Пређи на садржај

Славица Клајн

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Славица Клајн
Лични подаци
Пуно имеСлавица Клајн
Датум рођења(1968-11-08)8. новембар 1968. (55 год.)
Место рођењаВратарница, СФРЈ
Занимањеписац
Књижевни рад
Најважнија делаЖиви ако смеш – поезија
Смеш ли живети? – поезија
Награде„Српски витез”
„Златно перо”
„Златна значка”

Славица Клајн (нем. Klein; Вратарница, 8. новембар 1968), рођена Голубовић, српска је песникиња, прозна списатељица и хуманитарка из Ласеа код Беча. Њени стихови увршћени су у преко сто зборника у Србији, региону бивше СФРЈ и свету – на српском, бугарском, руском, немачком, енглеском, хрватском, македонском и словеначком језику. Оснивач је и председник Културног друштва „Златна реч” и једина је жена са звањем Српски витез.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Вратарници код Зајечара, а живела је, школовала се и радила у Бору, Књажевцу и Београду. У Аустрији борави већ дуже време, бави се списатељством и друштвено-културним активизмом. Њен стваралачки опус обухвата љубавне, родољубиве и радове за децу. Поред песама, пише и кратке приче, а припрема и роман. Учесник је литерарних фестивала у Србији, региону и Европи, те су јој дела публикована широм континента. Прву књигу поезије „Живи ако смеш” објавила је 2016. године,[3] а у штампи је и нова збирка „Смеш ли живети?”.[4]

О њеном поетском раду академик Матија Бећковић је у рецензији књиге „Живи ако смеш” између осталог записао: „У време кад са свих екрана сваки дан проглашавају крај поезије и тврде како су песници отпевали своје и доказују како су књигу заменили други медији; кад је у школским програмима укинуто и лепо писање и лепо читање; кад је рукопис готово нестао; кад се чини да ће и песници морати сићи у катакомбе као први хришћани, песници као бродоломници израњају из мора гласовима српске модерне у стиховима Славице Клајн. Све то заједно се може разумети само као нова победа поезије у непесничко време с којом је умрежена и потресна, искрено доживљена лирика кроз исповест Славице Клајн”.[5][6]

Стваралаштво Славице Клајн примећено је и од стране др Вјере Рашковић Зец, академика др Каплана Буровића и академика проф. др Волфганга Рорбаха. Године 2016. Мирјана Раденковић, генерални секретар Културно-историјског центра „Српска круна” из Крагујевца, који делује под окриљем династије Карађорђевић и Крунског савета, уручила јој је Златни орден првог реда „за стваралачки допринос и трајне вредности уметничког и културног изражаја у области поезије”, као и признање Христодарје „у знак доприноса за трајне вредности стваралаштва, уметности и културе српског народа у области поезије”. Том приликом, Славица Клајн је добила звање Српски витез „у спомен палим ратницима, за част, достојанство, витештво, славу и вечност имена српског”.[1]

Културно друштво „Златна реч – Српска круна”, којег је председник и чије је седиште у Ласеу, има значајну улогу у раду српских стваралаца у Аустрији,[2] али сарађује и са талентованим појединцима из Србије.[7]

Уредник је зборника „Милош Црњански“,[8] „Лаза Костић“,[9] „Светосавска звона – поезија шапуће о нама“[10] и „Кроз Вуково слово – ћирилица, обичаји и ми“.[11]

Била је организатор изложби „Српска револуција и стварање модерне државе Србије (1804–1878)” у Бечу[12] и „Хлеб, славски колач – симбол живота” у Словенским Коњицама.[13] Такође, један је од организатора песничких вечери на тему „Стоп насиљу над женама” у Аустрији.[14]

Оснивач је Фестивала српско-аустријске културе (SÖFKU), директор аустријског огранка Културно-историјског центра „Српска круна“ и члан Удружења књижевника Србије и Матице српске.[4][9][15] Чест је сарадник Аустријско-српског културног друштва "Вилхемина Мина Караџић", посебно када је реч о културним активностима.

Средствима прикупљеним од продаје књига српских писаца из расејања, на промоцијама које организује, помаже рад манастира Свете Петке у Извору код Параћина и породице којима је то потребно.[16]

Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[17]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Признање „Свeтотрифунско уздарјe” (2011, 2013, 2015)
  • Трећа награда Културног центра „Месопотамија” (2013)
  • Друга награда Културног центра „Месопотамија” (2014)
  • Признање „Свесловенска нит” (2014)
  • Признање за грађанске заслуге (2014)
  • Признање „Давидова харфа” Културно-историјског центра „Српска круна” (2015)
  • Признање „Свети ратници” Културно-историјског центра „Српска круна” (2015)
  • Признање „Српски витез” Културно-историјског центра „Српска круна” (2016)
  • Признање „Христодарје” Културно-историјског центра „Српска круна” (2016)
  • Признање „Мајсторско писмо” Културно-историјског центра „Српска круна” (2016)
  • Сребрна плакета за песму године „Златно перо” (2016)
  • Признање „Златна значка” Културно-просветне заједнице Србије (2019)

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • Клајн, С. (2015). „Љубав у песми записана”. Ур.: Бранковић, И. „Анти” – зборник радова IX међународне уметничке колоније „Панонски бисери”. Нови Сад: Савез књижевника у отаџбини и расејању. стр. 89. ISBN 978-86-7970-122-0. 
  • Клајн, С. (2015). „Маштала сам о топлом дому”. Ур.: Мишел Болтрес, М. „Мајко, ја ти песмом вечни спомен дижем” – међународни зборник песама. Смедерево/Ниш: Уметнички клуб „Расковник” / Галаксија. стр. 49. ISBN 978-86-6233-065-9. 
  • Клајн, С. (2015). „Тражим, молим”. Ур.: Симић Калпачки, Т. „Мајка” – зборник одабраних радова са Књижевног конкурса о теми „Мајка” из 2015. године. Крушевац/Јасика: Друштво српско-руског пријатељства „Православље” / Књижевни клуб „Богољуб”. стр. 62—63. ISBN 978-86-89153-03-3. 
  • Клајн, С. (2016). „Кад прође мамурлук”. Ур.: Алексић Станојловић, С. „Има нека тајна веза” – зборник радова X међународне уметничке колоније „Панонски бисери” – инспирисано стваралаштвом Душка Трифуновићa. Нови Сад: Савез књижевника у отаџбини и расејању. стр. 170. ISBN 978-86-7970-126-8. 
  • Клајн, С. (2016). „Посматрам иње у твојој коси”. Ур.: Тијанић, З. „Снови ињем посути” – антологија песника – савремени песници 21. века у част Јесењину. Београд: З. Тијанић. стр. 90. ISBN 978-86-918123-4-8. 
  • Клајн, С. (2017). „Живи ако смеш” – поезија. Београд: Удружење писаца „Поета”. ISBN 978-86-6319-129-7. 
  • Клајн, С. (2018). „Змај Јовиној”. „Змајјовање” – зборник радова XII међународне уметничке колоније „Панонски бисери”. Нови Сад: Савез књижевника у отаџбини и расејању. стр. 215. ISBN 978-86-7970-141-1. 
  • Клајн, С. (2019). „Чувар светих тајни”. Ур.: Влаинић Драгин, Д. „Остајте овде” – зборник радова XIII међународне уметничке колоније „Панонски бисери”. Нови Сад: Савез књижевника у отаџбини и расејању. стр. 171. ISBN 978-86-7970-157-2. 
  • Клајн, С. (2019). „Претказање”. Ур.: Маловић, Л. „Сава мала” – поетски октобар у Београду. Београд: Удружење ромских књижевника / Београдски центар за културу и књижевност. стр. 116. ISBN 978-86-6044-048-0. 
  • Клајн, С. (2020). „Савино свето правило”. Ур.: Заварко, Д.; Гак, Д.; Иветић, М. „Светосавски епистолар” – зборник радова XIV међународне уметничке колоније „Панонски бисери”. Нови Сад: Савез књижевника у отаџбини и расејању. стр. 108. ISBN 978-86-7970-170-1. 
  • Клајн, С. „Смеш ли живети?” – поезија.  – у штампи.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Славица Клајн: жена витез”, РТС, 26. септембар 2016. Посећено 10. децембра 2022.
  2. ^ а б „Признање Златне речи књижевнику Радовану Милићу” Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2022), Наши у свету, 20. децембар 2018. Посећено 10. децембра 2022.
  3. ^ „Промовисана нова књига Славице Клајн”, Завичај – народне новине, фебруар 2017. Посећено 11. децембра 2022.
  4. ^ а б Биографија Славице Клајн, Петрушка настамба, 2022. Посећено 11. децембра 2022.
  5. ^ „Славица Клајн: Живи ако смеш”, Трагови, 20. јануар 2017. Посећено 11. децембра 2022.
  6. ^ „Библиографија радова академика Матије Бећковића – у част осамдесет година живота”, Дигитални архив издања САНУ, 2019. Посећено 11. децембра 2022.
  7. ^ „Прва збирка песама и прича тринаестогодишњег Димитрија Дмитровића Бескрајно поље стиховима”, Rasejanje.info, 8. март 2022. Посећено 11. децембра 2022.
  8. ^ „Обележено 40 година од смрти Милоша Црњанског у Бечу”, РТС, 12. децембар 2017. Посећено 12. децембра 2022.
  9. ^ а б „У сусрет Светском дану поезије”, РТС, 20. март 2019. Посећено 12. децембра 2022.
  10. ^ „Српско-аустријски фестивал САФКУ трећи пут међу Србима”, РТС, 16. март 2020. Посећено 5. јануара 2023.
  11. ^ „Зборник Кроз Вуково слово – ћирилица, обичаји и ми”, РТС, 24. фебруар 2021. Посећено 12. децембра 2022.
  12. ^ „Беч: изложба Српска револуција и стварање модерне државе Србије (1804–1878)”, РТС, 5. децембар 2016. Посећено 12. децембра 2022.
  13. ^ „Обредни хлеб и славски колач, симболи живота”, РТС, 19. октобар 2017. Посећено 12. децембра 2022.
  14. ^ „Српска заједница у Бечу поручила Стоп насиљу над женама”, РТС, 28. новембар 2016. Посећено 12. децембра 2022.
  15. ^ „Други међународни књижевни фестивал у Бечу”, Показивач, 23. октобар 2018. Посећено 12. децембра 2022.
  16. ^ „Промоције и продаје књига у Бечу као помоћ манастиру Св. Петке код Параћина”, Rasejanje.info, 24. јун 2022. Посећено 13. децембра 2022.
  17. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 9. септембра 2024.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славица_Клајн&oldid=28782998”