Културно друштво „Златна реч”
| Културно друштво „Златна реч” | |
|---|---|
| Kulturverein "Goldenes Wort" | |
 | |
| Оснивач | Славица Клајн |
| Датум оснивања | 21. април 2016 |
| Тип | удружење грађана |
| Намена | очување и представљање српског језика, културе и традиције |
| Локација | Аустрија |
| Седиште | Johannesweg 7, 2291 Ласе, Доња Аустрија, Аустрија |
| Службени језици | српски, немачки |
| Председник | Славица Клајн |
Културно друштво „Златна реч” (нем. Kulturverein "Goldenes Wort") је удружење стваралаца са седиштем у Ласеу у Доњој Аустрији.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]
Основано је 21. априла 2016. године у Ласеу надомак Беча. Његов оснивач, први и актуелни председник је песник, прозни писац и хуманитарац Славица Клајн.[3]
Друштво има значајну улогу у културном животу Срба у Аустрији, а сарађује и са ствараоцима из матице Србије.[4] Приређивач је Фестивала српско-аустријске културе и уметности (SÖFKU), један од организатора песничких вечери на тему „Стоп насиљу над женама” у Аустрији,[5] те других књижевних вечери, изложби и осталих манифестација које за циљ имају очување и представљање српског језика, културе и традиције у Аустрији и повезивање српског и аустријског стваралаштва, нарочито младих и неафирмисаних аутора.[6]
Оснивач Златне речи Славица Клајн средствима прикупљеним од продаје књига на промоцијама помаже рад манастира Свете Петке у Извору код Параћина и породице којима је то потребно.[7]
Рад Златне речи повезан је са Културно-историјским центром „Српска круна” из Крагујевца.
SÖFKU
[уреди | уреди извор]Најзначајнија манифестација коју Културно друштво „Златна реч” приређује је међународни „Фестивал српско-аустријске културе и уметности” (SÖFKU). Први је одржан 2017. године и сваки је посвећен неком од српских великана који су свој народ најбоље презентовали у свету или који су на свом путу имали додирних тачака са Аустријом. Уједно, насловни великан увек је тема зборника који садржи радове учесника. Фестивал чине књижевне вечери, изложбе, панел-дискусије... Осим званичног дела програма, учесницима фестивала је на располагању и обилазак бечких знаменитости. Исто тако, сам фестивал се одржава у некој од њих, па је, примера ради, други по реду одржан у палати Шенбрун.[8]
До сада је фестивал изнедрио следеће зборнике:
- Милош Црњански (2017)[9]
- Лаза Костић (2019)[1]
- Светосавска звона – поезија шапуће o нама (2020)[10]
- Кроз Вуково слово – ћирилица, обичаји и ми (2021)[11]
Сви зборници штампани су уз суфинансијску помоћ Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Изложбе
[уреди | уреди извор]- Српска револуција и стварање модерне државе Србије (1804–1878) у Бечу 2016[12]
- Хлеб, славски колач – симбол живота у Словенским Коњицама 2017[13]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „У сусрет Светском дану поезије”, РТС, 20. март 2019. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ Биографија Славице Клајн, Петрушка настамба, 2022. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Славица Клајн: жена витез”, РТС, 26. септембар 2016. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Прва збирка песама и прича тринаестогодишњег Димитрија Дмитровића Бескрајно поље стиховима”, Rasejanje.info, 8. март 2022. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Српска заједница у Бечу поручила Стоп насиљу над женама”, РТС, 28. новембар 2016. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Признање Златне речи књижевнику Радовану Милићу” Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2022), Наши у свету, 20. децембар 2018. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Промоције и продаје књига у Бечу као помоћ манастиру Св. Петке код Параћина”, Rasejanje.info, 24. јун 2022. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Други међународни књижевни фестивал у Бечу”, Показивач, 23. октобар 2018. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Обележено 40 година од смрти Милоша Црњанског у Бечу”, РТС, 12. децембар 2017. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Српско-аустријски фестивал САФКУ трећи пут међу Србима”, РТС, 16. март 2020. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Зборник Кроз Вуково слово – ћирилица, обичаји и ми”, РТС, 24. фебруар 2021. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Беч: изложба Српска револуција и стварање модерне државе Србије (1804–1878)”, РТС, 5. децембар 2016. Посећено 5. јануара 2023.
- ^ „Обредни хлеб и славски колач, симболи живота”, РТС, 19. октобар 2017. Посећено 5. јануара 2023.
