Свети Архангел Гаврило

Црква у Опланићима посвећена је Светом Архангелу Гаврилу, саграђена је прилогом мештана села Опланића и Поповића у периоду од 1989. до 1991. године. На истом ово месту постојало је црква брвнара, која по предањима саграђена за време великих сеоба Срба. Стаовници села су Хришћанни (пралославци), друге вере нису заступљене. Славе које се највише славе у селу су: Александар Невски (коју славе 38 кућа), Митровдан, Свети Лука, Свети Јован. Сеоска литија је прва Тројица, крстоноше се окупљају код цркве Свети Илија у селу Сирчи. Прва молитва је на Лекином брду, запис дуд, друга молитва је Подгорци, запис багрем, трећи запис је код Ратска Миленковића, запис јабука, четрвти запис је у цркви у Опланићима. После се учесници литија враћају до записа код Подгораца, где се врши примопредаја колача за наредног домаћина литија. После примопредаје иде се код домаћина на гозбу. Ове обичаје камером је забележио РТС, као традиционалне и оригиналне и чува их у свом архиву.

Црква у Опланићима Свети Арханђел Гаврило
Црква у Опланићима Свети Арханђел Гаврило

ФК Младост Опланићи

ФК Младост Опланићи је основан 1925. године. На оснивању се завао ФК Земљорадник. Давне 1925 године је основан фудбалски клуб Земљорадник, не случајно. Овај назив је изабран зато што реч земљорадник има 11 слова, колико има играча у фудбалском тиму. Фудбал у Опланићима почела много раније да се котрља, захваљујући Ивану Брожићевићу, човек познат по изградњи споменика Солунским јунацима. Он је тада предао прву лопту попу Милораду Благојевићу а овај је поклонио Животи Стефановићу. Тада фудбалски дружине имале у Сирчи, Адранима, Мрсаћу, Ратини и Бресници. Сведоци ових првих фудбалских утакмица су били између осталих: Момчило, Филип, Љубинко, Бранко, Живорад и Милош Игрутиновић, Милун Подгорац, Ристо Думић, Живот Стефановић, Мидо Терзић и многи други.

ФК Младост Опланићи
ФК Младост Опланићи

КУД Опланићи

КУД Опланићи формиран је 1988 године, оснивач групе и солиста је Ратско Миленковић рођен у селу Опланиће 1929 године. Много година раније певало се и дружило. Први наступ су имали у емисији “Селима у походе“. Све што се радило било је на понос села и самих мештана. За собом имају успешну каријеру записану на две касете, са 50-етак, традиционалних песама као трајне ахривске снимке за радио Београд. Наступали су успешно на многим манифестацијама: београдски побеник 2005 године, новембарске баграде града Краљева, вишетруки су победници на сабору у Тополи, међународном фестивалу у Нишкој Бањи, „Чобанским данима” у Косјерићу, Сабора „Прођох Левач, прођох Шумадију”. Више пута РТС је баш у Опланићима снимао, целовечерњу емисију о народним обичајима, када су велики празници, како изгледа једно српско село у Шумадијском делу Краљева. Песме које су прославиле овај КУД и довеле до тога да за РТС сниме касету су: Ој Мораво мутна водо, Ој Зорице Зоро моја, Једна звезда преко неба шара и Са планине ветар дува.

КУД Опланићи
КУД Опланићи
КУД Опланићи

Ловачко друштво "Котленик"

Ловачке секције: 1. Сирча 2. Опланићи 3. Поповићи 4. Милочај 5. Цветке 6. Тавник 7. Лађевци 8. Обрва

Ловачко удружење Краљево. Организација: 6 друштава (Гледићке планине, Ловац, Котленик, Зец, Стефан Немања, Столови) и броји 53. секције

Ловачка секција Опланићи организатор лова.
Ловачка секција Опланићи организатор лова.

Ратарско-повртарски рејон

На основу природних карактеристика подручја и заступљене структуре производње извршена је реорганизација сеоских месних заједница. Ратарско-повртарски рејон обухвата село Опланићи.

Познати мештани Опланића

Живко Подгорац

Александар Тришовић, фудбалер.

Демографија

У насељу Опланићи живи 750 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (41,7 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 289 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године) 911 становника, а број домаћинстава 280 (према попису из 2002. године), у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	892
1953.	933
1961.	936
1971.	935
1981.	955
1991.	944	937
2002.	911	928
2011.	899

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	896	98,35%
Роми	6	0,65%
Црногорци	2	0,21%
Хрвати	1	0,10%
Украјинци	1	0,10%
Руси	1	0,10%
Македонци	1	0,10%
непознато	2	0,21%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	18	12
80+	13	18
75—79	19	15
70—74	25	35
65—69	33	33
60—64	35	36
55—59	17	26
50—54	27	23
45—49	33	38
40—44	35	37
35—39	21	30
30—34	28	20
25—29	25	20
20—24	31	22
15—19	35	29
10—14	29	26
5—9	14	17
0—4	23	13
Просек :	41,7	44,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	182	193	203	230	246	255	280

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	50	69	42	52	30	24	11	1	0	1	3,25

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	395	113	251	21	7	3
Женски	394	56	263	68	6	1
УКУПНО	789	169	514	89	13	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	188	44	0	0	59
Женски	102	25	0	0	32
УКУПНО	290	69	0	0	91
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	8	15	0	21
Женски	0	1	14	2	1
УКУПНО	4	9	29	2	22
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	4	9	1	2
Женски	0	1	1	6	13
УКУПНО	2	5	10	7	15
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	11
Женски	3	0	0	3
УКУПНО	11	0	0	14

Референце

^ „ИТАЛИЈАНСКИ ГЛУМАЦ У ОПЛАНИЋИМА”. СИЏА (на језику: српски). 2021-02-26. Приступљено 2022-02-11.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „ИТАЛИЈАНСКИ ГЛУМАЦ У ОПЛАНИЋИМА”. СИЏА (на језику: српски). 2021-02-26. Приступљено 2022-02-11.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]