Пређи на садржај

Mihail Bahtin

С Википедије, слободне енциклопедије
Mihail Bahtin
Mikhail Bakhtin (1920)
Mihail Bahtin (1920)
Puno imeMihail Mihajlovič Bahtin
Ime po rođenjuMikhail Mikhailovich Bakhtin
Druga imenaMikhail Bakhtin
Datum rođenja(1895-11-16)16. novembar 1895.
Mesto rođenjaOrel
 Ruska Imperija
Datum smrti7. mart 1975.(1975-03-07) (79 god.)
Mesto smrtiMoskva
 Sovjetski Savez
PrebivališteRusija
Državljanstvorusko
ObrazovanjeMordovijanski pedagoški institut
UniverzitetUniverzitet u Odesi (bez diplome)
Petrogradski carski univerzitet
Zanimanjefilozof
EraFilozofija 20. veka
Delovanjeruska filozofija
Radoviheteroglosija, dijalogizam, hronotop, karnavalizacija, polifonija
Stilsemiotika, književna kritika
Pokretdijaloški kriticizam

Mihail Mihajlovič Bahtin (rus. Михаи́л Миха́йлович Бахти́н, 16. novembar 1895 – 7. mart[1] 1975) bio je ruski filozof, književni kritičar i naučnik koji je radio na književnoj teoriji, etici, i filozofiji jezika.[2] Njegovi spisi o raznim temama inspirisali su naučnike koji rade u raznim tradicijama (marksizam, semiotika, strukturalizam, religiozna kritika) i u raznim disciplinama poput književne kritike, istorije, filozofije, sociologije, antropologije i psihologije. Iako je Bahtin bio aktivan u debatama o estetici i književnosti koje su se odvijale u Sovjetskom Savezu 1920-ih, njegov prepoznatljiv stav nije postao šire poznat dok ga ruski učenjaci niju ponovo otkrili tokom 1960-ih.

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Bahtin je rođen u Oriolu u Rusiji, u staroj plemićkoj porodici. Njegov otac je bio upravnik banke i radio je u nekoliko gradova. Iz tog razloga Bahtin je proveo svoje godine ranog detinjstva u Oriolu, u Vilnjusu, a potom u Odesi, gde se 1913. godine pridružio istorijskom i filološkom fakultetu na lokalnom univerzitetu (Odeski univerzitet). Katerina Klark i Mihail Holkvist su napisali: „Odesa ..., poput Vilnjusa, bila je odgovarajuća postavka za poglavlje u životu čoveka koji će postati filozof heteroglosije i karnivala. Isti osećaj zabave i nepomirljivosti koji je proizveo Babelovog Rabelajziskog gangstera ili trikove i obmane Ostapa Bendera, pikarski roman koji su stvorili Iljf i Petrov, ostavio je svoj trag na Bahtina.”[3] Kasnije je prešao na Petrovgradski carski univerzitet da bi se pridružio bratu Nikolaju. Ovde je Bahtin bio pod velikim uticajem klasičara F. F. Zelinskog, čija dela sadrže početke koncepata koje je Bahtin razradio.

Bahtin je završio svoje studije 1918. godine. Potom se preselio u mali grad zapadne Rusije, Nevelj (Pskovska oblast), gde je dve godine radio kao učitelj. Tada je nastao prvi „Bahtinov krug”. Grupu su činili intelektualci različitih interesovanja, ali svi su delili ljubav prema diskusiji o književnim, verskim i političkim temama. U ovoj grupi je bio Valentin Vološinov i, na kraju, P. N. Medvedev, koji se grupi pridružio kasnije u Vitepsku. Vitepsk je bio „kulturno središte regiona”, savršeno mesto za Bahtina „i druge intelektualce [da organizuju] predavanja, debate i koncerte.”[4] Nemačka filozofija je bila tema o kojoj se najčešće razgovaralo, i od ove tačke nadalje, Bahtin je sebe smatrao više filozofom nego proučavaocem književnosti. Takođe, u Nevelu je Bahtin neumorno radio na velikom delu o moralnoj filozofiji, koje nikada nije objavljeno u celosti. Međutim, 1919. godine objavljen je kratak deo ovog dela koji je dobio naslov „Umetnost i odgovornost”. Ovaj rad predstavlja prvo Bahtinovo objavljeno delo. Bahtin se preselio u Vitepsk 1920. godine. Upravo se ovde, 1921. godine, oženio se Elenom Aleksandrovnom Okolovič. Kasnije, 1923. godine, Bahtinu je dijagnostifikovan osteomijelitis, koštana bolest zbog koje mu je 1938. amputirana noga.

Ova bolest je omela njegovu produktivnost i učinila ga invalidom.[5]

  1. ^ Morson, Gary Saul; Emerson, Caryl (1990). Mikhail Bakhtin: Creation of a Prosaics. Stanford University Press. стр. xiv. ISBN 9780804718226. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 116. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Katerina Clark; Michael Holquist (1984). Mikhail Bakhtin. Harvard University Press. стр. 27. ISBN 978-0-674-57417-5. 
  4. ^ „Mikhail Bakhtin (Russian philosopher and literary critic) - Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. 7. 3. 1975. Приступљено 23. 3. 2013. 
  5. ^ Мемория. Михаил Бахтин (на језику: руски). polit.ru. Архивирано из оригинала 07. 12. 2015. г. Приступљено 26. 11. 2015. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]