Рајковац (Младеновац)
Рајковац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Општина | Младеновац |
Становништво | |
— 2011. | 1932 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 28′ 07″ С; 20° 41′ 14″ И / 44.468666° С; 20.687166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Рајковац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1932 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Рајковац се налази на северној страни од варошице Младеновца
О постанку овога села очувало се исто предање као и за села Влашку и Младеновац. По томе предању три брата, који су пошли са Косова, основали су три ова три села и то : Влајко Влашку, Младен Младеновац, а Рајко Рајковац. Предање, даље вели, да је село раније било у Трстени, преко реке В. Луга и железничке пруге, а имања су била на месту на коме је данас село. Па како су Младеновчани и Влашани хтели да им заузму та имања, они напусте насеље у Трстени и населе се на данашње место.
По предању Пајићи (са разним презименима) су најстарија породица. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“. Становали су у Трстени, па кад су отуда прешли, населили су се у данашњи Доњи Крај. У Трстени су становали и Субићи чији је прадед дошао од Косова, затим Јеремићи, Баба-Радићи, Мијаловићи, Радишићи, Пантићи и Арсићи.
У арачким списковима из почетка 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Рајковац које је имало 1818. г. 13, а 1822. г. 14 кућа. По попису из 1921. године. Рајковац је имао 120 кућа са 627 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Рајковац живи 1301 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,5 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 4 | 5 | ||
80+ | 6 | 18 | ||
75—79 | 17 | 25 | ||
70—74 | 30 | 34 | ||
65—69 | 35 | 39 | ||
60—64 | 33 | 34 | ||
55—59 | 31 | 30 | ||
50—54 | 71 | 60 | ||
45—49 | 92 | 80 | ||
40—44 | 82 | 71 | ||
35—39 | 52 | 62 | ||
30—34 | 55 | 50 | ||
25—29 | 57 | 47 | ||
20—24 | 48 | 70 | ||
15—19 | 73 | 71 | ||
10—14 | 69 | 51 | ||
5—9 | 44 | 41 | ||
0—4 | 24 | 28 | ||
Просек : | 37,5 | 38,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 686 | 207 | 437 | 25 | 15 | 2 |
Женски | 696 | 149 | 436 | 96 | 14 | 1 |
УКУПНО | 1.382 | 356 | 873 | 121 | 29 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 363 | 28 | 0 | 0 | 155 |
Женски | 222 | 17 | 0 | 4 | 77 |
УКУПНО | 585 | 45 | 0 | 4 | 232 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 13 | 31 | 42 | 5 | 28 |
Женски | 1 | 2 | 36 | 6 | 4 |
УКУПНО | 14 | 33 | 78 | 11 | 32 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 17 | 18 | 4 | 14 |
Женски | 2 | 5 | 8 | 10 | 40 |
УКУПНО | 2 | 22 | 26 | 14 | 54 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 5 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 7 | 0 | 0 | 3 | |
УКУПНО | 12 | 0 | 0 | 6 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић:Космај.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.