Благоје Попов
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
благоје попов | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||
Датум рођења | 19. октобар 1920. | |||||
Место рођења | Кочани, Краљевина СХС | |||||
Датум смрти | 13. април 1992.71 год.) ( | |||||
Место смрти | Скопље, Македонија | |||||
Професија | правник | |||||
Деловање | ||||||
Члан КПЈ од | 1941. | |||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
Председник Извршног већа Собрања СР Македоније | ||||||
Период | март 1974 — 29. април 1982. | |||||
Претходник | Ксенте Богоев | |||||
Наследник | Драгољуб Ставрев | |||||
Одликовања |
|
Благоје Попов (Кочани, 19. октобар 1920 — Скопље, 13. април 1992), правник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од марта 1974. до 29. априла 1982. године обављао је функцију премијера НРМ / СРМ - председника Извршног већа Собрања СР Македоније, од 1963 - 1969 градоначелник града Скопља.
Биографија
[уреди | уреди извор]Благоје Попов рођен је 19. октобра 1920. године у Кочанима. Завршио је Правни факултет.
У Народноослободилачку борбу ступио је 1941. године. Био је један од организатора оружаног устанка у кочанском крају. Исте године је постао члан Комунистичке партије Југославије и секретар Привременог партијског поверенства у Кочанима. Године 1942, постао је секретар једне од две партијске ћелије (Друге секретар је био Љупчо Сантов). У новембру 1942, бугарска полиција је извршила провалу у партијској ћелији и ухапсила Благоја Попова. Бугарски суд га је осудио на 15 година робије, као и Славчо Стојменски, Кирил Кукушев и Васил Доганџиски. Киро Бихаћ на 5 година, док Љупчо Сантов и Трајче Кашиков на условну казну од 1 године. Ослобођени су: Бота Трендова, Боро Ефремов, Неофит Бабамов, Роза Петрова, Ристо Симеонов, Раде Михајлов - Кратовче и Хаим Јуда Леви. Казну је издржавао у Идризову, све до августа 1944. године, када је побегао у организованом бегу политичких затвореника. Након тога се поново прикључио Народноослободилачком покрету.
После рата вршио је функцију партијског секретара у Кочанима, Штипу и Струмици. Након тога вршио је следеће функције:
- премијер Народне Републике Македоније /Социјалистичке Републике Македоније - председник Извршног већа Собрања СР Македоније од марта 1974. до 29. априла 1982. године
- 13. градоначелник града Скопља, од 1963 - 1969 (у време обнове града након земљотреса 1963. године)
- министар за индустрију у Влади НР Македоније
- председник Привредне коморе НР Македоније
- председник Собрања града Скопља
- члан Централног комитета Савеза комуниста Македоније
- члан Савезног извршног већа
- савезни секретар за саобраћај и везе
- посланик Друштвено-политичког већа
- посланик Републичког већа Народног собрања у више сазива
- посланик Савезне скупштине Југославије
Као председник Собрања Скопља, руководио је изградњу и обнову града након земљотреса 1963. године.
Умро је 13. априла 1992. године у Скопљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и већег броја југословенских одликовања.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Благоје Попов и генерални секретар Црвеног крста у Скопљу 14. августа 1963.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
- Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.