Славко Голдштајн
| славко голдштајн | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. август 1928. |
| Место рођења | Сарајево, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 13. септембар 2017. (89 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
| Професија | историчар, публициста, новинар, сценариста, политичар |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| 1. председник ХСЛС-а | |
| Период | 20. мај 1989 — 1990. |
| Претходник | функција установљена |
| Наследник | Дражен Будиша |
Славко Голдштајн (хрв. Slavko Goldstein; Сарајево, 22. август 1928 — Загреб, 13. септембар 2017) био је хрватски историчар, публициста, новинар, сценариста и политичар, јеврејског порекла.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Сарајеву, породица му је пореклом из Тузле, а детињство је провео у Карловцу, где му је отац, Иво Голдштајн, био угледни трговац књигама. Почетком Другог светског рата, усташе су убиле његовог оца, највероватније у усташком Логору Јадовно[3], а он је, заједно с мајком и братом Данијелом, побегао и придружио се партизанима.[4]
Након завршетка рата, учествовао је у борби за успостављање Израела и неколико је година, с братом, живео у кибуцу. У Југославију се вратио током 1950-их, у Загреб, где је студирао књижевност и филозофију на Филозофском факултету. Убрзо је постао новинар, радећи као уредник Вјесника и Ерасмуса. Једно време је био и радијски уредник, као и уредник издавачке куће Стварност. Бавио се и сценаристичким радом, пишући сценарије за филмове Сигнали над градом (1960) и Акција стадион (1977; заједно с Душаном Вукотићем). Оснивач је издавачких кућа Либер и Нови либер.
Заједно с братом и још неколицином политичара, 20. маја 1989. основао је ХСЛС и до 1990. био њен председник, када га је заменио Дражен Будиша.[5] Једно време је био председник загребачке Јеврејске општине и Културног друштва Мирослав Шалом Фрајбергер, а заједно са сином Ивом, историчарем, залаже се за реконструкцију Загребачке синагоге.[6]
Током 1990-их био је отворени противник ауторитарне политике Фрање Туђмана, тада наглашеног говора мржње и процеса приватизације. Године 2012. подржао је иницијативу брата Данијела за укидање саборске комеморације жртава Крижног пута на Блајбургу.[7]
Важнији радови
[уреди | уреди извор]- Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2001). Holokaust u Zagrebu. Zagreb: Židovska općina Zagreb.
- Goldstein, Slavko; Goldstein, Ivo (2011). Jasenovac i Bleiburg nisu isto. Zagreb: Novi Liber.
- Goldstein, Slavko; Goldstein, Ivo (2016). Jasenovac: Tragika, mitomanija, istina. Zaprešić: Fraktura.
- Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2016). The Holocaust in Croatia. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ (језик: хрватски) „Goldstein Slavko”. Croatian Writers Society. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ Umro je Slavko Goldstein, index, 13. 9. 2017.
- ^ Десет мјесеци за живот, документарни филм, 2012.
- ^ Недјељом у 2, 1. април 2012.
- ^ „Croatian Jews hope elections will end area’s isolation”. Jweekly.com. 7. 1. 2000. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ Pandža, Gordan (15. 9. 2006). „Sinagogu u Zagrebu gradit će obje općine” (PDF). Vjesnik. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 08. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2013.
- ^ Отворено, 10. април 2012.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
