Лихослављански рејон
Лихослављански рејон Лихославльский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи |
Административни субјект | Тверска област |
Админ. центар | Лихослављ |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1929. |
Површина | 1.781 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 28.042 |
— густина ст. | 15,75 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 69 |
Позивни број | +7 48261 |
Званични веб-сајт |
Лихослављански рејон (рус. Лихославльский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у централном делу Тверске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона је град Лихослављ. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона су живела 28.042 становника или у просеку око 15,75 ст/км².
Географија
[уреди | уреди извор]Лихослављански рејон је смештен у централним деловима Тверске области и обухвата територију површине 1.781 км². Граничи се са 5 тверских рејона, и то са Максатишким рејоном на северу, Рамешким на истоку и Калињинским рејоном на југу. На југозападу је Торжочки, а на западу Спировски рејон.
Рејонска територија издужена је у смеру север-југ, а цело подручје рејона припада сливном подручју реке Волге. Најважније реке рејона су Тифина на северу, Медведица у централним деловима и Кава (притока Тверце) на југу.
Историја
[уреди | уреди извор]Лихослављански рејон је успостављен 12. јула 1929. године као административна јединица тадашњег Тверског округа Московске области. У границе Калињинске (данас Тверске) области прелази након њеног оснивања 1935. године. Северни делови данашњег рејона су све до 1956. године били у саставу тадашњег Новокарељског рејона. Потом је рејон 1963. сједињен са Торжочким рејоном, да би поново био успостављен 1964. године.
Демографија и административна подела
[уреди | уреди извор]Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона су живела укупно 28.492 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 28.042 становника, или у просеку 15,75 ст/км².[2] Према националном саставу највише је Руса, док су најбројнија мањина Карели са уделом од око 16%.
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|
43.671 | 39.251 | 35.232 | 33.942[3] | 30.079[4] | 28.492[1] | 28.042* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе
На подручју рејона постоји укупно 246 насељених места подељених на 10 сеоских и две урбане општине. Насељено место Лихослављ које је уједно и административни центар рејона има статус града, док насеље Калашњиково има статус варошице.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Службена веб страница
- Територија рејона на старим и савременим картама (упоредни приказ) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013)
- Привредне карактеристике рејона Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007)
- Историјско-културни споменици Тверске област.