Јан Кот

Јан Кот
Лични подаци
Пуно име	Јан Кот
Датум рођења	(1914-10-27)27. октобар 1914.
Место рођења	Варшава, Руска Империја
Датум смрти	23. децембар 2001.(2001-12-23) (87 год.)
Место смрти	Санта Моника, САД
Књижевни рад
Утицаји од	Тадеуш Желењски-Бој, Јежи Стемповски, Вилијам Шекспир, Есхил, Еурипид, Софокле, Карл Маркс, Михаил Бахтин, Албер Ками, Семјуел Бекет, Жан Пол Сартр, Франц Кафка
Утицао на	Питер Брук, Питер Хол, Аријана Мнушкин, Ђорђо Стрелер, Анджеј Вајда, Конрад Свинарски
Најважнија дела	Шекспир наш савременик, И даље шекспир Једење Богова

Јан Кот (пољ. Jan Kott; Варшава, 27. октобар 1914 — Санта Моника, 23. децембар 2001) био је пољски есејиста, преводилац, књижевни критичар, песник, театролог и политички активиста. Рођен је у секуларној јеврејској породици, у којој је добио широко хуманистичко образовање. Иако је након Другог светског рата подржавао комунизам у Пољској, Јан Кот је 1957. након снажних репресија иступио из комунистичке партије, да би затим емигрирао за Америку. Славу је стекао збиркама есеја: Шекспир наш савременик (1961), Једење Богова (1986) И даље шекспир (1992). Ови есеји извршили су снажан утицај на савремене интерпретације шекспирових и старогрчких комада, што је Јана Кота начинило једним од најутицајних шекспиролога и театролога друге половине двадесетог века.

Српски превод најпознатијег Котовог дела Шекспир наш савременик изашао је 1964. године, у преводу Петра Вујичића. То је био један од првих превода ове књиге на неки страни језик. Велики број његових есеја је временом преведен на српски језик, што у виду целокупних збирки, што у облику појединачних есеја у различитим зборницима и часописима.

Биографија

Кот је рођен у Варшави 1914. године, у јеврејској породици. Студирао је права и романистику у Варшави, Паризу и Лођу. Тридесетих година се прикључио комунистичкој партији и активно је учествовао у одбрани Пољске од нациста. Након капитуалације Пољске прелази у Совјетски Савез, где се прикључио партизанима. По завршетку Другог светског рата првенствено је био познат као главни и одговорни уредник часописа Kuźnica, и као један од водећих теоретичара социјалистичког реализма. Међутим, након разочарења у комунистичку револуцију и услед све веће репресије, побунио се против совјетског утицаја у Пољској. Изашао је из комунистичке партије 1957.

Шекспир наш савременик, збирка есеја о Шекспировим комадима, која ће га прославити, излашла је 1961. Излазак књиге му је омогућио да као стипендиста Фордове фондације отпутује у САД 1965. Пошто је пољска власт након три године одбила да му продужи пасош, одлучио је да затражи азил и држављанство САД. У периоду од 1969. до 1983. предавао је на Стони Брук универзитету. Као песник, преводилац и есејиста, постао је једна од најутицајних фигура пољске емигрантске школе у Америци. Умро је у Санта Моници услед срчаног удара 2001.

Стваралаштво

Иако је написао неколико збирки поезије и аутобиографију, Јан Кот је признање стекао својим есејима о пољској, енглеској, француској, јапанској, старогрчкој књижевности и посебно есејима о драми. На пољу есеја сматрао је себе учеником Тадеуша Желењског-Боја и Јежија Стемповског. Збирке есеја: Шекспир наш савременик, Једење Богова, И даље Шекспир, извршиле су јединствен утицај на интерпретацију класичних драмских текстова, и то посебно на интерпретацију старогрчких и Шекспирових комада. Разлоге Котове популарности треба тражити у томе што су његови есеји написани лако разумљивим стилом и нису оптерећени академизмом, затим есеји су написани из перспективе савременог човека, који на класичне комаде гледа у оквиру хоризонта њему савремених догађаја, и коначно у њима су класичне драме доведене у везу са егзистенцијастичким струјама и драмским остварењима 60-тих. Посебан одјек је имао међу редитељима повезаних са експерименталним и алтернативним театром. Између осталих, утицао је на: Питера Брука и Питера Хола у Енглеској, Аријану Мнушкин у Француској, Ђорђа Стрелера у Италији, Анджеја Вајда и Конрада Свинарског у Пољској итд.

Јан Кот је био под снажним утицајем марксистичких теорија, егзистенцијалистичке филозофије, учења о архетипу и Бахтинове концепције хронотопа и карневала. Анализирајући Шекспирове историјске трагедије на искуству Стаљинових злочина, Кот је сковао термин велики механизам. Под овим термином подразумева се механизам историје сведен на циклично понављање, у којем сваки успон на власт почиње као праведна борба против тираније, а неминовно се завршава у новом крвопролићу. Унутрашња нужност тог механизма, оличеног најексплицитније у Ричарду III, јесте у томе да нови владар, готово несвесно, почиње да чини иста злодела против којих се побунио, све док не дође нови осветник и не изврши злодело на њему, и тако унедоглед.

Његов приступ је често био компаративан, те је Шекспирове комаде сагледавао у односу на друге драме. Тако је краља Лира доводио у везу са театром апсурда Бекета и Јонеска, али и епским театром Бертолда Брехта, док је Хамлета поредио са Есхиловом Орестијом. Шекспирове комедије није читао у сентименталном кључу, већ је у њима истраживао меланхоличну и песимистичну страну, отварајући питања родних улога, мрачних страна ероса и карневализације.

Јан Кот је преводио на пољски и енглески дела Денија Дидроа, Жан Пол Сартра, Молијера и Ежена Јонеска.

Одабрана дела

Година	Наслов на пољском	Наслов у српском издању
1961.	(пољ. Szkice o Szekspirze	Шекспир наш савременик	-	1981.	(пољ. Kamienny potok. Szkice)	Камени поток: есеји
1981.	(пољ. Klatka szuka ptaka)	Кавез тражи птицу, записи и огледи	-	1986.	(пољ. Zjadanie bogów. Szkice o tragedii greckiej)	Једење богова: студије о грчким трагедијама
1990.	(пољ. Przyczynek do biografii)	Прилог биографији	-	1992.	(пољ. Płeć Rozalindy. Interpretacje. Marlowe, Szekspir, Webster, Büchner, Gautier)	И даље Шекспир
/	Есеји преузети из различитих издања	Позориште есенције и други есеји

Литература

• Holland, Peter (2002). Shakespeare Survey: Volume 55, King Lear and Its Afterlife: An Annual Survey of Shakespeare Studies and Production. Cambridge University Press. стр. 153—. ISBN 978-0-521-81587-1. 
• Tymieniecka, Anna-Teresa (2009). Phenomenology and Existentialism in the Twentieth Century: Book II. Fruition – Cross-Pollination – Dissemination. Springer Science & Business Media. стр. 356—. ISBN 978-90-481-2979-9. 
• Chevalier, Tracy (2012). Encyclopedia of the Essay. Routledge. стр. 452—. ISBN 978-1-135-31410-1. 
• Walton, J. Michael (2009). Euripides Our Contemporary. A&C Black. стр. 1—. ISBN 978-1-4081-1204-5. 
• Grady, Hugh (2014). Empson, Wilson Knight, Barber, Kott: Great Shakespeareans:. A&C Black. стр. 129—. ISBN 978-1-4725-7861-7. 
• Рајчић, Бисерка (2008). Антологија пољског есеја. Скужбени гласник. ISBN 978-86-7549-934-3.