Скок удаљ
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Sdiri_vole.jpg/400px-Sdiri_vole.jpg)
Скок удаљ у атлетици, је спортска дисциплина, у којој атлетичар изводи скок из залета, са одразом једне ноге ради постизања што веће дужине. Постоји и скок удаљ без залета са одразом је из места са обе ноге.
Историја[уреди | уреди извор]
Скок удаљ се убраја међу најстарије атлетске дисциплине. Код античких Грка био је једна од дисциплина у петобоју. При извођењу скока они су се служили тзв. халтерама тј малим теговима са држачем. Ти тегови, од гвожђа, олова или камена, били су 12 до 29 cm дуги и 1,48 до 4,63 kg тешки. За одраз им је служило укопано тврдо одразиште, испред којег је тле било прекопано и поравнано.[1]
Скок удаљ у данашњем смислу појављује се средином 19. века у Енглеској. У програмима атлетских такмичења у САД, скок удаљ се појављује од 1868 кад се основан New York Atletic Club. Први светски рекорд од 5,80 м постигао га је П. Х. Гуч P.H. Gooch на првом такмичењу студената Оксфорда и Кембриџа.[1] Тај рекорд је 1874. премашио Ирац Ирац Џ. Лејн (J. Lane) скочивши 7,48 м. Од 1896, пошто је уведена одскочна даска нагло се побољшавају резултати у тој дисциплини. С резултатом 8,13 м постигнутим 1935. Џеси Овенс (САД) је више од 25 година држао светски рекорд. Тек скоковима Ралфа Бостона (САД) и Игора Тер-Ованесјана (СССР) граница од 8,18 м. знатније померена на 8,35 м. Од 1968. светски рекордер је Американац Боб Бимон који је постигао 8,90 на Олимпијским играма у Мексико Ситију. У том периоду он је и светски рекордер у дворани са 8,25 м. Тек 21 једну годину касније 1991. у Токију данашњи светски рекордер Мајк Пауел је оборио Бимонов рекорд са 8,95 м. Карл Луис је скочио преко 9 m са преступом, и 8,91 са ветром јачим од дозвољеног, па ти резултати нису признати.
Први рекорду женској конкуренцији од 5,16 m забележен је 1922. Поставила га је Чехословакиња Марија Мејзликова.
Први југословенски регистровани рекорди су 1919. Феодор Лукач 6,38 на отвореном и скок у даљ без залета В. Ивановић 2,82 м. Истакнути скакачи и носиоци рекорда у даљем развоју ове дисциплине били су Алекса Спахић (6,80 м) Драгутин Лазаревић Цакан (7,03), С. Ленерт (7,14), Марјан Урбић (7,32), Борис Бранд (7,45), Бранко Милер (7,60). Рекорд Југославије и Србије од 1975. до данас држи Ненад Стекић са 8,45 м. Актуелна рекордерка Србије је Ивана Шпановић са 7,24 м.
Скок удаљ у мушкој конкуренцији, је већ на првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896., уврштена у њихов програм. Скок удаљ за жене је уврштен у олимпијске дисциплине тек од 1948. у Лондону. Између 1900. у Паризу. и 1912. у Стокхолму. олимпијска дисциплина је био и скок удаљ без залета.
Правила такмичења[уреди | уреди извор]
Скакалиште[уреди | уреди извор]
Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок у даљ са залетом. Ова такмичења се изводе на скакалишту које мора да има залетиште са одскочном даском и доскочиште (јама са песком). Дужина залетишта, које је обавезно водоравно, неограничена је, а обично износи 40 до 50 m. Јама за доскок треба да је широка најмање 2,75 м, а дуга најмање 9 m. Одраз се врши са одскочне даске која је укопана у земљу на нивоу са површином залетишта и јаме за доскок и која не сме бити удаљена од јаме за доскок мање од 1 метра. Ивица даске према јами за одскок зове са линија одраза. У одразу, нога не сме да дотакне тло иза те линије. Да би се то регистровало непосредно иза линије одраза поставља се дашчица покривена пластичном или неком другом масом како би се видео отисак ноге ако такмичар приликом скока пређе линију одраза. Приликом скока такмичар може да одскочи пре доласка до одскочне даске, што се неће рачунати као неуспео покушај. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одраза који такмичар направи било којим делом тела у јами за доскок.
Извођење скока[уреди | уреди извор]
Техника скока удаљ је сразмерно једноставна. Скакач настоји да залетом постигне што већу брзину, коју одразом претвара у што већу дужину скока. Дужина залета зависи од способности скакача. За слабије такмичаре, почетнике и жене износи 25—35 m, а за боље скакаче 35—50 m. Залет при скоку удаљ мора бити тачно измерен и таквог ритма да у моменту одраза скакачева нога дође на одразну даску. Тачност залета контролише се одређеним бројем маркица. За боље скакаче постављају се две маркице. Полазна и контролна. Ова друга је на 6 корака од одразне даске. У последњем делу залета скакач се припрема за одраз. Бољи скакачи смањују дужину последњег корака, тако да је он 20—40 cm краћи од претпоследњег корака. се при том поставља на даску целим стопалом. Чим колено замајне ноге прође испод одразне ноге почиње активно опружање ноге и руку. Одраз завршава потпуним опружањем замајне ноге, а пројекција кретања тела усмерена је напред-горе. После фазе одраза следи фаза лета. Путања тежишта скакачевог тела у ваздуху одређена је одразом и на њу скакач не може утицати за време лета. Међутим, добрим избацивањем ногу у доскоку, скакач може да повећа дужину скока.
Према кретању појединих делова тела или положаја тела разликују се углавном три техике скока удаљ: згрчена, са увинућем и корачна.
Светски рекорди[уреди | уреди извор]
Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку удаљ у последњем периоду све је ређе. И мушки и женски рекорди на отвореном и дворани стари су преко 20 година. Тренутни рекорд код мушкараца је 8,95 метара а постигао га је Мајк Пауел из САД на Светском првенству у Токију 30. августа 1991. Код жена рекорд држи Галина Чистјакова из СССР даљином од 7,52 метра, а постигнут је у Лењинграду, 11. јуна 1988.
Светски рекорд за мушкарце у скоку удаљ у дворани је 8,79 метара а постигао га је Карл Луис из САД у Њујорк 27. јануара 1984. Код жена рекорд држи Хајке Дрекслер из Источне Немачке скоком 7,37 у Бечу, 13. фебруара 1988.
Мушки рекорди у скоку удаљ на отвореном[уреди | уреди извор]
Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку удаљ на отвореном за мушкарце на сајту Светске атлетике са стањем на дан 14. новембар 2023.[2]
Рекорди | Резултат | Име | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | 8,95 | Мајк Пауел | ![]() |
Токио, Јапан | 30. август 1991. |
Рекорди светских првенстава | 8,95 | Мајк Пауел | ![]() |
Токио, Јапан | 30. август 1991. |
Олимпијски рекорд | 8,90 | Боб Бимон | ![]() |
Мексико Сити, Мексико | 18. октобар 1968. |
Афрички рекорд | 8,65 | Луво Мањонга | ![]() |
Почефструм, Јужноафричка Република | 22. април 2017. |
Азијски рекорд | 8,48 | Мухамед Салман Ал Хувалиди | ![]() |
Сотевил, Француска | 2. јул 2006. |
Северноамерички рекорд | 8,95 | Мајк Пауел | ![]() |
Токио, Јапан | 30. август 1991. |
Јужноамерички рекорд | 8,73 | Ирвинг Саладино | ![]() |
Хенгело, Холандија | 24. мај 2008. |
Европски рекорд | 8,86 | Роберт Емијан | ![]() |
Цахкадзор, СССР, данас Јерменија | 22. мај 1987. |
Океанијски рекорд | 8,54 | Мичел Вот | ![]() |
Стокхолм, Шведска | 29. јул 2011. |
Рекорд Србије | 8,45 | Ненад Стекић | ![]() АК Црвена звезда, Београд |
Монтреал, Канада | 1. август 1975. |
Женски рекорди у скоку удаљ на отвореном[уреди | уреди извор]
Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку у даљ на отвореном за жене на сајту ИААФ са стањем на дан 14. новембар 2023.[3]
Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | 7,52 | Галина Чистјакова | ![]() |
Лењинград, СССР | 11. август 1988. |
Олимпијски рекорд | 7,40 | Џеки Џојнер-Керси | ![]() |
Сеул, Јужна Кореја | 29. септембар 1988. |
Афрички рекорд | 7,17 | Есе Бруме | ![]() |
Чула Виста, САД | 29. мај 2021. |
Азијски рекорд | 7,01 | Јао Вејли | ![]() |
Ђинан, Кина | 5. јуни 1993 |
Североамерички рекорд | 7,49 | Џеки Џојнер-Керси | ![]() |
Њујорк, САД | 22. мај 1994 |
Сестријере, Италија | 31. јул 1994 | ||||
Јужноамерички рекорд | 7,26 | Морен Хига Маги | ![]() |
Богота, Колумбија | 26. јуни 1999. |
Европски рекорд | 7,52 | Галина Чистјакова | ![]() |
Лењинград, СССР | 11. август 1988. |
Океанијски рекорд | 7,13 | Брук Стратон-Бушкул | ![]() |
Чула Виста, САД | 9. јул 2022. |
Рекорд Србије | 7,14 | Ивана Вулета | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 20. август 2023. |
Листа 25 најбољих скакача удаљ свих времена на отвореном[уреди | уреди извор]
- Ажурирано: 14. новембар 2023.[ажурирање]
Пласман | Резулат | Ветар (м/с) | Атлетичар | Датум | Место | Извор |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 8,95 | 0,3 | Мајк Пауел, ![]() |
30. август 1991. | Токио, Јапан | |
2 | 8,90 | 2,0 | Боб Бимон, ![]() |
18. октобар 1968. | Мексико Сити, Мексико | |
3 | 8,87 | −0,2 | Карл Луис, ![]() |
30. август 1991. | Токио, Јапан | |
4 | 8,86 | 1,9 | Роберт Емијан, ![]() |
22. мај 1987. | Цагкадзор, СССР | |
5 | 8,74 | 1,4 | Лери Мајрикс, ![]() |
18. јул 1988. | Индијанаполис, САД | |
2,0 | Ерик Валдер, ![]() |
2. април 1994. | Ел Пасо, САД | |||
−1,2 | Двајт Филипс, ![]() |
7. јун 2009. | Јуџин, САД | |||
8 | 8,73 | 1,2 | Ирвинг Сајадино, ![]() |
24. мај 2008. | Хенгело, Холандија | |
9 | 8,71 | 1.9 | Иван Педросо, ![]() |
18. јул 1995. | Саламанка, Шпанија | |
10 | 8,69 | 0,5 | Таџај Гејл, ![]() |
28. септембар 2019. | Доха, Катар | |
11 | 8,68 | 1,7 | Хуан Мигел Ечеварија, ![]() |
30. јун 2018. | Бад Лангензалца, Немачка | [4] |
12 | 8,66 | 1,6 | Луис Цатумас, ![]() |
2. јун 2007. | Каламата, Грчка | |
13 | 8,65 | 1,3 | Луво Мањонга, ![]() |
22. апри 2017. | Почефструм | [5] |
14 | 8,63 | 0,5 | Карим Стрит Томпсон, ![]() |
4. јун 1994. | Линц, Аустрија | |
15 | 8,62 | 0,7 | Џејмс Бекфорд, ![]() |
5. април 1997. | Орландо, САД | |
16 | 8,60 | 0,7 | Милитиадис Тентоглу, ![]() |
26. мај 2021. | Калитеа, Грчка | [6] |
17 | 8,58 | 1,8 | Џарион Лосон, ![]() |
3. јул 2016. | Јуџин | [7] |
18 | 8,56 | 1,3 | Јаго Ламела, ![]() |
24. јун 1999. | Торино, Италија | |
0,2 | Александар Менков, ![]() |
16. август 2013. | Москва, Русија | |||
20 | 8,54 | 0,9 | Луц Домбровски, ![]() |
28. јул 1980. | Москва, СССР | |
1,7 | Мичел Вот, ![]() |
29. јул 2011. | Стокхолм, Шведска | |||
1,2 | Вејн Пикок, ![]() |
23. август 2023. | Будимпешта, Мађарска | [8] | ||
23 | 8,53 | 1,2 | Хаиме Џеферсон, ![]() |
12. мај 1990. | Хавана, Куба | |
24 | 8,52 | 0,7 | Саванте Стрингфелоу, ![]() |
21. јун 2002. | Пало Алто, САД | |
8,52 | 1,8 | Џеф Хендерсон, ![]() |
22. јул 2015. | Торонто, Канада |
- Карл Луис на Светском првенству у Токију 1991. је уз ветар јачи од дозвољеног (+2,9 м/с) скочио 8,91 м. Резултат на првенству је признат, али рекорд није . Признат му је скок од 8,87 уз дозвољену јачину ветра. Царл Левис је такође скочио 8,79 м (1983), 8,79 м (1984 у дворани), 8,76 м (1982), 8,76 м (1988), 8,75 м (1987), 8,72 м (1988), 8,71 м (1984).
- Скокови чији резултати нису признати.
- Мајк Пауел (САД) скок 8,99 м (+4,4) на надморској висини Сестриереа у Италији (2035 м) 21. јул 1992.
- Иван Педросо (Куба) скок 8,96 м (+1,2) на надморској висини Сестриереа у Италији (2.035 м) 29. јул 1995. Скок је неважећим због опструкције мерача ветра.
- Карл Луис (САД) скочио 8.91 (+2,9) и 8,83 (+2,3) 30. августа 1991 на Светском првенству у Токију, Јапан.
- Хуан Мигел Ечеварија (Куба) скок 8,83 (+2,1) 10. јун 2018. у Стокхолм, Шведска.
- Фабрис Лапјер (AUS) скок 8,78 (+3,1) 18. април 2010. у Перту, Аустралија.
- Џејмс Бекфорд (JAM) скок 8,68 (+4,9) 20. мај 1995. у Одеси, Украјина.
- Маркиз Денди (САД) скок 8,68 (+3,7) 25. јун 2015. у Јуџину, Орегон, САД.
- Џо Грин (САД) скок 8,68 (+4.0) на надморској висини Сестриереа у Италији (2035 м) 21. јул 1995.
- Карим Стрит Томпсон (САД) скок 8,64 (+3,5) 18. јун 1995 у Ноксвилу, Тенеси, САД.
- Мајк Конли (САД) скок 8,63 (+3,9) 20. јун 1986. у Јуџину, Орегон, САД.
- Џеф Хендерсон (САД) скок 8,59 (+2,9) on 3 July 2016 у Јуџину, Орегон, САД.
- Џејсон Грајмс (САД) скок 8,57 (+5,2) 27. јун 1982. у Дараму, Северна Каролина, САД.
- Кевин Дилворт (САД) скок 8,53(+4,9) 27. април 2002. у Фор де Франсу, Мартиник.
Вечна листа 25 најбољих скакачица удаљ на отвореном[уреди | уреди извор]
- Ажурирано: 14. новембар 2023.[ажурирање][9]
Пласман | Резулат | Ветар (м/с) | Атлетичарка | Датум | Место | Извор |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 7,52 | 1,4 | Галина Чистјакова, ![]() |
11. јун 1988. | Лењинград | |
2. | 7,49 | 1,3 | Џеки Џојнер Керси, ![]() |
22. мај 1994. | Њујорк | |
3. | 7,48 | 1,2 | Хајке Дрекслер, ![]() |
9. јул 1988. | Нојбранденбург | |
4. | 7,43 | 1,4 | Анисоара Кусмир, ![]() |
4. јун 1983. | Букурешт | |
5. | 7,42 | 2,0 | Татјана Котова, ![]() |
23. јун 2002. | Анси | |
6. | 7,39 | 0,5 | Јелена Белевска, ![]() |
18. јун 1987. | Брјанск | |
7. | 7,37 | Н | Инеса Кравец, ![]() |
13. јун 1992. | Кијев | |
8. | 7,33 | 0,4 | Татјана Лебедева, ![]() |
31. јул 2004. | Тула | |
9. | 7,31 | 1,5 | Јелена Хлопотнова ![]() |
12. септембар 1985. | Алма Ата | |
−0,1 | Мерион Џоунс, ![]() |
12. август 1998. | Цирих | |||
1,7 | Бритни Рис, ![]() |
2. јул 2016. | Јуџин, САД | [10] | ||
12. | 7,30 | -0,8 | Малаика Михамбо, ![]() |
6. октобар 2019. | Доха, Катар | [11] |
13. | 7,27 | −0,4 | Ирина Мерешина ![]() |
31. јул 2004. | Тула | |
14. | 7,26 A | 1,8 | Морен Хига Маги, Бразил | 26. јул 1999 | Богота | |
15 | 7,24 | 1,0 | Лариса Бережна, ![]() |
25. мај 1991. | Гранада | |
16. | 7,21 | 1,6 | Хелга Радке, ![]() |
26. јул 1984 | Дрезден | |
1,9 | Људмила Колчанова, ![]() |
27. мај 2007. | Сочи | |||
18. | 7,20 | −0,5 | Вали Јонеску Константин,![]() |
11. август 1982. | Букурешт | |
2,0 | Ирена Озенка, ![]() |
12. септембар 1986. | Будимпешта | |||
0,8 | Јелена Синчукова, ![]() |
20. јун 1991. | Будимпешта | |||
0,7 | Ирина Мушајлова , ![]() |
14. јул 1994. | Санкт Петербург | |||
22 | 7,17 | 1,8 | Ирина Валукевич, ![]() |
18. јул 1987. | Брјанск | |
0,6 | Тијана Бартолета, ![]() |
17. август 2016. | Рио де Жанеиро | [12] | ||
1,1 | Есе Бруме, ![]() |
29. мај 2021. | Чула Виста, САД | [13] | ||
25 | 7,16 | Н | Јоланда Чен, ![]() |
30. јул 1988. | Москва | |
−0,1 | Elva Goulbourne, ![]() |
22. мај 2004. | Мексико сити | |||
1,6 | Состен Могенара, ![]() |
28. мај 2016 | Вајнхајм | [14] |
Листа најбољих резултата у скоку у даљ за мушкарце у дворани[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичара који су најдаље скакали у даљ у дворани, са стањем на дан 15. новембра 2023. године. (Напомена: неки атлетичари су више пута скочили у даљ у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[15]
Пласман | Резултат | Име | Дат. рођ. | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 8,79 | Карл Луис | 1. јул 1961. | ![]() |
Њујорк, САД | 27. јануар 1984. |
2. | 8,71 | Себатијан Бајер | 11. јул 1986. | ![]() |
Торино, Италија | 8. март 2009. |
3. | 8,62 | Иван Педросо | 17. децембар 1972. | ![]() |
Маебаши, Јапан | 7. март 1999. |
4. | 8,59 | Мигуел Пате | 13. јун 1979. | ![]() |
Њујорк, САД | 1. март 2002. |
5. | 8,56 | Јаго Ламела | 1. јул 1961. | ![]() |
Маебаши, Јапан | 7. март 1999. |
6. | 8,55 | Милитиадис Тентоглу | 18. март 1998. | ![]() |
Београд, Србија | 18. март 2022. |
7. | 8,49 | Роберт Емијан | 16. фебруар 1965. | ![]() |
Лијевен, Француска | 21. фебруар 1987. |
8. | 8,46 | Хуан Мигел Ечеварија | 11. август 1998. | ![]() |
Бирмингем, Уједињено Краљевство | 2. март 2018. |
9. | 8,45 | Џувон Херисон | 30. април 1999. | ![]() |
Фејетвил, САД | 12. март 2021. |
10. | 8,44 | Лари Мајрикс | 10. март 1956. | ![]() |
Лијевен, Француска | 27. јануар 1990. |
Мајк Пауел | 10. новембар 1963. | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 5. фебруар 1993. | ||
Луво Мањонга | 8. јануар 1991. | ![]() |
Бирмингем, Уједињено Краљевство | 2. март 2018. |
Листа најбољих резултата у скоку у даљ за жене у дворани[уреди | уреди извор]
Ово је листа 10 надаљих скокова удаљ свих времена у дворани код атлетичарки, са стањем на дан 14. новембра 2023. године. (Напомена: неке атлетичарке су више пута скочиле у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[16]
Пласман | Резултат | Име | Дат. рођ. | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 7,37 | Хајке Дрекслер | 16. децембар 1964. | ![]() |
Беч, Аустрија | 13. фебруар 1988. |
2. | 7,30 | Галина Чистјакова | 26. јул 1962. | ![]() |
Липецк, СССР | 28. јануар 1989. |
3. | 7,24 | Ивана Шпановић | 10. мај 1990. | ![]() |
Београд, Србија | 5. март 2017. |
4. | 7,23 | Бритни Рис | 9. септембар 1986. | ![]() |
Истанбул, Турска | 11. март 2012. |
5. | 7,20 | Лариса Бережна | 28. фебруар 1961. | ![]() |
Гомељ, СССР | 5. фебруар 1989. |
6. | 7,17 | Јелена Хлоптонова | 4. август 1963. | ![]() |
Кишињев, СССР | 16. фебруар 1985. |
7. | 7,13 | Џеки Џојнер-Керси | 3. март 1962. | ![]() |
Атланта, САД | 5. март 1994. |
8. | 7,09 | Хелга Ратке | 16. мај 1962. | ![]() |
Берлин | 24. фебруар 1985. |
Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | ![]() |
Москва, ЗНД | 1. фебруар 1992. | ||
10. | 7,07 | Малаика Михамбо | 3. фебруар 1994. | ![]() |
Берлин, Немачка | 14. фебруар 2020. |
Мушки рекорди у скоку у даљ у дворани[уреди | уреди извор]
Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку у даљ у дворани за мушкарце на сајту Светске атлетике са стањем 15. новембра 2023.[17]
Рекорди | Резултат | Име | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | 8,79 | Карл Луис | ![]() |
Њујорк, САД | 27. јануар 1984. |
Афрички рекорд | 8,44 | Луво Мањонга | ![]() |
Бирмингем, Уједињено Краљевство | 2. март 2018. |
Азијски рекорд | 8,27 | Су Сјонгфенг | ![]() |
Нанкинг, Кина | 11. март 2010. |
Северноамерички рекорд | 8,79 | Карл Луис | ![]() |
Њујорк, САД | 27. јануар 1984. |
Јужноамерички рекорд | 8,42 | Ирвинг Саладино | ![]() |
Пеанија, Грчка | 13. фебруар 2008. |
Европски рекорд | 8,71 | Себастијан Бајер | ![]() |
Торино, Италија | 8. март 2009. |
Океанијски рекорд | 8,25 | Фабрис Лапјер | ![]() |
Портланд, САД | 20. март 2016. |
Рекорд Србије | 8,03 | Страхиња Јованчевић | ![]() АК Црвена звезда, Београд |
Глазгов, Уједињено Краљевство | 3. март 2019. |
Женски рекорди у скоку у даљ у дворани[уреди | уреди извор]
Ово је списак светских и континенталних рекорда у скоку у даљ у дворани за жене на сајту Светске атлетике са стањем на дан 15. новембра 2023.[18]
Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | 7,37 | Хајке Дрекслер | ![]() |
Беч, Аустрија | 13. фебруар 1988. |
Афрички рекорд | 6,97 | Чиома Аџунва | ![]() |
Ерфурт, Немачка | 5. фебруар 1997. |
Азијски рекорд | 6,82 | Ђуен Јанг | ![]() |
Пекинг, Кина | 13. март 1992 |
Североамерички рекорд | 7,23 | Бритни Рис | ![]() |
Истанбул, Турска | 11. март 2012. |
Јужноамерички рекорд | 6,89 | Морен Хига Маги | ![]() |
Валенсија, Шпанија | 9. март 2008. |
Европски рекорд | 7,37 | Хајке Дрекслер | ![]() |
Беч, Аустрија | 13. фебруар 1988. |
Океанијски рекорд | 6,81 | Никол Боегман | ![]() |
Барселона, Шпанија | 12. март 1995. |
Рекорд Србије | 7,24 | Ивана Шпановић | ![]() АК Војводина, Нови САД |
Београд, Србија | 5. март 2017. |
Види још[уреди | уреди извор]
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок удаљ за мушкарце
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок удаљ за жене
- Развој олимпијског рекорда у скоку удаљ за мушкарце
- Развој олимпијског рекорда у скоку удаљ за жене
- Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — скок удаљ за мушкарце
- Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — скок удаљ за жене
- Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици у дворани — скок удаљ за мушкарце
- Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици у дворани — скок удаљ за жене
- Развој светског рекорда у скоку удаљ на отвореном за мушкарце
- Развој светског рекорда у скоку удаљ на отвореном за жене
- Развој светског рекорда у скоку удаљ у дворани за мушкарце
- Развој светског рекорда у скоку удаљ у дворани за жене
- Развој рекорда светских првенстава у скоку удаљ на отвореном за мушкарце
- Развој рекорда светских првенстава у скоку удаљ на отвореном за жене
- Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици на отвореном — скок удаљ за мушкарце
- Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици на отвореном — скок удаљ за жене
- Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици у дворани — скок удаљ за мушкарце
- Освајачи медаља на европским првенствима у атлетици у дворани — скок удаљ за жене
- Развој европског рекорда у скоку удаљ на отвореном за мушкарце
- Развој европског рекорда у скоку удаљ на отвореном за жене
- Развој европског рекорда у скоку удаљ у дворани за мушкарце
- Развој европског рекорда у скоку удаљ у дворани за жене
- Развој рекорда европских првенстава у скоку удаљ на отвореном за мушкарце
- Развој рекорда европских првенстава у скоку удаљ на отвореном за жене
- Развој рекорда европских првенстава у скоку удаљ у дворани за мушкарце
- Развој рекорда европских првенстава у скоку удаљ у дворани за жене
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. том 1 pp. 84.
- ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-14.
- ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-14.
- ^ Mulkeen, Jon (30. 6. 2018). „Echevarria extends long jump world lead to 8.68m in Bad Langensalza”. IAAF. Приступљено 24. 7. 2018.
- ^ „Long Jump Results”. asaseniors.co.za. 22. 4. 2017. Архивирано из оригинала 29. 6. 2017. г. Приступљено 22. 4. 2017.
- ^ „European Athletics”. www.european-athletics.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-14.
- ^ Jordan, Roy (4. 7. 2016). „Six world leads on third day of US Olympic Trials”. IAAF. Приступљено 4. 7. 2016.
- ^ „Long Jump Men - Qualification” (PDF). World Athletics. 23. 8. 2023.
- ^ „Long Jump - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-14.
- ^ Jordan, Roy (3. 6. 2016). „Reese’s big leap highlights early action at US Olympic Trials”. IAAF. Приступљено 18. 7. 2018.
- ^ „Long Jump Women - Final” (PDF). World Athletics. 6. 10. 2019.
- ^ „Women's Long Jump Results” (PDF). Rio 2016 official website. 17. 8. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 9. 2016. г. Приступљено 18. 8. 2016.
- ^ „Brume and Malone break records in Chula Vista | REPORTS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-14.
- ^ „Long Jump Results”. lalive.de. 28. 5. 2016. Архивирано из оригинала 18. 07. 2018. г. Приступљено 18. 7. 2018.
- ^ „Long Jump - men - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-15.
- ^ „Long Jump - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-14.
- ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-15.
- ^ „World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-15.