Авион Ресава
| Жученко-Валтер „Ресава" | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Школско-Туристички авион | |
| Посада | 1 пилот | |
| Број путника | 1 путник | |
| Порекло | Краљевина Југославија | |
| Произвођач | Столарска радионица „Јоцић и син" | |
| Пробни лет | 1931. | |
| Уведен у употребу | 1931. | |
| Повучен из употребе | 1937.[1] | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | Комп. „Рудник Ресава“ и Аероклуб Југославије ОО Краљево | |
| Број примерака | 1 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 8,50 m | |
| Висина | 2,85 m | |
| Распон крила | 10,00 m | |
| Површина крила | 25,00 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 703 kg | |
| Нормална полетна | 798 kg | |
| Максимална | 953 kg | |
| Погон | ||
| Број мотора | 1 мотор | |
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | Walter NZ 120 | |
| Снага КЕМ-а | 1 x 88/100 kW | |
| Снага КЕМ-а у кс | 1 x 120/135 кс | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 162 km/h | |
| Макс. брзина на H0 | 162 km/h | |
| Радијус кретања | 325 km | |
| Долет | 650 km | |
| Плафон лета | 4000 m | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Жученко-Валтер (на крштењу је добио име „Ресава”) је једномоторни лаки путничко-туристички авион двосед, кога је направила столарска радионица „Јоцић и син“ према пројекту инжењера Николе Жученка. Авион је полетео 1931. године и коришћен је за цивилну употребу до 1937. године.[2]
Историјат и развој
[уреди | уреди извор]Српски индустријалац Благоје Јоцић, власник Ресавског рудника, одлучио је да финансира један авион и тиме се укључи у акцију подстицања производње домаћих авиона за потребе југословенског Аероклуба. У ту сврху наручио је пројект код инжењера Николе (Николаја) Жученка 1930. године. Дрвена конструкција авиона је направљена у столарској радионици фирме “Јоцић и син”, а мотор Валтер ZN 120 је добијен од Команде војног ваздухопловства. Пројект авиона је назван Жученко-Валтер, Жученко према презимену конструктора, а Валтер према називу мотора који је чинио погонску групу пројектованог авиона, како је био обичај у то време. Међутим, када је авион направљен, власници су одлучили да авион носи име компаније која је финансирала изградњу авиона тако да је добио име “Ресава” под којим је касније и регистрован у југословенском регистру цивилних авиона.[1]
Технички опис
[уреди | уреди извор]Труп авиона “Ресава” је био правоугаоног облика дрвене конструкције. Предњи део трупа је обложен алуминијумским лимом, средњи део је обложен лепенком, а задњи пресвучен платном. Иза мотора у трупу је био смештен резервоар горива, који се могао одбацити у лету у случају непосредне опасности. Авион је био двосед са тандем распоредом седишта (један из другог) и дуплим командама тако да је могао да служи и за обуку пилота.
Крила авиона су имала елипсасти облик са обе закривљене ивице, као код Спитфајера. Конструкција крила је била дрвена и састојала се од две ремењаче и ребара, а пресвлака је била од импрегнираног платна. Горња крила су била истурена у односу на доња и везана су за труп помоћу четири кратке упорнице. Међукрилна веза је остварена помоћу четири косе упорнице и система жичаних затега. Крилца на горњим и доњим крилима су имала независне команде. Стајни трап је био класични неувлачећи израђен од челичних цеви са амортизацијом помоћу гуме. Репна дрљача је била лисната опруга.
Техничке карактеристике
[уреди | уреди извор]- дужина =8,50
- висина =2,85
- размах крила =10,00
- површина крила =25,00
- празан =703
- полетна =798
- максимална тежина =953
- број мотора = 1 мотор
- тип = клипни-радијални
- КЕМ = Walter NZ 120 (производња Влајковић-Валтер Југославија)
- КЕМ снага = 1 x 88/100 kW
- КЕМ снага КС = 1 x 120/135 KS
Перформансе
[уреди | уреди извор]- највећа брзина = 162 km/h
- минимална брзина = 67 km/h
- радијус кретања = 325 km
- долет = 650 km
- плафон лета = 4000 m
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Авион “Ресава” је регистрован 15. децембра 1931. године у Регистру цивилних ваздухоплова Краљевине Југославије и добио је регистарску ознаку UN-PAY. Као власник уписана је компанија „Рудник Ресава“ из Београда. Током 1932. године авион је користила Средишна управа Аероклуба (КЈАК) у Београду. Почетком 1933. године Аероклуб је откупио авион од власника и доделио га на коришћење Обласном одбору Аероклуба у Краљеву. Када је 1933. године дошло до промене националног регистра (са UN на YU), авион “Ресава” је добио нову регистарску ознаку YU-PAY и са том ознаком је летео у ООАК Краљеву све до 1937. године када је избрисан из ваздухопловног регистра због дотрајалости.
Земље које су користиле овај авион
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2012) Civil Aircraft Register - Yugoslavia
- ^ Авион Ресава Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2014), Приступљено 28. 3. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Алманах Југословенског ваздухопловства 1931—1932, Београд, Време, 1932,
- Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
- Димитријевић, Бојан; Миладиновић П.; Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Раде Јоветић, Њима припада небо (текст О. Петровића у поглављу: Летелице Аеоклуба Краљево, Жученко-Ресава), Краљево, 1998, с- 292
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.