Пређи на садржај

Рајковац (Младеновац)

Координате: 44° 28′ 07″ С; 20° 41′ 14″ И / 44.468666° С; 20.687166° И / 44.468666; 20.687166
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Рајковац (вишезначна одредница).
Рајковац
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Раст 1932
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 07″ С; 20° 41′ 14″ И / 44.468666° С; 20.687166° И / 44.468666; 20.687166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Рајковац на карти Србије
Рајковац
Рајковац
Рајковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Рајковац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1932 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рајковац се налази на северној страни од варошице Младеновца
О постанку овога села очувало се исто предање као и за села Влашку и Младеновац. По томе предању три брата, који су пошли са Косова, основали су три ова три села и то : Влајко Влашку, Младен Младеновац, а Рајко Рајковац. Предање, даље вели, да је село раније било у Трстени, преко реке В. Луга и железничке пруге, а имања су била на месту на коме је данас село. Па како су Младеновчани и Влашани хтели да им заузму та имања, они напусте насеље у Трстени и населе се на данашње место.
По предању Пајићи (са разним презименима) су најстарија породица. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“. Становали су у Трстени, па кад су отуда прешли, населили су се у данашњи Доњи Крај. У Трстени су становали и Субићи чији је прадед дошао од Косова, затим Јеремићи, Баба-Радићи, Мијаловићи, Радишићи, Пантићи и Арсићи.

У арачким списковима из почетка 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Рајковац које је имало 1818. г. 13, а 1822. г. 14 кућа. По попису из 1921. године. Рајковац је имао 120 кућа са 627 становника. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рајковац живи 1301 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,5 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 686
1953. 738
1961. 669
1971. 658
1981. 817
1991. 1.354 1.307
2002. 1.639 1.723
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 1.587 96,82%
Црногорци
  
 16 0,97%
Македонци
  
 3 0,18%
Бугари
  
 3 0,18%
Хрвати
  
 2 0,12%
Југословени
  
 2 0,12%
Румуни
  
 1 0,06%
Бошњаци
  
 1 0,06%
непознато
  
 6 0,36%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 4
  
  
 5
80+ 6
  
  
 18
75—79 17
  
  
 25
70—74 30
  
  
 34
65—69 35
  
  
 39
60—64 33
  
  
 34
55—59 31
  
  
 30
50—54 71
  
  
 60
45—49 92
  
  
 80
40—44 82
  
  
 71
35—39 52
  
  
 62
30—34 55
  
  
 50
25—29 57
  
  
 47
20—24 48
  
  
 70
15—19 73
  
  
 71
10—14 69
  
  
 51
5—9 44
  
  
 41
0—4 24
  
  
 28
Просек : 37,5 38,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 135 152 156 165 201 342 475
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 56 86 88 135 66 34 7 3 0 0 3,45
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 686 207 437 25 15 2
Женски 696 149 436 96 14 1
УКУПНО 1.382 356 873 121 29 3
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 363 28 0 0 155
Женски 222 17 0 4 77
УКУПНО 585 45 0 4 232
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 13 31 42 5 28
Женски 1 2 36 6 4
УКУПНО 14 33 78 11 32
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 17 18 4 14
Женски 2 5 8 10 40
УКУПНО 2 22 26 14 54
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 3
Женски 7 0 0 3
УКУПНО 12 0 0 6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић:Космај.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајковац_(Младеновац)&oldid=27928407”