Битка за Хонг Конг
Битка за Хонгконг | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата | |||||||||||
Битка за Хонгконг 18-25. децембра 1941. | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Британска империја | Јапанско царство | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Марк Јанг Кристофер Малтби |
Такаши Сакаи Масаичи Ними | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
око 12.000 3 разарача 8 патролних чамаца[1] | око 30.000[2] | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
2.000+ убијених 2.300 рањених 10.000 заробљених |
675 убијених 2.079 рањених |
Битка за Хонг Конг (енгл. Battle of Hong Kong), вођена 8-25. децембра 1941, била је једна од првих битака између британских и јапанских снага током јапанске офанзиве на Пацифику у децембру 1941. Завршена је јапанском победом и капитулацијом британског гарнизона у Хонг Конгу.[2]
Позадина
[уреди | уреди извор]За прву етапу освајања на Пацифику, Јапанци су одлучили да готово истовременим нападом на више места постигну не само изненађење и надмоћност, већ ставе савезнике у ситуацију да одједном морају да бране све своје поседе. За овај задатак Јапанци су припремили 4 армије, којима су, употребом јаких поморских и ваздухопловних снага, омогућили велику покретљивост и појачали силину удара. Јапанским снагама КоВ супротставиће се релативно слабе савезничке снаге, нешто јаче на азијском континенту, али сасвим недовољне на безбројним острвима предвиђеним за освајање.[2]
Јапанска офанзива почела је 7. децембра, уништењем главнине америчке Пацифичке флоте у Перл Харбору ха Хавајима,готово без губитака са јапанске стране. Истог дана, јапанско ваздухопловство је бомбардовало британске и америчке аеродроме на острвима Мидвеј, у Хонгконгу, Малаји и на Филипинима, острвима Гуам и Вејк, уништивши знатан део авиона на тлу и обезбедило Јапанцима превласт у ваздуху.[2]
Сутрадан, јапански пешадијски десант напао је Хонгконг, предњи делови 25. армије искрцали су се на источну обалу Малаје код Кота Баруа, где су Британци пружили слабији отпор, а јединице 15. армије ушле су у Тајланд, који је истог дана капитулирао. Главнина британске флоте у Малаји, која је покушала да омете јапанско искрцавање, уништена је већ 10. децембра у бици код Куантана.[2]
Убрзо затим, 12. децембра, Јапанци су заузели Гвам и почели искрцавање на северну обалу Филипина, а наредног дана напали су Вејк, али су одбијени - америчка посада одржала се до 23. децембра. До краја децембра Јапанци су се искрцали на сва важнија филипинска острва и заузели Гилбертова острва без борбе.[2]
У овом првом налету, Јапанци су неутралисали америчку Пацифичку флоту и посели важне истурене стратегијске тачке на Пацифику, па су тако из његових западних вода, заштићени са истока, могли да се упуте јаки транспорти трупа у освајање југоисточне Азије и Индонезије.[2]
Битка
[уреди | уреди извор]Уочи рата, Хонг Конг је био британска крунска колонија на Далеком истоку, на југоисточној граници Кине, површине 1.034 km², са око 4 милиона становника, већином Кинеза. Колонија је обухватала острво Хонг Конг (82 km²) и 75 мањих острва, полуострво Каулун и околно земљиште. На острву Хонгконг налазио град Викторија, престоница колоније, база британске РМ и једна од највећих и најпрометнијих лука Далеког истока, а на полуострву Каулун истоимени град са развијеним бродоградилиштем (после јапанских највећа бродоградилишта на Далеком истоку). Током јапанске агресије на Кину (1931-1945), Британци су дотурали војну помоћ Чанг Кај Шеку преко Хонгконга док га Јапанци нису блокирали. Ради припреме за напад на Хонгконг, Јапанци су у августу 1941. подигли базу у заливу Та Ја (Ta-Ya Wan), 40 км североисточно од Хонгконга.[1]
8. децембра 1941, сутрадан после битке код Перл Харбора, јапанска 38. пешадијска дивизија искрцала се и почела напад на Хонгконг. Јапанске трупе већ 8. децембра су овладале полуострвом Каулун нападом с копна, коме је предходило бомбардовање из ваздуха. Због тешке војне ситуације у Европи и Африци, Британци су у Хонгконгу имали свега око 12.000 слабо наоружаних војника, а од поморских снага само 11 мањих ратних бродова (8 торпедних чамаца и 3 разарача), од којих је 7 апустило воде Хонгконга одмах после јапанског напада. Утврђења и уређаји поморске базе били су застарели, а малобројно ваздухопловство напустило је аеродром не сачекавши јапански напад. Британске трупе биле су присиљене да се са копна повуку на острво 13. децембра. Пошто су извршили блокаду с мора, Јапанци су се 18. децембра 1941. пребацили на острво Хонгконг, и до 25. децембра њиме потпуно овладали.[2][1]
Последице
[уреди | уреди извор]Британска посада капитулирала је 25. децембра: било је преко 2.000 мртвих и око 10.000 заробљених. У даљем току рата Јапанци су користили Хонгконг као базу за операције у југоисточној Азији. Британци су поново овладали колонијом 30. августа 1945. [1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 3), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 494
- ^ а б в г д ђ е ж Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 407-409
Литература
[уреди | уреди извор]- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 407-409