Амерић
Амерић | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Општина | Младеновац |
Становништво | |
— 2011. | 835 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 28′ 12″ С; 20° 38′ 23″ И / 44.47° С; 20.639666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Амерић је насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 835 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Амерић је старије насеље. Нема података а ни предања о томе када је ово село основано. Зна се само да оно није увек било на данашњем месту. Предање вели да је село некад било у „селишту”, где су данас њиве, али се о том насељу ништа даље не зна. По предању, које се и до данас очовало, у селу је некада живео спахија Омер и по њему је село добило име Омерић, од кога је постало данашње име Амерић.
Тек из првих десетина 19. века имамо података за ово насеље. Године 1818. Амерић је улазио у састав Вићентијеве кнежевине и имао је 30 кућа. Године 1822. у Америћу је било 40 кућа.[1]
Порекло становништва
[уреди | уреди извор]Као најстарија породица у селу сматрају се Чојановићи (поред овог имају данас и друга презимена Марковићи, Степановићи и Димитријевићи) који веле да су њихови стари „одавно пребегли из Босне због крви”. У старе породице рачунају се и Вујичићи који не знају од куда су старином, али знају да су њихови стари 1813. год. Бежали „преко” (у Банат), где имају рођаке Чикиризе. У старе породице убрајају се и Стевановићи са разним презименима, чији су преци дошли од Пећи. Стевановићи и њихови рођаци до скора су се презивали Васиљевићи.[2]
До 1870. год. Деца из ових места ишла су у школу у Кораћицу. Године 1870. општини је поклонио Милош Вујић земљиште, а Стеван Смиљанић једну зграду те је тако општина 1871. године сазидала основну школу.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Амерић живи 675 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (42,8 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 272 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 4 | 1 | ||
80+ | 11 | 20 | ||
75—79 | 13 | 24 | ||
70—74 | 32 | 33 | ||
65—69 | 24 | 37 | ||
60—64 | 20 | 26 | ||
55—59 | 18 | 20 | ||
50—54 | 39 | 27 | ||
45—49 | 32 | 35 | ||
40—44 | 30 | 23 | ||
35—39 | 27 | 26 | ||
30—34 | 21 | 19 | ||
25—29 | 23 | 24 | ||
20—24 | 31 | 19 | ||
15—19 | 25 | 29 | ||
10—14 | 19 | 28 | ||
5—9 | 19 | 12 | ||
0—4 | 9 | 7 | ||
Просек : | 42,8 | 46,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 350 | 113 | 208 | 17 | 12 | 0 |
Женски | 363 | 68 | 205 | 84 | 6 | 0 |
УКУПНО | 713 | 181 | 413 | 101 | 18 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 201 | 51 | 0 | 1 | 81 |
Женски | 156 | 97 | 0 | 0 | 22 |
УКУПНО | 357 | 148 | 0 | 1 | 103 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 20 | 5 | 11 | 1 | 15 |
Женски | 1 | 1 | 13 | 5 | 3 |
УКУПНО | 21 | 6 | 24 | 6 | 18 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 2 | 5 | 1 | 5 |
Женски | 0 | 1 | 2 | 4 | 7 |
УКУПНО | 0 | 3 | 7 | 5 | 12 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 0 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Монографија Подунавске област 1812-1927 „Напредак Панчево”(1927)
- ^ »Летопис« Места Србије и обичаји Марина (Беч 1999).
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.