Трка на 110 метара са препонама

Трка на 110 метара са препонама је олимпијска атлетска дисциплина за мушкарце. На стази дугој 110 метара постављено је десет равномерно удаљених препона висине 1,067 метара. Оне су такве конструкције да их атлетичар може оборити, што му се не рачуна као погрешка, већ му само умањује брзину. Такмичари у овој дисциплини стартују из стартних блокова, као и они који трче 100 метара без препона. Прва препона се налази 13,72 метра од старта, а преосталих 9 су на растојању од по 9,14 метара. Растојање од последње препоне до циља је 14,02 метра.

Најбржи атлетичари у овој дисциплини постижу резултате испод 13 секунди (светски рекорд 12,80), што одговара средњој брзини од 8,54 m/s, или 30,74 km/h.
Историја
[уреди | уреди извор]Препонско трчање се појавило у Енглеској око 1830. Препоне су биле дрвене баријере. Оксфорд и Кембриџ су 1864. усагласили прве стандарде: стаза је дуга 120 јарди (109,72 метра), а десет препона су високе 3 стопе и 6 инча (1,06 метара). Масивне препреке су 1895. замењене лакшим препонама у облику слова Т. До 1935. тркачи који би оборили више од три препоне били би дисквалификовани. Рекорди су се уважавали једино ако би све препоне остале несрушене. Године 1935. уведене су препоне у облику латиничног слова L, које при удару падају напред и умањују могућност повреде.
Трка на 110 метара са препонама је на програму олимпијских игара од првих Олимпијских игара 1896. Жене су од Олимпијских игара 1932. трчале на 80 метара са препонама, што је од 1972. промењено на 100 метара. Некада су мушкарци трчали и трке на 200 метара са препонама, али ИААФ од 1960. више не води статистике за ову дисциплину.
Најбржи на свету свих времена
[уреди | уреди извор]Листа 10 најбољих остварења атлетичара у дисциплини 110 метара са препонама
[уреди | уреди извор](Стање на дан 14. новембар 2024)[1]
Позиција | Време | Атлетичар | Националност | Датум | Место |
---|---|---|---|---|---|
1 | 12,80 | Аријес Мерит | ![]() |
7. септембар 2012. | Брисел |
2 | 12,81 | Грант Холовеј | ![]() |
26. јун 2021. | Јуџин |
3 | 12,84 | Девон Ален | ![]() |
12. јун 2022. | Њујорк |
4 | 12,87 | Дајрон Роблес | ![]() |
12. јун 2008. | Острава |
5 | 12,88 | Љу Сјанг | ![]() |
11. јул 2006. | Лозана |
6 | 12,89 | Дејвид Оливер | ![]() |
16. јул 2010. | Сен Дени |
7 | 12,90 | Доминик Арнолд | ![]() |
11. јул 2006. | Лозана |
Омар Меклеод | ![]() |
24. јун 2017. | Кингстон | ||
9 | 12,91 | Колин Џексон | ![]() |
20. август 1993. | Штутгарт |
10 | 12,92 | Роџер Кингдом | ![]() |
16. август 1989. | Цирих |
Ален Џонсон | ![]() |
23. јун 1996. | Атланта | ||
Сергеј Шубенков | ![]() |
2. јул 2018. | Секешфехервар |
Континентални рекорди у трци на 110 метара са препонама за мушкарце
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024)[2]
Време | Ветар
м/с |
Атлетичар | Националност | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
АЗР | 12,88 | +1,1 | Љу Сјанг | ![]() |
Лозана | 11. јул 2006. |
АФР | 13,11 | +1,8 | Антонио Алкана | ![]() |
Праг | 5. јун 2017. |
ЕР | 12,91 | +0,7 | Колин Џексон | ![]() |
Штутгарт | 20. август 1993. |
САР | 12,80 | +0,3 | Аријес Мерит | ![]() |
Брисел | 7. септембар 2012. |
ЈАР | 13,17 | +1,3 | Рафаел Переира | ![]() |
Рио де Жанеиро | 23. јун 2022. |
ОКР | 13,29 | +0,6 | Кајл Вандер-Кујп | ![]() |
Гетеборг | 11. август 1995. |
РС | 13,39 | +2,0 | Милан Ристић | ![]() АК Црвена Звезда, Београд |
Клермонт | 14. мај 2016. |
Освајачи медаља у трци на 110 метара са препонама на највећим такмичењима
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „110 Metres Hurdles - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-13.
- ^ Рекорди трке на 100 метара на сајту ИААФ, Приступљено 3. март 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Међународна атлетска федерација (ИААФ) – званични сајт