Јања Кантакузиновић
Јања Кантакузиновић | |
|---|---|
| Датум рођења | после 1435.[1] |
| Место рођења | Ново Брдо, Српска деспотовина |
| Датум смрти | септембар 1477. |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
Јања Кантакузиновић[a] (Ново Брдо, после 1435 — Истанбул септембар 1447) био је племић који је пословао са Османским царством након њиховог заузимања Србије. Био је потомак Кантакузина који су се населили у Србији након брака деспота Ђурађа Бранковића и Јерине Бранковић (рођ. Ирина Кантакузин).
Био је познат као „господар Новог Брда”[2], имао је четири или шест синова, а жена му се звала Ефросинија.[3][1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Јањин отац, чије име је непознато, био је цариник у Новом Брду током 1440-их.[4] Његов отац је највероватније био један од Кантакузина који су населили Србију након венчања српског деспота Ђурађа Бранковића и Јерине Бранковић.[4] Јањин најстарији брат био је Димитрије (р. 1435), а млађа браћа Алексије и Ђорђе.[5]
У дубровачким документима из 1461. и 1462. године Јања се помиње као „Јагно Кантакузини“.[6] Присуство Диметрија и Јање у Новом Брду после 1467. године показује да Кантакузини нису били погођени масовном депортацијом Мехмеда II Освајача и присилним насељавањем становника у Истанбул, које се догодило те године.[1] Јања је имао економске послове са Османским царством; 1468. године, а помиње се заједно са Јорги Ивраном, Томом Кантакузином као порек на руднике у области Србије; 1474. године он, његов брат Ђорђе, Никола Дањовил и Лика добијају порезну салашу рудника злата и сребра горње Србије, за суму од 14 милиона акчи.[1] Касније је Јања изнајмио руднике сребра у Новом Брду.[1]
Јања је погубљен у Истанбулу септембра 1477. заједно са своја два млађа брата, четири сина и дванаест унука, по наређењу султана Мехмеда II.[3][6][7] Тома Кантакузин је сахранио њихове посмртне остатке у Галати 16. септембра исте године.[3] Разлог погубљења његове породице није познат.[3]