Пређи на садржај

Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић”

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“
Типудружење грађана
Правни статусактивно
Наменакултурни рад
СедиштеБеч
ПредседникСветлана Матић

Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ основано је 30. октобра 2019. године у Бечу.[1] Оснивач и председник Друштва је проф. Светлана Матић, књижевница и професор матерњег језика из Беча. Друштво је од марта 2020. године редовни члан Заједнице српских клубова у Бечу, кровне организације која окупља српске културне и спортске организације у граду и покрајини Беч.

Циљеви друштва

[уреди | уреди извор]

АСКД "Мина Караџић" у свом Статуту има следеће циљеве:[2]

  • изградња мостова сарадње и културе између Србије, Аустрије и других земаља;
  • обогаћивање културног живота;
  • неговање комуникације;
  • унапређивање и грађење културних и језичких веза између Србије, Аустрије и других земаља;
  • унапређивање и неговање различитих језика;
  • промовисање културних и уметничких вредности Србије и Аустрије;
  • организовање предавања и састанака, излета, дискусионих вечери;
  • успостављање библиотеке;
  • организовање културних догађаја: читања, концерата, изложби;
  • организовање радионица и семинара;
  • транспарентност активности и документације;
  • организовање различитих такмичења;
  • спровођење истраживачких пројеката, студија;
  • понуда различитих просветних и културних активности за одрасле, децу и младе;
  • сећања на личност и дело аустријске и српске књижевнице, уметнице и преводиоца Вилхелмине Мине Караџић.

Пројекти

[уреди | уреди извор]

Постављање спомен-плоче Мини Караџић

[уреди | уреди извор]

28. јуна 2021. године откривена је спомен-плоча са ликом Вилхелмине Мине Караџић у трећем бечком округу, у улици Разумовскигасе 22.[3] Спомен-плочу су открили Њ.Е. др Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Аустрији и Његово Преосвештенство епископ аустријско-швајцарски господин Андреј.[4] На спомен плочи на немачком и српском језику, поред слике Мине Караџић, написани су њено име, година рођења и смрти, као и да је била аустријско-српска сликарка и књижевница.

Спомен плоча Мини Караџић у Бечу

Отварању су такође присуствовали и Уријах Клаус, власник објекта на коме је постављена спомен-плоча, Младен Филиповић, директор Представништва Републике Српске у Аустрији, као и Александра Психос, представница треће бечке општине.

Библиотека "Мина Караџић"

[уреди | уреди извор]

2021. године отворена је библиотека "Мина Караџић" у оквиру Заједнице српских клубова у Бечу.[5] Донатори књига су, између осталих, Библиотека града Београда, са којом Друштво има уговор о сарадњи, Српско народно позориште из Новог Сада, Центар за културу Кладово, и други.

Културне манифестације

[уреди | уреди извор]

Друштво је од 2019-те организовало више књижевних вечери, промоција, представљања књига и изложби, од којих се могу издвојити:[6]

  • предавање проф. др Предрага Ј. Марковића “Срби - народ јединствен на свету”;
  • промоција сабраних дела др Вјере Рашковић Зец;
  • изложба посвећена Милораду Павићу;
  • културна сарадња са Славицом Клајн и удружењем "Златна реч";
  • књижевно вече посвећено Милану Радину;
  • предавање о налазима римског новца на подручју централног Поморавља музејског саветника и археолога Душана С. Рашковића;
  • изложба "Био једном један лаф" о Душку Радовићу, ауторке: Сара Ивковић Марковић, Виолета Ђорђевић и Олга Красић Марјановић;
  • представљање књиге "Небо над Београдом – Андрић и престоница" ауторке др Жанете Ђукић Перишић;
  • представљање књиге "Мирис новца" ауторке мр Смиљане Вукићевић;
  • представљање књиге "Моја љубав Никола Тесла" ауторке Ане Атанасковић;
  • предавање доц. др Мине Ђурић о Вуку Караџићу;
  • обележавање мисије Ћирила и Методија кроз гостовање Миодрага Јакшића и проф. Димитрија Бурага.

Изложба о Мини Караџић

[уреди | уреди извор]

21. априла 2023. године, у Конзулату Републике Србије у Бечу, отворена је изложба о лику и делу Мине Караџић.[7] Изложбу су дизајнирали проф. Светлана Матић и Душан Борисављевић, а свечано ју је отворио доктор Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Аустрији.[8]

Отварање изложбе у Бечу

Изложба се састоји од осамнаест главних панела који хронолошки прате Минин живот и рад, креаираних по књизи "Певам дању, певам ноћу - писма Мини Караџић" ауторке Светлане Матић, као и шест додатних панела, на којима је Мина приказана у савременом руху, како користи интернет, мобилни телефон и рачунар.

Почетни панел изложбе о Мини Караџић

„Изложба о Мини Караџић је круна мог досадашњег рада на пољу очувања српског језика, ћирилице и нашег културног и националног идентитета у расејању. Захваљујем се дизајнеру Душану Борисављевићу, који је својом креативношћу, ову изложбу учинио доступном љубитељима културе. Надам се да ће ускоро ова изложба бити доступна и на немачком језику", изјавила је тада Светлана Матић.[9]

Отварање изложбе о Мини Караџић у Библиотеци града Београда
Изложба о Мини у Херцег-Новом
Милорад Додик, Милан Ђурић и Светлана Матић на отварању у Текелијануму.

Након Беча, изложба је отворена 17. јула у Библиотеци града Београда,[10] у галерији "Атријум", уз присуство Јасмине Нинков, директорке Библиотеке, Биље Крстић и ансамбла "Бистрик", Радмиле Сатарић, књижевнице, проф. др Миљка Сатарића, академика САНУ, и других.

Након Београда, изложба је отворена 14. августа у Херцег-Новом, као део ЈУК Херцег Феста. Место излагања је "Кућа нобеловца Ива Андрића".[11]

Нови Сад је следећи град у коме је изложба гостовала, да би почетком октобра 2023. године била изложена у галерији "Круг" која је део Текелијанума. Изложба о Мини Караџић је била прва на репертоару "Месеца српске културе у Мађарској", манифестације коју организује Епархија будимска. [12] О изложби су, поред ауторке, говорили академски сликар Милан Ђурић, оснивач и председник Удружења младих уметника Круг, глумица Вјера Мујовић и министар Ђорђе Милићевић који је изложбу прогласио званично отвореном за посетиоце. Ауторка изложбе проф. Светлана Матић је нагласила „да нам је данас потребно јединство више него икада пре и да промовишући живот и дело Мине Караџић, жели да кроз културну дипломатију представи Европи и свету српски народ на најбољи могући начин, као што је и Вукова кћерка градила мостове културе и сарадње између српског и аустријског народа у 19. веку”.

Након краћег излагања у Дому Вукове задужбине, [13] изложба је приказана у Народној библиотеци "Вук Караџић" у Крагујевцу. [14] Директорка Библиотеке Анђела Огњановић је похвалила труд и предани рад професорке Матић на томе да Минин лик и дело отргне од заборава, истакавши да је такав рад резултирао са више пројеката и акција које су имале велики значај за српску дијаспору у Бечу. Душан Борисављевић се захвалио присутнима и истакао да је симболика излагања у Крагујевцу тим већа, због тога што је Вук свој рад на сакупљању српске културе баштине започео баш у Шумадији, као и то је да се, због чињенице да је он из Крагујевца, ова изложба третира као завичајна у граду на Лепеници.

"Стоглав" и "Новине србске"

[уреди | уреди извор]
Посетиоци предавања о "Књигопечатњи" на обележавању 210 година од појављивања "Новина сербских" у Бечу.

На позив Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић" у Бечу су, у просторијама Конзулата Републике Србије, 13. новембра 2023., представљени репринти „Новина србских", првих новина у Кнежевини Србији, које су се појавиле 17. јануара 1834. године у Крагујевцу и „Стоглава", који је ђакон Јоасаф написао 1743. године. [15]

Ове два значајна фототипска издања, поклон су Народне библиотеке „Вук Караџић" из Крагујевца, библиотеци "Мина Караџић" у Бечу. Овом значајном културном манифестацијом, дат је допринос обележавању 210 година од појављивања „Новина сербских" у царском граду. Пригодно предавање о историјату "Књигопечатње" (прве штампарије у Србији) одржале су Анђела Огњановић, директорка Народне библиотеке, и Гордана Вучковић, руководилац Завичајног фонда Библиотеке. [16]

Повеља "Мина Караџић"

[уреди | уреди извор]

Друштво је установило повељу која носи име Мине Караџић и која се додељује сваке године за изузетан допринос очувању културног идентитета Срба у расејању. Досадашњи добитници повеље су:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „О нама - Mina Karadzic”. minakaradzic.com (на језику: српски). 12. 05. 2020. Приступљено 13. 11. 2023. 
  2. ^ „Циљеви друштва - Mina Karadzic”. minakaradzic.com (на језику: српски). 12. 05. 2020. Приступљено 13. 11. 2023. 
  3. ^ „РТС :: Вести :: Откривена спомен плоча Мини Караџић у Бечу”. www.rts.rs. 29. 06. 2021. Приступљено 2023-11-13. 
  4. ^ „Otkrivena spomen ploča Mini Karadžić u Beču | Dunav.at” (на језику: бошњачки). 29. 06. 2021. Приступљено 13. 11. 2023. 
  5. ^ „Отвара се нова библиотека у Бечу”. Serbischegemeinde (на језику: српски). 05. 09. 2020. Приступљено 13. 11. 2023. 
  6. ^ „ПРЕДСТАВЉАМО - Mina Karadzic”. minakaradzic.com (на језику: српски). 11. 08. 2020. Приступљено 13. 11. 2023. 
  7. ^ „U BEČU OTVORENA IZLOŽBA O MINI KARADŽIĆ: Autorka istakla da je ćerka Vuka Karadžića nepravedno skrajnuta i zaboravljena”. NOVOSTI (на језику: српски). 25. 04. 2023. Приступљено 13. 11. 2023. 
  8. ^ „Beč: Otvaranje izložbe „Vilhemina Mina Karadžić“ | Ministarstvo spoljnih poslova”. mfa.gov.rs (на језику: српски). 21. 04. 2023. Приступљено 13. 11. 2023. 
  9. ^ „РТС :: Вести :: У Бечу свечано отворена изложба посвећена Мини Караџић”. www.rts.rs. 26. 04. 2023. Приступљено 13. 11. 2023. 
  10. ^ „Otvorena izložba "Vilhemina Mina Karadžić" u galeriji "Atrijum" BGB”. Тањуг. 17. 07. 2023. Приступљено 13. 11. 2023. 
  11. ^ RTHN (13. 08. 2023). „У Кући нобеловца Ива Андрића изложба посвећена Вилхелмини Караџић - RTHN” (на језику: српски). Приступљено 17. 08. 2023. 
  12. ^ Katarina (2023-10-04). „Izložba posvećena Mini Karadžić autorke Svetlane Matić ovoga meseca se može videti u Mađarskoj - RASEJANJE.info”. https://www.rasejanje.info/ (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  13. ^ Уредник (2023-11-01). „Изложба: Вилхелмина Мина Караџић”. Вукова задужбина (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02. 
  14. ^ „MINA KARADŽIĆ STIGLA I U KRAGUJEVAC: Otvorena izložba o ćerki Vuka Karadžića, autorke Svetlane Matić”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-02. 
  15. ^ „RTS :: Vesti :: "Stoglav" i "Novine srbske" predstavljene u Konzulatu Republike Srbije u Beču”. www.rts.rs. Приступљено 2024-01-02. 
  16. ^ „U Konzulatu Srbije u Beču predstavljeni “Stoglav” i “Novine srbske” | Dunav.at” (на језику: бошњачки). 2023-11-16. Приступљено 2024-01-02. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аустријско-српско_културно_друштво_„Вилхелмина_Мина_Караџић”&oldid=28863076”