Прћиловица

Прћиловица
Прћиловица;
	Прћиловица
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Алексинац
Становништво
— 2022.	2.191
Географске карактеристике
Координате	43° 30′ 30″ С; 21° 41′ 02″ И / 43.508333° С; 21.683833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	157 m
	Прћиловица Прћиловица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	AL

Прћиловица је приградско насеље у Србији, у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. године, у насељу је живело 2.410 становника (према попису из 1991. било је 2.409 становника). Заједно са приградским насељима Житковцем и Моравцем, чини једну целину, стварајући једно од најмногољуднијих насеља у алексиначком крају са око 7.000 становника. До 2008. године, Прћиловица се убрајала у села Србије, када је добила статус приградског насеља. Насеље је смештено у Алексиначкој котлини, са леве стране тока реке Јужне Мораве.

Етимологија

Назив „Прћиловица“ потиче од речи „прћија“, што значи мираз. Због свог необичног звука, име насеља је често предмет шала. Према локалној легенди, село је добило име по српском пастиру који је, док је чувао стоку за турског пашу, оженио пашину ћерку. Израз „прћи“ или „прћија“ односи се на мираз, што повезује име села са овом традицијом.

Историја

Прћиловица има богату историју. Испод села се налазе подземни тунели за које се претпоставља да потичу из римског периода. Верује се да су остаци античког града "Presidium Pompei", иако још увек нису у потпуности истражени.

Село има једну од најстаријих основних школа у Србији, која је првобитно изграђена 1864. године. Током Првог српско-турског рата (1876–77), школа је служила као штаб српске војске, заједно са руским добровољцима, укључујући пуковника Рајевског, познатијег као Вронски из романа Ана Карењина Лава Толстоја. Рајевски-Вронски је неколико месеци боравио у школи у Прћиловици током овог периода.

Средином 20. века, у селу је радила занатска школа Ученик у привреди, која је обучавала хиљаде ученика из нишког региона у разним занатима.

Анта Петровић

Прћиловица је позната по својим историјским везама са Антом Петровићем, српским предузетником из Северне Македоније, који се населио у селу као пекар у 19. веку. Постао је познат по продаји пецива као што су семите и кифле, што му је омогућило да стекне значајно богатство. Петровић је проширио свој посао отварањем ресторана Chez le Macédonien и хотела, постајући најбогатији самостални предузетник у округу.

Петровић се помиње у немачкој књизи Das Königreich Serbien und das Serbenvolk, у којој пише: „Am Fusse der rebenbepflanzten Höhen von Prcilovica, in dem Anta Petrovic einen lateinischen Inschriftstein bewahrt, steht inmitten vieler Mehanen die grössere Station Aleksinac.“ („Подно виноградима прекривених узвишења Прћиловице, где Анта Петровић чува камен са латинским натписом, налази се већа станица Алексинац, окружена бројним механама.“) ^[1]

Испод његовог хотела откривен је значајан број римских новчића, који су документовани под записом: Prćilovica, Gasthaus des Anta Petrović, Hof. Новчићи су датирани између 151. и 300. године нове ере и наведени у академским изворима из касног 19. и раног 20. века. ^[2]

Демографија

Према последњем попису, у Прћиловици живи 1.870 пунолетних становника, са просечном старошћу од 37,3 године (36,3 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу постоји 698 домаћинстава, са просечним бројем од 3,45 чланова по домаћинству. Заједно са оближњим приградским насељима Житковац и Моравац, Прћиловица чини једно од највећих популационих средишта у алексиначком крају, са укупно око 7.000 становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.097
1953.	1.244
1961.	1.550
1971.	1.976
1981.	2.572
1991.	2.409	2.338
2002.	2.410	2.583

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.096	86,97%
Роми	271	11,24%
Македонци	2	0,08%
Хрвати	1	0,04%
Румуни	1	0,04%
Муслимани	1	0,04%
непознато	21	0,87%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	53	65
80+	19	31
75—79	14	43
70—74	42	64
65—69	48	67
60—64	56	39
55—59	48	58
50—54	88	74
45—49	91	96
40—44	92	67
35—39	73	70
30—34	69	68
25—29	88	81
20—24	95	96
15—19	86	77
10—14	85	86
5—9	72	74
0—4	59	76
Просек :	36,3	38,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	266	300	404	525	689	644	698

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	98	134	131	151	100	53	22	7	1	1	3,45

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	962	283	595	56	21	7
Женски	996	204	608	149	32	3
УКУПНО	1.958	487	1.203	205	53	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	383	57	0	2	93
Женски	167	71	0	0	34
УКУПНО	550	128	0	2	127
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	119	32	3	20
Женски	0	2	29	1	1
УКУПНО	3	121	61	4	21
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	2	19	5	7
Женски	5	0	5	5	13
УКУПНО	8	2	24	10	20
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	2	0	13
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	3	2	0	14

Галерија

Улица у Прћиловици

Референце

^ Kanitz, Felix Philipp; Jovanovic, Bogoljub (1904—1914). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk. Robarts - University of Toronto. Leipzig B. Meyer.
^ „EDH: Geographic Database”. edh.ub.uni-heidelberg.de. Приступљено 2025-01-29.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Kanitz, Felix Philipp; Jovanovic, Bogoljub (1904—1914). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk. Robarts - University of Toronto. Leipzig B. Meyer.

[2] „EDH: Geographic Database”. edh.ub.uni-heidelberg.de. Приступљено 2025-01-29.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]