Пређи на садржај

Астон Мартин Ф1 тим

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Астон Мартин Ф1)
Уједињено Краљевство Астон Мартин
Пуно име Астон Мартин Арамко Когнизант Ф1 тим
Грб тима
Седиште Уједињено Краљевство Силверстон, Велика Британија
Шеф тима Луксембург Мајк Крек
2024
Возачи 14. Шпанија Фернандо Алонсо
18. Канада Ланс Строл
Тест возачи 27. Њемачка Нико Хилкенберг
Шасија AMR22
Мотор Мерцедес-АМГ M13
Статистика
Трке 45
Прва трка Велика награда Холандије 1959.
Последња трка Велика награда Абу Дабија 2023.
Титуле конструктора 0
Титуле возача 0
Победе 0
Пол позиције 0
Најбржи кругови 0
Подијуми 1


Астон Мартин је британски произвођач аутомобила који је учествовао у Формули 1 у различитим облицима. Компанија је први пут учествовала у Формули 1 током сезоне 1959. године, где су дебитовали у шасији ДБР4 користећи сопствени мотор, али није успела да освоји ниједан поен. Они су наставили са лошим перформансама кроз сезону 1960, поново нису успели да освоје ниједан поен. Као резултат тога, Астон Мартин је одлучио да напусти Формулу 1 након 1960.

Комерцијално ребрендирање тима Рејсинг појнт Ф1 довело је до тога да се тим преименује у Астон Мартин 2021. године, иако се такмичи са погонским јединицама Мерцедеса. Тим у власништву Ловренса Строла, а Себастијан Фетел и Ланс Строл су им главни возачи.

Историја

[уреди | уреди извор]

Давид Браун Корпорација (1959–1960)

[уреди | уреди извор]

Астон Мартин је први пут ушао у Формулу 1 са ДБР4, својим првим тркачким аутомобилом на отвореним точковима. ДБР4 је први пут направљен и тестиран 1957. године, али је у Формули 1 дебитовао тек 1959. Ово кашњење је узроковано тиме што је компанија дала приоритет развоју спортског аутомобила ДБР1, који је победио на 24 сата Ле Мана 1959. године. Првим дебијем ДБР4 на светском првенству на Великој награди Холандије, он је постао застарео и борио се за темпо против својих конкурената, при чему су се Керол Шелби и Рои Салвадори квалификовали на 10., односно 13. место од 15.[1][2] Салвадори се повукао из трке у раним круговима због квара на мотору, а Шелбијев аутомобил је доживео исту судбину касније у трци.[3]

Следећи улазак тима дошао је на Велику награду Велике Британије где је Салвадори изненадио пласманом на друго место.[4] Рано у трци, један од Шелбијевих магнета за паљење није успео, што је нарушило темпо његовог аутомобила. Други магнет није успео касно у трци, због чега се повукао. Салвадори је остао на 6. месту,али замало да узме бодове.[5] На Великој награди Португалије оба аутомобила су избегла проблеме до 6. и 8. места, али ипак нису успела да освоје бодове.[6] Последњи улазак Астон Мартина у сезону била је Велика награда Италије где су се оба аутомобила наставила борити, квалификујући се само за 17. и 19.[7] Током трке, Салвадори је био чак 7. пре него што је доживео квар мотора, док је Шелби дошло кући на завршеном 10. месту.[8] Аутомобилу његових ривала су били значајно застарели и нису успели да освоје ниједан поен.[1]

Астон Мартин је направио ДБР5 за такмичење у сезони 1960. године. ДБР5 је био заснован на свом претходнику, али је био лакши и имао је независну суспензију. Међутим, аутомобил је имао тежак мотор напред и редовно су га надмашивали уобичајенији аутомобил са задњим мотором.[9] Тим је први у сезони дошао на Велику награду Холандије, али ДБР5 још није био спреман за такмичење. Као резултат тога, само Салвадори је ушао у трку, управљајући резервним ДБР4. Могао је да се квалификује само на 18.[10] Упркос томе што им је дозвољено да започну трку, организатори трке су Астон Мартину рекли да неће бити у плаћени. Тим је стога одбио да започне трку.[11] ДБР5 су били спремни за следећу трку тима у Британији, уз учешће Салвадорија и Маурицја Тринтигнанта. Салвадори се повукао из трке са проблемима у управљању, а Тринтигнант је могао да заврши само 11., пет кругова иза лидера.[12]

Након овог низа лоших резултата, са тимом који није успео да освоји ниједан шампионски бод,[13] Астон Мартин је након Велике награде Велике Британије у потпуности напустио Формулу 1 да би се усредсредио на трке спортских аутомобила.

Потенцијални повратак и спонзорство (2008, 2010, 2016–2020)

[уреди | уреди извор]
Астон Мартин ДБР4 коју су возили Салвадори и Шелби.

2006. Давид Ричардс, који води конзорцијум који је власник Астон Мартина, и његова технолошка фирма Продрајв добили су место потенцијалног учесника за Светско првенство у Формули 1 2008.[14] Након спекулација о повратку у Астон Мартин у Ф1, Ричардс је јасно ставио до знања да Астон Мартин има дуг пут док не буде спреман за тим Ф1. Он је веровао да је пут до конкурентности партнерство са постојећим тимом, уместо да се успостави нови тим са Астон Мартином и Продривеом.[15] 2009. године Ричардс је поново најавио своју намеру да се 2010. врати у Формулу 1 са могућношћу коришћења имена Астон Мартин, међутим то се није остварило.[16] Између 2016. и 2020. Астон Мартин је био спонзор Ред Бул Рејсинг -а, а као главни спонзор тима између 2018. и 2020. године.

Астон Мартин Ф1 тим (2021–)

[уреди | уреди извор]
Себастијан Фетел на ВН Аустрије у болиду Астон Мартина.

У јануару 2020., улагање од власника Рејсинг Појнта Ловренса Строла у Астон Мартин је било куповина од 16,7 посто удела у компанији.[17][18] Ово је резултирало комерцијалним ребрендирањем Рејсинг Појнт Ф1 тима у Астон Мартин Ф1 тим за сезону 2021. Тим се такмичи са погонским јединицама Мерцедес, што ради под различитим називима од 2009.[19] Серхио Перез је био под уговором да вози за њих до 2022. године, али га је у шампионату за 2021. године заменио четвороструки светски шампион Себастијан Фетел, који је претходно возио у Ферарију.[20][21] Когнизант је насловни главни тима.[22] Тим има седиште у Силверстону, са новим објектом од 37.000м2 који ће бити оперативан до 2023.[23][24] Објекат ће се налазити директно насупрот стазе Силверстон на 29 хектара земље на фарми Личлејк.[25][26][27] Астон Мартин је шести различити конструктор који прави базу поред Силверстона од 1991. године.[28] Фетел је освојио прво постоље за Астон Мартин завршивши други на Великој награди Азербејџана.[29] У јуну 2021. године, директор тима Отмар Шафнауер потврдио је да ће тим проширити своју радну снагу са 535 на 800 запослених.[30][31] У септембру 2021. године, Астон Мартин је потврдио да ће се такмичити 2022. са својим тренутним саставом возача.[32] У јануару 2022, директор тима Отмар Шафнауер је отишао након што је провео 12 година у тиму.[33][34][35] Мајк Крек, који је раније радио у БМВ и Порше моторспорт тимовима, најављен је за његову замену истог месеца.[36][37] У фебруару 2022, Арамко је најављен као заједнички главни спонзор тима након што је обезбедио дугорочни уговор о партнерству.[38][39]

Резултати у Формули 1

[уреди | уреди извор]
Година Шасија Мотор Гуме Возачи 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Поени Шк
1959 DBR4 Астон Мартин РБ6 2.5 A
D
MOН 500 ХОЛ ФРА БРИ НЕМ ПОР ИТА САД 0 НК
Уједињено Краљевство Рој Салвадори Оду 6. 6. Оду
Сједињене Америчке Државе Керол Шелби Оду Оду 8. 10.
1960 DBR4 Астон Мартин РБ6 2.5 D АРГ MOН 500 ХОЛ БЕЛ ФРА БРИ ПОР ИТА САД 0 НК
Уједињено Краљевство Рој Салвадори НК
DBR5 Оду
Француска Маурицијe Тринтигнант 11.
Извори:[40][41][42]

2021–тренутно

[уреди | уреди извор]
Година Шасија Мотор Возачи 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 Поени Шк
2021 AMR21 Мерцедес M12 E БАХ Бахреин ЕМИИталија ПОР Португалија ШПАШпанија МОНМонако АЗЕАзербејџан ФРАФранцуска ШТААустрија АУТАустрија ВБР Уједињено Краљевство МАЂМађарска БЕЛБелгија ХОЛХоландија ИТАИталија РУС Русија ТУР Турска САД Сједињене Америчке Државе МЕК Мексико БРА Бразил КАТ Катар САУ Саудијска Арабија АБУУједињени Арапски Емирати 37 7.
Њемачка Себастија Фетел 15. 15.† 13. 13. 5. 2. 9. 12. 17.† Оду ДИС 5. 13. 12. 12. 18. 10. 7. 11. 10. Оду 11.
Канада Ланс Строл 10. 8. 14. 11. 8. Оду 10. 8. 13. 8. Оду 20. 12. 7. 11. 9. 12. 14. Оду 6. 11. 13.
2022 AMR22 Мерцедес M13 E БАХБахреин САУСаудијска Арабија АУС
Аустралија
ЕМИИталија МАЈ
Сједињене Америчке Државе
ШПАШпанија МОНМонако АЗЕАзербејџан КАН
Канада
ВБРУједињено Краљевство АУТАустрија ФРАФранцуска МАЂМађарска БЕЛБелгија ХОЛХоландија ИТАИталија СИН
Сингапур
ЈАП
Јапан
САДСједињене Америчке Државе МЕКМексико БРАБразил АБУУједињени Арапски Емирати 37* 7.*
Њемачка Себастијан Фетел Оду 8. 17.dagger 11. 10. 6. 12. 9. 17. 11. 10. 8. 14. Оду 8.
Канада Ланс Строл 12. 13. 12. 10. 10. 15. 14. 16. 10. 11. 13. 10. 11. 11. 10. Оду 6.
Њемачка Нико Хилкенберг 17. 12.
Извори:[40][41][42]

Напомена

[уреди | уреди извор]
  • ‡ - Половина бодова додељена као мање од 75% удаљености трке је завршено.
  • * - Сезона у току.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „1959 Aston Martin DBR4 - Images, Specifications and Information”. Ultimatecarpage.com. Приступљено 2021-09-17. 
  2. ^ „1959 Dutch Grand Prix | Motorsport Database”. Motorsport Database - Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  3. ^ „1959 Dutch Grand Prix race report: Bonnier makes his mark”. Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  4. ^ „Велика Награда Велике Британије 1959”. www.grandprix.com. Приступљено 2021-09-17. 
  5. ^ „1959 British Grand Prix race report - A walk-over for British cars”. Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  6. ^ „1959 Portuguese Grand Prix race report: Moss trounces the field”. Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  7. ^ „1959 Italian Grand Prix | Motorsport Database”. Motorsport Database - Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  8. ^ „1959 Italian Grand Prix race report: Walker's cunning bests the reds”. Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  9. ^ „A brief history of Aston Martin and F1”. ESPN.com (на језику: енглески). 2017-09-30. Приступљено 2021-09-17. 
  10. ^ „1960 Dutch Grand Prix | Motorsport Database”. Motorsport Database - Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  11. ^ „1960 Dutch Grand Prix race report: Brabham throws kitchen sink (and more) at Moss to win”. Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  12. ^ „1960 British Grand Prix | Motorsport Database”. Motorsport Database - Motor Sport Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  13. ^ „Aston Martin - Seasons • STATS F1”. www.statsf1.com. Приступљено 2021-09-17. 
  14. ^ „Q & A With FIA President Max Mosley”. web.archive.org. 2007-06-22. Архивирано из оригинала 22. 06. 2007. г. Приступљено 2021-09-17. 
  15. ^ „Aston Martin owner rules out F1” (на језику: енглески). 2007-03-13. Приступљено 2021-09-17. 
  16. ^ „Richards keen on Formula 1 return” (на језику: енглески). 2009-04-23. Приступљено 2021-09-17. 
  17. ^ „Racing Point set to become Aston Martin Racing for 2021 | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  18. ^ „Aston Martin F1 team ‘will need to be competitive from the outset’ says Stroll | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  19. ^ „2020 & 2021 FIA Formula One World Championship Entry List”. Federation Internationale de l'Automobile (на језику: енглески). 2021-01-28. Приступљено 2021-09-17. 
  20. ^ „Sergio Perez reveals he is leaving Racing Point at the end of 2020 in shock announcement | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  21. ^ „Vettel to make sensational Racing Point switch in 2021 as they re-brand as Aston Martin | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  22. ^ „Aston Martin reveal title sponsor for F1 2021 season, tease green car”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  23. ^ „"Aston Martin pumps £200m into new campus for Formula One success". www.ft.com. Приступљено 2021-09-17. 
  24. ^ „Aston Martin start work on new F1 factory and wind tunnel campus at Silverstone base | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  25. ^ Rawcliffe, Tom (2021-04-01). „Construction 'imminent' on new Aston Martin base”. PlanetF1 (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  26. ^ „Aston Martin F1 Team Buys 29 Acres Of Land For New Factory”. Carscoops (на језику: енглески). 2021-04-01. Приступљено 2021-09-17. 
  27. ^ Pegden, Tom (2021-03-30). „Aston Martin F1 owner Lawrence Stroll buys land for new factory”. Business Live (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  28. ^ „Jordan 191 to 'Pink Mercedes' - The shifting fortunes of Aston's F1 forebearers”. www.autosport.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  29. ^ Valantine, Henry (2021-06-06). „Sebastian Vettel 'over the moon' with first Aston Martin podium in Baku”. PlanetF1 (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  30. ^ Woodhouse, Jamie (2021-06-10). „Aston Martin target expansion to around 800 staff”. PlanetF1 (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  31. ^ „Szafnauer says Aston Martin will increase workforce to 800 as they aim to bridge gap to rivals | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-17. 
  32. ^ Aston Martin. „Aston Martin Cognizant Formula One™ Team announces 2022 driver line-up”. 
  33. ^ „Aston Martin announce departure of Team Principal Otmar Szafnauer | Formula 1®”. www.formula1.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-05. 
  34. ^ „Otmar Szafnauer: Aston Martin Formula One CEO and team principal departs”. Sky Sports. 5. 1. 2022. 
  35. ^ „Otmar Szafnauer: Aston Martin Formula One team principal leaves”. BBC Sport. 5. 1. 2022. 
  36. ^ „Aston Martin appoint Mike Krack as team principal”. BBC Sport. 14. 1. 2022. 
  37. ^ „Aston Martin hire Mike Krack as new Formula 1 team principal to replace Otmar Szafnauer”. Sky Sports. 14. 1. 2022. 
  38. ^ „Aston Martin Formula 1 team partners with oil giant Aramco”. Autocar (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  39. ^ „Aston Martin F1 team seals Aramco sponsorship deal”. www.motorsport.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  40. ^ а б Small, Steve (1994). The Guinness Complete Grand Prix Who's Who. Guinness. стр. 333, 352 and 383. ISBN 0851127029. 
  41. ^ а б „Aston Martin - Grands Prix started”. statsf1.com. Приступљено 25. 3. 2020. 
  42. ^ а б „Aston Martin - Grands Prix not started”. statsf1.com. Приступљено 25. 3. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]