Бањалучки округ

Бањалучки округ Kreis Banjaluka Okružje Banjaluka
1878.—1923.
Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Главни град	Бања Лука
Регија	Балкан
Земља	Аустроугарска, Држава Словенаца, Хрвата и Срба, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Становништво	423.096 (1921)
Догађаји
Статус	Бивши округ
Историја
• Успостављено	1878.
• Укинуто	1923.
Претходник Следбеник Бањалучки санџак (Османско царство) Врбаска област (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца)

Бањалучки округ (нем. Kreis Banjaluka) је био административна јединица нижег нивоа у Аустроугарској, Држави Словенаца, Хрвата и Срба и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Основан је након аустроугарске окупације Босанског вилајета 1878. на територији дотадашњег Бањалучког санџака, а укинут 1923. године, када је основана Врбаска област.

Административна подјела

Бањалучки округ чинило је 10 срезова (котарева) и 5 среских (котарских) испостава. Срезови:

• градски срез Бања Лука,
• сеоски срез Бања Лука,
• Дервента,
• Босанска Дубица,
• Босанска Градишка,
• Котор Варош,
• Босански Нови,
• Приједор,
• Прњавор,
• Тешањ.

Среске испоставе:

• Босански Брод,
• Босанска Костајница,
• Добој,
• Козарац,
• Оџак.

Становништво

Број становника Бањалучког округа се повећавао у сва четири међупописна периода од 1879. до 1921. године. Према свим пописима већину становништва чинили су припадници православне вјероисповијести.

Демографија
Година	Становника
1879.	190.043
1885.	265.456
1895.	329.061
1910.	403.817
1921.	423.096

Види још

• Кондоминијум Босна и Херцеговина
• Покрајина Босна и Херцеговина

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Kraljačić, Tomislav (1978). „Struktura administracije u Bosni i Hercegovini u razdoblju Kalajeve uprave”. Jugoslovenski istorijski časopis. 17 (1-4): 215—222. 
• Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša. 
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41. 
• Džaja, Srećko M. (1994). Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epoche (1878-1918): Die Intelligentsia zwischen Tradition und Ideologie. München: R. Oldenbourg Verlag. 
• Džaja, Srećko M. (2002). Bosna i Hercegovina u austrougarskom razdoblju (1878-1918): Inteligencija između tradicije i ideologije. Mostar: ZIRAL.