Старички рејон
Старички рејон Старицкий район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Централни |
Административни субјект | Тверска област |
Админ. центар | Старица |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1929. |
Површина | 3.035 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 23.616 |
— густина ст. | 7,78 ст./km2 |
Временска зона | UTC+3 |
Регистарске таблице | 69 |
Званични веб-сајт |
Старички рејон (рус. Старицкий район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у у централном и јужном делу Тверске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона је град Старица. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона је живело 23.616 становника или у просеку око 7,78 ст/км².
Географија
[уреди | уреди извор]Старички рејон смештен је у централним и јужним деловима Тверске области и обухвата територију површине од 3.035 км², што чини око 3,6% обласне територије. Веома је издужен у смеру северозапад-југоисток. Граничи се са Калињинским рејоном на истоку, на северу су Торжочки и Кувшиновски, а на северозападу Селижаровски рејон. На западу граничи са територијом Ржевског рејона , док је на југу Зупцовски рејон. На југоистоку је узак гранични појас према Московској области.
Старички рејон се налази у горњем делу тока реке Волге који се локално назива и Ржевско-Старичким Поволжјем. Волга пресеца рејонску територију готово по средини и на том подручју тече у правцу југ-север. У географском смислу рејон лежи на источним деловима Валдајског побрђа.
Историја
[уреди | уреди извор]Старички рејон успостављен је 1929. године као административна јединица тадашње Западне области (са седиштем у Смоленску) Руске СФСР. У саставу Калињинске (данас Тверске) области је од њеног оснивања 1935. године.
Демографија и административна подела
[уреди | уреди извор]Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона су живела укупно 24.056 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 23.616 становника, или у просеку 7,78 ст/км².[2]
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|
--- | --- | --- | 28.764[3] | 25.765[4] | 24.056[1] | 23.616* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе
На подручју рејона постоји укупно 417 насељених места подељених на укупно 9 општина (8 сеоских и 1 урбана општина). Статус градског насеља има град Старица који је уједно и административни центар рејона (смештен у готово географском центру рејона). У административном центру живи око 40% укупне рејонске популације.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Преко територије рејона пролази железничка магистрала на релацији Санкт Петербург—Ржев, те магистрални друмски правац А112 Твер—Ржев.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Територија рејона на старим и савременим картама (упоредни приказ) Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2014)
- Историјски подаци о рејону
- Историјско-културни споменици Старичког рејона.