Бологовски рејон

Бологовски рејон
Бологовский район
Бологовски рејон; Бологовский район
	; Застава ; Грб
Држава	Русија
Федерални округ	Централни
Административни субјект	Тверска област
Админ. центар	Бологоје
Статус	општински рејон
Оснивање	1927.
Површина	2.281 km2
Становништво	2014.
— број ст.	36.257
— густина ст.	15,9 ст./km2
Временска зона	UTC+3
Регистарске таблице	69
Позивни број	+7 48238
	Званични веб-сајт

Бологовски рејон (рус. Бологовский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на северу Тверске области, у европском делу Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Бологоје. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона је живело 36.257 становника или у просеку око 15,89 ст/км².

Географија

Бологовски рејон се налази на северу Тверске области и обухвата територију површине 2.281 км². На северу и западу граничи се са рејонима Новгородске области, док остале границе чине три општинска рејона Тверске области. То су Удомљански рејон на истоку, Вишњеволочки на југоистоку и Фировски рејон на југу. На западу уз границу са Новгородском облашћу налази се засебан градски округ затвореног града Озјорни.

Територија Бологовског рејона налази се на источним деловима Валдајског побрђа и у целости је карактерише брдовит и благо заталасан рељеф. Највиша тачка рејона лежи на надморској висини од 222 метра. Цела рејонска територија припада сливном подручју реке Мсте (једна од најважнијих притока језера Иљмењ) и њене притоке Березајке, односно басену Балтичког мора. Важнији водотоци су још и Валдајка (притока Березајке) и Шлина (притока реке Цна, такође део басена реке Мсте).

Баш као и цео Валдајско побрђе тако је и територија Бологовског рејона позната по бројним језерима, од којих су највећа Кафтино (32,4 км²) и Пирос (30,9 км²). Уз реку Мсту налазе се бројне мртваје од којих је најпознатије Дуго језеро.

Под шумама је око 40% рејонске територије, а доминирају четинарске и мешовите шуме. Око 7% територије отпада на мочварна подручја и тресаве.

Историја

Претеча савременог општинског рејона био је Бологовски округ Новгородског покрајинског извршног одбора основан 7. јуна 1918. године. У његове границе ушло је неколико парохија Валдајског округа некадашње Новгородске губерније. Округ је распуштен већ наредне године, а поново је успостављен 1927. као општински рејон у границама тадашњег Боровичког округа Лењинградске области. Године 1930. укинути су окрузи као јединице локалне самоуправе, а Бологојски рејон долази под директну управу обласне администрације. У границама Калињинске области (данас Тверска област) Бологовски рејон се налази од њеног оснивања 29. јануара 1935. године.

Демографија и административна подела

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона су живела укупно 38.557 становника,^[1] док је према процени из 2014. ту живело 36.257 становника, или у просеку 15,89 ст/км².^[2] Од тог броја око 60% популације живи у административном центру рејона граду Бологоје.

Кретање броја становника
1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
---	---	---	32.790^[3]	18.757^[4]	38.557^[1]	36.257**

Напомена: * не рачунајући градско становништво Бологоја; ** према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоји укупно 158 насељених местаподељених у две градске и 9 сеоских општина. Статус града има административни центар Бологоје, док насеље Куженкино има административни статус варошице.

Саобраћај

Бологовски рејон је заједно са градом Бологоје једдно од најважнијих железничких чворишта у Тверској области. Преко територије рејона пролази важна национална железница на релацији Москва–Санкт Петербург, а од града Бологоја се одвајају правци Бологоје—Осташков—Великије Луки, Бологоје—Валдај—Стараја Руса—Псков, Бологоје—Сонково.

Преко територије рејона пролази и деоница аутопута од националног значаја М10 који директно повезује Москву и Санкт Петербург, преко Твера и Великог Новгорода.

Види још

Референце

^ ^а ^б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)}-
^ -{Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[2010Census-1] а ^б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)}-

[2] -{Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)

[1989Census-3] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-4] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Сједињене Државе