Пређи на садржај

Понеш

Координате: 42° 29′ 25″ С; 21° 22′ 26″ И / 42.49028° С; 21.37389° И / 42.49028; 21.37389
С Википедије, слободне енциклопедије
Понеш
Поглед на Понеш са понешке Чуке, 2015.
(у позадини село Брасаљце, у горњем левом углу)
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Географске карактеристике
Координате42° 29′ 25″ С; 21° 22′ 26″ И / 42.49028° С; 21.37389° И / 42.49028; 21.37389
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина616 m
Понеш на карти Србије
Понеш
Понеш
Понеш на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаГЛ

Понеш (алб. Ponesh[1] или Poneshi) је село у општини Гњилане, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија.

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Понеш. Село је на косама око Понешког потока, а у подножју понешке Чуке[а][2]. Воду за пиће добија из чесама и бунара. Топографски су називи за њиве: Летевце, Палево, Орма, Искрут, Ступови, Друм, Гаревине, Смиље; за шуму: Крива Падина, Градиште.[3]

Село је разбијеног типа. Дели се на три махале: Мусељачку, Марковачку или Арнаутску и Муаџерску махалу. Између првих двеју махала је раздаљина нешто више од 100 m а Муаџерска махала је поред Брасаљске реке на 1,5 km удаљена од главног дела села.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Понеш је старо село. У повељи цара Душана 1348. године помиње се под именом Пониша оу Мораве (?) (Пониша[4] оу Моравѣ) са влашким становништвом. У путопису Курипешића из 1530. године помиње се под именом Горњи Понеш (Ober Ponesha). У османско време, село је било ослобођено намета, по легенди зато што је један младић оправио кола султана Бајазита — намети су поново уведени у време султана Абдул Хамида.[5] У попису из 1912. године наводи се да у селу има 54 српска домаћинства.[6] На врху Чуке се налази град у рушевинама[4], звани Градиште или Каљаја.[3]

Географија

[уреди | уреди извор]

Изнад села издиже се Понешка чука, купасто узвишење вулканског порекла. Понешка чука налази се поред магистралног пута Приштина-Гњилане, удаљена 8 km западно од Гњилана, седишта општине којој припада село Понеш. Њена апсолутна висина износи 839 m, релативна висина 140 m, док је у основи широка око 800 m. Има симетричне стране са благим нагибом падина, а изграђена је од латита. Латити се овде јављају као изливи на раседној граници горњојурских и горњокредних седимената.

Латити су свеже и чврсте стене холокристаласто-порфирске структуре са честим уклопцима седиментних стена јуре и креде. Изграђени су од калијског фелдспата, плагиокласа, монокличног пироксена и биотита. Фенокристал је санидин који уклапа зрна андезина. Северозападно и западно од Понешке чуке изливене су веће масе трахита и трахитских бреча. Процена је да је старост вулканске структуре Понешка чука средње-олигоценска.[7]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Насеље има албанску етничку већину.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 889
1953. 998
1961. 1.197
1971. 1.438
1981. 1.409
1991. 1.342

[9][10]

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Подаци из 1931. године[3][11]:

Српски родови:

  • Мусељаци (39 куће). (Мусељаци 23 куће и Зозићи 16 куће, славе Ђурђиц), старинци „од фет” (од Косовске битке). Презиме им је дошло, кажу, што су некад њихови преци добили муселимство (старешинство у нахији) као награду што су код свог села оправили поломљена кола некој турској царици кад је ишла на Косово да види Муратов гроб. Уверавају да су имали и ферман о свом муселимству и да су га 1911. године дали царским доглавницима да га предаду цару кад је био на Косову. Ферман им више није враћен.
  • Дининци (2 куће, славе Св. Арханђела), досељени из Добротина код Липљана око 1760. године.
  • Стаменковци (4 куће, славе Св. Николу), досељени из Врбице око 1830. године.
  • Лабљанци (3 куће, славе Св. Петку), досељени из Лабљана око 1885. године.
  • Ливочани (1 кућа, славе Св. Арханђела), домаћин куће досељен из рода Прокишића у Горњем Ливочу, код којих је био „доведен” (пасторак).

Арбанашки родови:

  • Досељени из северне Албаније, пре него што су досељени у ово село, живели су у околини Скопља, да би се потом доселили у Церницу и одатле се преселили у Понеш око 1810. године. Укупно их је било 30 кућа, од фиса Шаље.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878. године:

  • Досељени су из Топлице и Јабланице: укупно 17 кућа, припадају фисовима Гаша, Тсача и Бериша.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Понеш, 2016.
    Понеш, 2016.
  • Понеш, 2016.
    Понеш, 2016.
  • Брда изнад Понеша
    Брда изнад Понеша

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Чука је брдо (840 и нешто m нмв).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gllama Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2019) galabri.com (језик: албански)
  2. ^ Poneška Čuka mapcarta.com (језик: енглески)
  3. ^ а б в г Атанасије Урошевић — Новобрдска Крива река, страна 65 и 66 (Насеља и порекло становништва (књига 32) — Српски етнографкси зборник (књига LX), Београд 1951.)[1]
  4. ^ а б PONES (in the Middle Ages Ponisa, Gnjilane): 1. ruins of a church on the site called Letovac; 2. remains of a church in the present-day Orthodox cemetery; 3. old ruins of a fortress, above the village.[2][3] (језик: енглески)
  5. ^ "Политика", 6. авг. 1939
  6. ^ Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 214 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988.)[4][мртва веза]
  7. ^ „Paleovulkanski reljef Kosova i Metohije - Палеовулкански рељеф Косова и Метохије”. 
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  9. ^ Попис становништва (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: српски) (језик: албански)
  10. ^ Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (језик: албански) (језик: српски)
  11. ^ Порекло презимена, село Понеш (Гњилане) www.poreklo.rs

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Понеш&oldid=28827128”